Lacuna Coil

Black Crown Halo

Izdavač: Century Music, 31.3.2014.

Producent: Jay Baumgardner

Žanr: Gothic metal

Trajanje: 47:35

3.5/5

Ocena

U dve godine između “Dark Adrenaline” albuma i sadašnjeg “Broken Crown Halo” su se desile promene u sastavu gde su dugogodišnji članovi gitarista Cris “Pizza” Migliore i bubnjar Cristiano “Cris” Mozzati “digli sidro” i napustili bend nakon 16 leta.

To nije omelo bend da pripreme novo izdanje koje je prilično brzo došlo (kao da je juče bilo kada je “Dark Adrenaline” izašao, isuviše brzo vreme leti). Bilo kako bilo, prethodni album je doneo poprilično hitičan zvuk i brojne pevljive pesme sa pregršt refrena. Nije da bend sam po sebi u svom zvuku nema adekvatnu podlogu za takav pristup i da već takvu muziku nismo čuli od njih ali ipak je bilo prilično sveže čuti “poliran” zvuk. Posle takvog pristupa, kuda dalje? reći će nam ubrzo zvučnici.

Ono što je bilo primetno još u nekim ranim singlovima i pregledima jeste da je zvuk malo siroviji u odnosu na prethodno izdanje. Za Lacuna Coil je to malo korak unazad, čini se. Prva pesma “Nothing Stands in Our Way” siroviji zvuk prikazuje i kroz upotrebu growla u deonici glasa pevača Andrea Ferroa. Klavijature doprinose mračnijem ambijentu pesme, koja u suštini prikazuje neki prosečan stil koji krasi bend. Refren je pamtljiv, ali ne previše ubedljiv, kao i sam početni rif, koji je prilično generički. Čini se kao da bend ne zna šta bi posebno hteo da pokaže ovom pesmom, ali je napravio neki uvodni materijal čisto da ga ima. “Zombies“, nažalost, ide sličnim tempom dalje. Svi elementi benda su tu, ali ne doprinose nekom bitnijem utisku. Refren je malo bolji što se tiče harmonske progresije, dok je osveženje čuti gitarski solo koji nije toliko deo opusa italijanskog sastava. Growl deonice su na ovom izdanju definitivno odabrane kao izraženija karakteristika zvuka.

Victims” je interesantnija sa delom u kom Cristina odlučuje da repuje, dok njena boja glasa unutar pesme u nekim momentima poprima boju glasa Shakire, što daje jednu prijatnu osvežavajuću notu muzici. “Die & Rise” predstavlja jednu od onih pesama koje zvuče kao nekadašnji radovi benda. Postoji rif koji je više u službi stvaranja nekog toplijeg “pedalnog” tona (podseća pomalo na “Closer” sa “Karmacodea“). Refren, opet, ne preterano interesantan ali u službi pesme. Dobar momenat u pesmi jeste kada Cristina peva na italijanskom jeziku (moram priznati da zvuči “seksi”) pa se tu stvara gradacija sa naslojavanjem njenih vokalnih deonica u višeglasje.

Šesta po redu “I Forgive (But I Won’t Forget Your Name)” daje jedan interesantniji ritam na bubnju, nalik na NIN/Paradise Lost pristup. Andrea Ferro takođe kao da peva u stilu Nicka Holmesa. Refren je dosadan, pesma nema neku bitniju ideju, samo “prođe” kroz uši. Refren se znatno popravlja u “Infection“, kao i predrefrenu koji je u višeglasju. Harmonska progresija je osrednje, dok je strofa ponovo generičkog duha. Orijentalni prizvuci su mnogo izraženiji unutar srednjeg dela u pesmi i upravo ova karakteristika vraća na neke “Karmacode” momente. Završni deo pesme sa gradacijom u deonicama glasova prilično odgovara uhu i lepo zaključuje pesmu.

Pravi goth-metal početak je u pesmi “I Burn in You” koji najavljuje Ferroov ponovo Paradise Lost manir glasa. Vokalne deonice ovde dolaze do klimaksa gde čujemo Cristinu kako doseže sigurno najzahtevnije tonske visine što se tiče ovog albuma. Refren je ponovo slab, ideje u aranžmanu su prosečne, teško je pronaći nešto od značaja.

Album se završava sinematičnom numerom “One Cold Day” koja je nešto duža od šest minuta. Prijatno je slušati pesmu kao nepretencioznu da nužno “zakači” sa nekim zaraznim refrenom ili čime god. Sporiji tempo, ispevane deonice glasa koje dopuštaju da boja Cristininog vokala ispuni atmosferični ambijent sa živom melodijskom linijom. Melodija na klaviru nalik na zvuk muzičke kutije daje mističan karakteri zamračenost. Gitarski zvuk je minimalan, toliko da se čuje i ispuni prostor, ali postoji i solo deonica pred kraj pesme koja daje specifičnu rok boju prethodnom atmosferičnom toku. Lepa pesma za kraj.

Što se tekstova tiče, sa prvom pesmom bend pokazuje Reznorovski stav u stilu “Nothing Can Stop Me Now” (naravno, ne u doslovnoj nijansi, pozitivnijeg duha, svakako) što je osvežavajuće i u suprotnosti sa melanholičnom muzikom. Zatim, “Zombies” daje pozitivnu poruku u smislu prikazivanja jakog identiteta koji neće posustati i pored nedaća. “Hostage to the Light” oscilira između onoga što bi osoba želela da bude i onoga kako sebe vidi, hodanje između negativne/pozitivne konotacije. “Victims” se bavi odbijanjem nekadašnjih laži i motivacionim porukama “Nećemo nikad odustati”. Oslobađanjem ljudskog duha od psihološkog/fizičkog ropstva. “I Forgive” govori o osećanju straha od bola i manjkom želje za oproštajem. Ipak, lik objašnjava da može da oprosti, ali ne i da zaboravi ime onoga ko je povredio. Završni tekst za pesmu “One Cold Day” je nešto ličniji jer je posvećen bivšem članu benda Claudiu Leu koji je tragično preminuo početkom 2013. godine. Većina pesama sadrži možda pomalo iznenađujuće pozitivnije poruke unutar mračnijeg zvuka (što je svakako pozitivno), s druge strane, tekstovi su prilično jasni, čak i sa upotrebom stilskih figura. Generički bi bio ponovo pogodan termin.

Iskreno govoreći, Lacuna Coil nikada nije delovao kao muzički inventivan bend, iako su načinili i više nego par dobrih pesama. S jedne strane, bend ima svoj stil i čvrsto ga se drži tako da je identitet jasan. S druge strane, naravno, stvar je ukusa, stilska homogenost je istovremeno i monotona ukoliko nema previše raznolikih ideja i eksperimenata. Ovaj album se čini kao korak unazad u odnosu na prethodni, prilično je jednoličan i bez nekih interesantnijih kontrasta ali je moguće da će vam se dopasti neke od pesama posle više slušanja.

Spisak pesama:

1. “Nothing Stands In Our Way” (4:07)
2. “Zombies” (3:47)
3. “Hostage to the Light” (3:56)
4. “Victims” (4:31)
5. “Die & Rise” (3:44)
6. “I Forgive (But I Won’t Forget Your Name)” (3:56)
7. “Cybersleep” (4:26)
8. “Infection” (4:23)
9. “I Burn In You” (4:15)
10. “In the End I Feel Alive” (4:21)
11. “One Cold Day” (6:09)

Ostavite komentar: