Korn

The Paradigm Shift

Izdavač: Prospect Park, Caroline, 4.10.2013.

Producent: Don Gilmore

Žanr: Nu metal, alternative metal

Trajanje: 42:54

4.0/5

Ocena

Prošlo je dve godine od poslednjeg izdanja sastava iz Bejkersfilda. Bend je tada uplovio u ozbiljniji miks elektronike i metal muzike, radeći sa mnogobrojnim dabstep imenima (među kojima se našao i čuveni Skrileks). Od tada su se desile neke, na sreću, pozitivne situacije.

Gitarista Brajan „Hed“Velš se, nakon osam godina, uspešno pomirio sa preostalim članovima benda i ponovo postao deo Korna. Bend je u novoj/staroj postavi započeo rad na novom albumu koji su svi fanovi sa radošću priželjkivali. Novi album sa „Hedom“? Lepo zvuči u teoriji, ali se nameće i pitanje koliko njegovo prisustvo može da doprinese Kornu u današnjem vremenu. Bend je, ne računajući dabstep istupanje, snimio tri prilično neinteresantna albuma tokom 2000-ih, sa nostalgičnim prisećanjem na dane „Did My Time“ singla, dok se period iz devedesetih posmatra kao davno prošlo vreme.

Dakle, šta nam donosi „The Paradigm Shift“? Pa, možda ne baš eksplozivno oduševljenje i iskakanje iz stolice, ali jedno vrlo pristojno prodrmavanje zvučnika koje poput prašine briše bilo kakve pomisli na eksperimentalne pokušaje benda iz ere „See You On The Other Side“ pa do „Korn III – Remember who You Are“. Korn se vratio gitarskom metalisanju blago koristeći elemente elektronike i prefinjenije produkcije (pogotovo odnosa bubanj – gitare).

Bez filozofiranja, bez kontempliranja u dugom introu, gitarski rif i doboš u „Prey for Me“ odmah nastupaju i u svom „kornovskom“ zvuku pokazuju da još uvek ima tople krvi u ovoj staroj zveri. Ritam je vrlo aktivan i „gruvi“, uz Fildijevu odličnu upotrebu svoje karakteristične tehnike sviranja basa koja u novom zvuku deluje mnogo ubedljivije u odnosu na ranije radove. Refren je pop prizvuka, uz upotrebu dodatnih vokalnih harmonija koje takođe doprinose zaraznom utisku pesme. Džonatan Dejvis se odlučuje za ukratko prikaže sve kvalitete svog glasa, od melodičnog vokala u refrenu do „Kanibal Korps“ groula i urlika. Kratko i jasno, pesma koja će sigurno pronaći svoje mesto za otvaranje nastupa uživo.

Love & Meth“ je objavljen kao drugi singl. Utisak je malo slabiji. Rif je tradicionalnog nu metal duha, ali ne preterano interesantan, odaje utisak zanatskog rada Korna na osnovu godina iskustva i poznavanja svog zvuka, ne invencije. Refren je ponovo sa pop elementima, ali ni on ne deluje previše interesantno. Jedini zanimljiv momenat je vezan za upotrebu sintisajzera kao dodatne teme koji referira na „See You On The Other Side“/„Untitled“ zvuk. „What We Do“ će biti zanimljiva fanovima albuma „Untouchables“, početni rif je dosta dobar. Interesantan je momenat kada nastupi srednji deo sa isprekidanim rifom koji ponovo podseća na neke „Untitled“ momente. U „Spike In My Veins“ je zanimljivo primetiti da je bubanj dabstep elektronske prirode. Refren je zanimljiv sa distorzijom u glasu i elementima pop višeglasja. „Mass Hysteria“ svojim refrenom vraća ponovo u 2002. godinu. Ovo je pesma koja savršeno pokazuje „Hedov“ uticaj u ovoj postavi benda (poslušati zvuke i teme u gitari). „Paranoid And Aroused“ nastavlja dalje sa prethodno navedenim karakteristikama i vodi nas do „Never Never“, prvog singla. Uprkos brojnim napadima i oštrim kritikama pesme, utisak je prilično osvežavajući i pevljiv. Korn je oberučke prihvatio dabstep zvuk u svom opusu i primenio snažnije pop elemente koji daju optimističan, igriv karakter. U srednjem delu dolazimo i do prepoznatljive Džonatanove „sket“ vokalne tehnike koja zaokružuje pesmu kao pristojan elektro – pop singl, što je prilično zadovoljavajuće. Nema rifova, nema metal zvuka, ali nimalo ne smeta. „Punishment Time“ je tu da nas ponovo digne na noge. Zanimljiv i snažan rif, daje pesmi „kičmu“, dok „Lullaby for Sadist“ daje atmosferičan, epski, ponovo optimističan (ironično, s obzirom na naslov pesme) zvuk. Zanimljivo je Džonatanov momenat sa naricanjem. Dobar refren, za fanove sporijih, ambijentalnijih Korn pesama. „Victimized“ je jedna od retkih Korn pesama bržeg tempa. Uticaji elektronike daju dodatnu pokretljivost zvuku. Završne pesme „It’s All Wrong“ i „Tell Me What You Want“ nastavljaju generalno sličnim tempom albuma do kraja.

Tekstovi su praćeni Džonatanovim psihološkim borbama i iako služe Dejvisu kao adekvatna katarzična vežba, ne sadrže u sebi previše poetičnih izleta ili mnoštva metafora, već vrlo direktne, afektne poruke.

Generalan utisak o albumu je pozitivan. Iako bend svakako nije načinio album bez izvesnih mana i povremene monotonije u zvuku, definitivno je fanovima ponudio kratak i direktan moderan metal album koji će zadovoljiti na neko vreme. Lepo je znati da Korn još uvek može da izvuče po koju „grmljavinu“ iz svog dubokog štima i daje nadu da će u budućnosti kvintet još više ojačati i podsetiti nas da su „tate“ nu metala još uvek tate.

Spisak pesama:

1.”Prey for Me”
2.”Love & Meth”
3.”What We Do”
4.”Spike in My Veins”
5.”Mass Hysteria”
6.”Paranoid and Aroused”
7.”Never Never”
8.”Punishment Time”
9.”Lullaby for a Sadist”
10.”Victimized”
11.”It’s All Wrong”
12.”Tell Me What You Want”

Ostavite komentar: