King Khan and The Shrines omađijali Beograd

King Khan and The Shrines / foto: Nemanja Đorđević

Sinoćnji koncert benda King Khan and The Shrines u beogradskom KC Gradu bio je od samog početka pravi, intenzivni rokerski događaj. Bend je nastupio sa minimalnim zakašnjenjem, bez predgrupa, bez predigre, sa snažnim ali i plesnim nastupom od prvih tonova.

King Khan & The ShrinesPrvo je na binu izašao osmočlani bend i zagrejao prisutne kratkim instrumentalnim uvodom, za vreme kog je Til Tim, vodeći gitarista, na pomepezan način najavio “maharadžu soula”, King Kana. Kan, publici poznat i kao Bleksnejk (Crna zmija), je nonšalantno, klanjajući se ljudima oko sebe, prošao kroz nakupljenu masu, izašao na binu sa krunom od perja na glavi i obučen u šljašteću zlatnu tuniku. Odmah kreće žestoka svirka. Ređaju se pesme: (How Can I Keep You) Outta Harms Way, Bite My Tounge, Land of The Freak. Bend od samog početka nastupa žestoko, ne štedeći se za kasnije; uvis dižu gitare, klavijature, i već za vreme treće pesme deo benda ulazi među publiku, sviraju i đuskaju sa njima. Sve liči na ogroman ritual “slavljenja života”, kako ga je King Kan, vise puta u toku koncerta nazvao.

U pauzama između pesama Kan pravi mnogobrojne šale sa seksualnom konotacijom, a pesme posvećuje različitim grupacijama: transseksualcima, feministkinjama, frikovima, džankijima, sa pomešanim osećanjem odobravanja i blagim ironičnim otklonom. Time ruši tabue, pravi pozitivnu i duhovitu atmosferu i na taj način zadobija potpuno poverenje publike, što se najbolje videlo u momentima kada je Bleksnejk pozvao sve prisutne da se spuste na kolena i ,,urlaju’’ zajedno sa njim. Malo ozbiljniji, ali i duboko emotivan ton, koncert poprima za vreme izvođenja numere So Wild, koju Kan posvećuje svom pokojnom prijatelju i jednom od poslednjih istinskih pankera, Džeju Retardu.

King Khan & The ShrinesPrvi deo seta se završio pesmom Luckiest Man. Nakon nje, bend odlazi na kratku pauzu. Vraćaju se, bez King Kana, nakon što je publika zatražila još. Kao i na početku koncerta, sviraju instrumentalni, kakofonični uvod, za vreme koga se Bleksnejk ponovo pojavljuje. Ovaj put je obučen samo u šljašteći donji veš, ogrnut je plaštom, na glavi ima ogromnu kovrdžavu periku i sveukupno asocira na uvrnutu, treš verziju drevnog egipatskog vladara. Drugi deo seta započinje pesmom Born to Die, a završava se u duhovitom maniru, pesmom Shivers Down My Spine. Za to vreme King Kan glumi da baca čini na publiku i muzičare, otirući znoj sa sebe. Nakon završetka prolaze kroz publiku i staju kod šanka, voljni da se fotografišu i komuniciraju sa fanovima.

Bend King Khan and The Shrines je održao debi koncert u Beogradu koji će dugo ostati u sećanju onima koji su bili prisutni. Mešavina soula i panka, propraćena performativnošću koja bi se mogla okarakterisati kao iščašena kombinacija Džejmsa Brauna i Skrimin Džeja Hokinsa, prizvala je duh iskonskog i primitivnog slavljenja života. Otuda su se i izvođači i publika potpuno predali tom osećaju i sa koncerta otišli začarani, sa širokim osmesima na licima. Bila je to jedna od retkih prilika da se vidi bend koji se bespoštedno i pankerski predaje nastupu i publici.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Ostavite komentar: