Leningrad Cowboys Go Serbia

arhiva

Kada se govori o Lenjingradskim kaubojima, obično se pomene kako je bend nastao 1989. godine, nakon što je Aki Kaurismaki snimio svoj film ‘Lenjingradski kauboji idu u Ameriku’. Kauboji glavni junaci ovog filma, su zapravo anonimni finski bend, koji pokušava da pronađe sreću i slavu u Americi.

Ipak, da bi se dobila prava slika o tome ko su Lenjingradski kauboji i kako to da od početka deluju kao prekaljena ekipa, treba otići malo dalje u prošlost. Petnaestak godina ranije, davne 1975. godine u Finskoj je osnovan pank bend Sleepy Sleepers. Jedan od članova benda, Sakke Jarvenpaa, napisao je zajedno sa Kaurismakijem scenarijo za ‘Lenjingradski kauboji idu u Ameriku’. Zajedno sa Mato Valtonenom iz Sleepy Sleepersa i nekolicinom pridruženih muzičara, odglumio je imaginarne kauboje, a nakon popularnosti koju im je film doneo, osnovao bend sa ekipom i nastavio da praši do danas. Zajedno sa Kaurismakijem Kauboji su snimili još i film iz 1994. ‘Lenjingradski kauboji sreću Mojsija’. Jarvenpaa je učestvovao u scenariju i za ovaj film.

Lenjingradski kauboji su tokom dvedeset godina postojanja, napravili nekoliko spektakularnih koncerata, mađu kojima su svakako najslavniji onih par na kojima su svirali uz pratnju ruskog vojnog hora Aleksandrov. Sinoć u beogradskoj hali Doma sindikata, finski kauboji su nastupili bez hora, ali ugođaj time nije nimalo umanjen, jer oni sami kažu da su bez hora divljiji. Sa Rusima je uvek sve uvežbano do detalja i nema previše mesta za improvizacije. A improvizacije su ono što Lenjingradske kauboje čini zanimljivim. Ne toliko muzičke, koliko scenske improvizacije. Na bini je deset muzičara, koji znaju šta rade i uživaju u tome. Sa njima dve atraktivne devojke, koje ceo nastup plešući po sceni zagrevaju atmosferu. Da devojke nisu samo ukras na bini, videli smo prilikom izvođenja ‘Pretty Fly For a White Guy’ (The Offspring), kada su preuzele ulogu pozadinskih vokala. Lenjingradski kauboji od prve pesme uspostavljaju prisan odnos sa publikom. Beograđani su sinoć imali priliku da uživaju u komunikaciji sa njima više od sat i po vremena koliko je trajao koncert, sa bisom. Izvodili su decu na binu. Pronašli dvojnika u publici, premda je frontmen na početku koncerta bio ubeđen da je ovo prvi put da je neko od Lenjingradskih kauboja u Beogradu. Vrhunac, slobodno se može reći druženja sa finskom ekipom, bio je za vreme poslednje pesme, kada su poneseni atmosferom pozvali ljude iz publike da im se pridruže na bini. Na scenu se popeo veliki broj ljudi i plešući autentične šašave plesove, otpratilo Lenjingradske kauboje.

Osim što su majstori da naprave atmosferu, Lenjingradski kauboji su se pokazali i kao vrsni muzičari. Nedostatak hora je nadoknadila publika, koja je celu svirku otpevala sa ekipom sa bine. Nije to ništa čudno, jer sve su to stvari koje većina jako dobro zna. Ređali su se hitovi: Back in the USSR (The Beatles), Sweet Home Alabama (Lynyrd Skynyrd), Sweet Home Chicago (Robert Johnson), Perfect Day (Lou Reed), You’re My Heart, You’re My Soul (Modern Talking), Smoke on the Water (Deep Purple), Rockin’ in The Free World (Neil Young), Delilah (Tom Jones), Those Were The Days My Friend (Marry Hoppkins)… Jedino što sinoć nije bilo na očekivanom nivou je odaziv beogradske publike. Trećina ionako male hale Doma sindikata, bila je nepopunjena. Lenjingradski kauboji zaslužuju mnogo više publike. Ipak, oni su delovali jako zadovo

Ostavite komentar: