Last Barons

Cheval de Troie

Izdava?: Klonosphère/Season Of Mist, 16.12.2012.

Producent: /

?anr: stoner, grunge, alternative

Trajanje: 59:01

3.5/5

Ocena

Francuzi baš i ne deluju kao tip nacije koji bi negovao tvrdi gitarski zvuk. Međutim ispod svih tih beretki, falusoidnog hleba i sira u poodmaklom stadijumu raspadanja kriju se teški gitarski zvuci masivni poput Ajfelove kule. Glavni dokaz odbrane je Gojira, mada porotu može iz prikrajka pokolebati i bend o kome je danas ovde reč.

Last Barons su relativno mlad bend i ovo im je drugo izdanje na kome neguju svoju mešavinu modernog stoner zvuka i tradiciju grunge velikana. To me dovodi odmah do zamerke koja ostaje da visi u vazduhu nakon što se prvo slušanje albuma završi. A to je da se bend previše oslanja na, istina sjajne, uzore ali premalo mesta ostavlja svojoj potencijalnoj originalnosti. Pa tako na ovom albumu možete da čujete neke pesme koje zvuče kao vanbračna i nepriznata deca bendova Faith No More, Alice In Chains, QOTSA, s tim što su Patton i ekipa najčešće išli u švaleraciju. Kako to obično biva sa takvim mladuncima, velike su šanse da proradi genetika i da ovi “siročići” postanu nešto zajebano u životu.

To njihovo odrastanje polako poprima oblik kada se vratite albumu. Kada raščistite sa sobom da je pevač kameleonski čas Patton, čas Weilnand ili Staley album postane jako zanimljiv i rasterećen velikih iščekivanja. Međutim činjenica je da ipak nije lako svarljiv. Tome doprinosi ceo sat trajanja. Da je za nijansu kraći verovatno bi lakše klizio kroz uši. Ipak zrno koje može da se zakotrlja u lavinu izgrađenog sopstvenog stila jesu atipični aranžmani pesama. Recimo negde gde bi po logici stvari trebao da bude refren njega nema ni izdaleka. Očekujete bridge a uleti opet klizećim startom prva strofa…ili tako neke vratolomije. To je ujedno i jedna od stvari koja će vas vraćati ovom albumu. Kada ga slušate po četvrti put uopšte nemate osećaj da ste to već čuli sto puta ranije.

Iako je naslov diska “Cheval de Troie” ne cimajte se, ne pevaju na francuskom tako da nećete morati da se natežete sa, ponekad urnebesnim, translejtorima. Tekstovi pak uopšte nisu pisani naivno uprkos tome da im engleski nije maternji. Pa tako već u prvoj pesmi (Shaman’s warning song) imamo udarački stih “They got erections when they hear your last breath”.

Ova je zaista dobar i jako prijatan album na kome ono šta bend može postati polako proviruje svoju ružnu glavudžu iz vode. Nastavlja se izranjanje koje je počelo sa prvencem “Elephantyasis”. Znam, i tu su opet bili neki slonovi. Ne znam koj im je djavo s tim…

Spisak pesama:

1. Shaman’s Warning Song (3:49)
2. A Last Devotchka (4:10)
3. Cosmogony And Dimensions Of The Mind (7:25)
4. End Of The Beauty (4:57)
5. Nomad Soul (6:17)
6. Rubber Boots (5:16)
7. Hidden Sun (4:30)
8. The Violent Kind (4:47)
9. Going To Varzi (5:57)
10. From Beyond (0:44)
11. Soul Grinder (5:16)
12. Anthik Technik (5:46)

Ostavite komentar: