“Ko živ – ko mrtav” – Bjesovi iz Gun Cluba

BjesoviNova sezona beogradskog Gun Cluba krenula je punom parom, a sinoć su se za nišanom ove – preko dana – streljane, našli poznati zli dusi iz Gornjeg Milanovca i njihov ritualni ples u igri “Ko živ – Ko mrtav”.

Koncert je najavljen ovim bombastičnim naslovom prvenstveno zbog satnice unapred obećanog spektakla. Domaćini su nju opravdali – svirka je trajala preko tri sata. A gosti – nešto drugačiji, većim delom svoji, ali pomalo i predvidivi – što nikako nije išlo uz Bjesove u prošlosti. Izostala je spontanost koja je glavni krik svih njihovih nastupa. Ni uvek prisutne doze lucidnosti ovog puta maltene nije bilo.

Repertoar je u velikoj meri baziran na obradama, kao što je “Nebo” (Električni Orgazam), “Sjaj” (By Pass), “Ustaj, majko zemljo” (The Stone). Prva zvuči fenomenalno uživo. Generalno, bjesomarske interpretacije ovih manje ili više poznatih pesama su dobro urađene: nose tu ludačku žicu, produkcijski su jako pristojno upakovane, sa Marinkovim vokalom koji je još uvek u odličnom stanju. To je dokazao I sinoć, kada se u delovima na kojima mikrofon preuzima Marko (bas), upuštao pod naletom podrške iz publike. Iako je bend pre radio sa dve gitare, nedostatak jedne (treće) se ipak oseća. Možda se najviše to da primetiti, ako se zaista obrati pažanja, u skoro epskim hitovima srpske alternativne sfere, poput “Kiše” i “Gavrana”. Interesantno je da već duže vreme rade sa dva bubnjara – tu je iskusni Miroslav, koji diktira ritam starih stvari, i Ramon, koji je uneo svežinu svojim talentom na još uvek taze obradama numera. On je, dok nije sedeo za bubnjevima, simpatično animirao prisutne lupkanjem po pivskoj flaši, u čemu mu je pomagao Marinko, asistirajući sa staklenjakom.

Trosatni maraton prošao je u “Svetlu, svetlosti” šutki, relativno punog Gun Cluba, velikog broja covera i solidnog talasa poznatih pesama. Stvar je ukusa, ali se na listi možda mogla naći još koja autorska, neka drevna, tipa “Džordžija” ili “Zli dusi”. Najveće simpatije od “tuđih” pokupila je “Lutak iskrivljenog lica” (Majke) i “Aikido” (Braća Left), koja se u krugovima one mlađe, manje upućene publike provlači kao pesma Bjesova, iako to nije. Ipak, muzičarima je na bini dobro. I običnom posmatraču očigledno je osećaj koji kruži između njih pozitivan, čak i porodičan. Pleme Zlih duhova priredilo je Beogradu sinoć kvalitetno veče, koje je moglo biti i bolje… A možda je i sve što je moglo biti bolje ostavljeno za sledeću epizodu.

Ostavite komentar: