Kiša Kerozina

O ljudima i snovima

Izdavač: Samostalno izdanje, 18.6.2014.

Producent: Marjan Stošić

Žanr: Alternative rock, electro rock

Trajanje: 51:09

4.2/5

Ocena

Kiša je, nakon četiri godine, ponovo počela da pada. Mislim imali smo mi potope i polave i gradove, ali ništa ne nakvasi dušu tako jako kao kerozinske kapljice ovih alternativaca iz Niša.

O ljudima i snovima” pojavio se nekako stidljivo, čak i bojažljivo. To i nije toliko bitno. Koliko albuma ispada svakog dana sa interneta nije ni čudno da vam neki prođe “ispod radara”. Ono što je mene zabrinulo desilo se nešto ranije, tačnije kad je objavljena prva pesma sa albuma. Vest je pratila izjava Marjana Stošića da ako albuma i bude, “koncerata sigurno neće biti”. Naravno da se nameće pitanje šta se, ustvari, dešava sa bendom? Kada je album konačno objavljen videli smo da je Marjan potpuno sam uradio gotovo ceo album, izuzev par gostovanja na nekoliko pesama.

Zašto sam zabrazdio u ovu činjeničnu tematiku? Vrlo jednostavno. Bend (odnosno prvenstveno Marjan) postao je akter svojim tekstova sa albuma, ili je obrnuto…kako god. Atmosfera izdanja je krajnje melanholična, ali ipak ne depresivna. Razlika je u u prihvatanju stvarnosti. Nema tu nekog besa i očaja, već pomirenosti sa trenutnim stanjem koje je takvo kakovo je a koje se može posmatrati i kroz stanje u muzici i kroz sakatost ljudske svesti. Ipak, kroz pregršt izgubljenih dana koji se nižu iz pesme u pesmu, uvek proleti neki stih spremnosti za kretanje na bolje. Samo da se ukaže prilika…

Muzički se album nije mnogo odvojio od prvenca iz 2010. Ono najupadljivije je korišćenje elektronskih ritmova kao to što jesu, dok su na prethodnom izdanju više šminkani da zaliče na “pravi” bubanj. Ti strujni ritmovi dodaju sasvim novu žanrovsku dimenziju zvuku dok gitara preko njih radi ono što najbolje zna-ispisuje slojeve lepih melodija. Deluje da bi idealan ambijent za slušanje albuma bio neko zimsko jutro (izmaglica included). Uvijeni u šal, sa slušalicama ispod kape, sretali biste ljude koji u ruci drže po jedan balon koji bi pucao kad god umre jedan san u svakoj od pesama. Samoća je, dakle, idealno društvo za slušanje jednog ovakvog hermetičkog albuma. Sa njega se teško može izdvojiti neka numera kao udarni singl jer najbolje funkcioniše kao kompaktna celina. Možda bi mogla najbolje da prođe “Srebrna kiša” koja otvara izdanje. Ali njeno “guranje” dodatno otežava i to što je nema na youtube-u. Eto prilike za jedan omanji apel bendu da postavi stvari na youtube da bi ljudi mogli lakše da ih čuju, pa i podele dalje. Bandcamp je sjajna platforma za download ali je za promociju malo kilava. Ja bih, recimo, prvi šerovao nešto.

Nezgodan je ovo album bio za analiziranje, mora se priznati. Nedvosmisleno odličan ali neuhvatljiv. Kao dete na krevetu pokriveno ćebetom. Taman vam se otkrije s jedne strane ali čim primeti da ga vidite, pokrije se ponovo. Jer ako ono ne vidi nikog-niko ne vidi njega, a to je očigledno ono što želi. I zaista bi bila šteta da ovo bude oproštajni album Kiše Kerozina, ne zbog kvaliteta samog albuma već zbog toga šta bend sve može da pruži. Ali nećemo sad o tome. Nego trk po ćebe, bacite ga prekoglave i budite dete skriveno od sveta. Možda vam se tada album i poveri.

Preslušavanje i besplatan download:

Spisak pesama:

1. Srebrna kiša
2. 451 Mhz
3. Info
4. Na pola puta
5. Tišina
6. dok hodam
7. Kroz maglu
8. Oscilator
9. sistem
10. Izlaz

 

Ostavite komentar: