Kiki Lesendrić i Piloti

Slučajno i zauvek

Izdavač: City Records, 4.2012.

Producent: Kiki Lesendrić

Žanr: Rock, pop rock

Trajanje: 40:05

3.5/5

Ocena

Drugi studijski album Kikija Lesendrića – ili osmi Pilota, kako vam drago – Slučajno i zauvek, objavljen je početkom aprila.

Na aktuelnom albumu Kiki – jasno je da se autor teksta, i pored letećih riba na (veoma zanimljivom) omotu, odlučio da Slučajno i zauvek posmatra kao Kikijev solo album – je, očekivano, ponovio uspešnu formulu sa Meseca na vratima: pop rock orijentisan materijal sa dosta hitičnog potencijala. Kiki je album snimio sa starim saradnicima: basistom Dejanom Ilićem Cvikom, bubnjarem Srđanom-Džonijem Dunkićem, klavijaturistom Vladimirom Preradovićem, gitaristima Vladanom Vučkovićem Pajom i Vladom Negovanovićem i vilolinistom Filipom Patom. Za aranžmane je bio zadužen Dinkić Mlađan, koji je i kompletni autor jedne i autor muzike za dve numere. Kao autor dva teksta ponovo je potpisan Đorđe Balašević, a na snimanju albuma je ponovo gostovao Harlem Gospel Choir. Kikija njegov prepoznatljivi promukli glas još uvek dobro služi, Pat je standardno dobar (na spotovima i živim nastupima će, verovatno, biti standardno iritanan), Vučković i Negovanović su standardno sjajni, a pesme su, kako omot nagoveštava, obojene sentimentalnim i nostalgičnim tonovima.

No rezultat je, usuđujem se reći, još bolji nego prošli put. Slučajno i zauvek je kvalitetan mejnstrim album, sa pregrštom zanimljivih pesama. Svakako, najjači utisak ostavlja veličanstvena „Queen in Wien (Prvi maj 1978)“, za koju je Balašević napisao tekst, nostalgična pesma o odlasku u Beč na koncert grupe Queen sa devojkom sa prahom prvih krinova u kosici, sa semplovanim Freddyjevim glasom (pre objavljivanja albuma najavljen je „duet“ Kikija i Freddyja, očekivao sam rođenje čudovišta, ali se sve, Bogu hvala, svelo na semplovanje jednog Freddyjevog „mama“) i Mayevim soloom. No ništa manje vredne pažnje nisu ni vragolasta „Mala plava“ (na kojoj je Dinkić Mlađan svirao hammond), nostalgična „Dve ili tri stvari koje znam o njoj“, pevljiva „Još jedna pijana noć“, gitarska „Kažu da ljubav je samo reč“ i seksi spoj elektronike i fanka „Niko nije kao ti“. No najširoj publici će najzanimljivije svakako biti balade, „Slučajno“ (iako pop balada sa elementima latina, ne ulazi u red bljutavih mediteransko-festivalskih pesmuljaka), i prekrasna „Budi tu kad padne sneg“, druga za koju je Balašević napisao tekst i, uz naslovnu numeru, moj favorit kada je reč o ovom albumu.

Svakako, Slučajno i zauvek ima slabijih momenata, no pre je reč o rešenjima nego o samim pesmama. Tako je stih „I love you more than I can say“ iz istoimene pesme bez dobrog razloga na engleskom jeziku – možda zato da bi se na njoj mogle naći (veoma lepe) R&B vokalne deonice? Nova verzija pesme „Dan koji prolazi zauvek“ snimljena je bez prave potrebe. Marko Artuković je bio u pravu kada je ovu pesmu opisao kao „raskošnu“ – nova verzija imala bi smisla samo ako bi bila sasvim ogoljena, odsvirana na akustičnim instrumentima, dok verzija sa Slučajno i zauvek nije ogoljena čak ni za gudačke deonice.

No sitni nedostaci nisu najveća nesreća ovog albuma – ona leži u okolnostima koje sa samim albumom zapravo i nemaju puno veze. Činjenica je da je Kikijev album mnogo više od prosečnog pop rock albuma – kao što su to, uostalom, bili postnovotalasni albumi Pilota – no to će malo ko primetiti, jer Kikijevu muziku konzumiraju uglavnom devojčice i dečaci kojima je muzika zabava, koji uz nju ne lete, ne sanjaju i ne dišu, koji možda i mogu ali se ne trude da proniknu u muzičke a kamo li poetske lepote onoga uz šta đipaju – to je, uostalom, slučaj sa radovima svih rock muzičara koji imaju tu (ne)sreću da budu pravi mejnstrim u Srbiji. Na stranu to što pesme o odlasku na koncert „Kvinova“ („čega?“), čija je svirka naterala „i točak Pratera [‘čega?’] da se okreće celo proleće“ ili o momku koji je napravio bend sa kojim je svirao Stonese dok je reči skidao sa usana svoje najbolje drugarice teško da mogu razumeti i doživeti na pravi način… Sa druge strane, zaljubljenici u rock muziku teško da će ovaj album slušati u slobodno vreme – nekima od njih biće premekan, drugima previše mejnstrim, nekima sam Kiki nije simpatičan jer mu je jedan od najbližih saradnika čovek koji ih je zavrnuo za hiljadu eura, a drugima opet zato što im se „Te noći kad smo se potukli zbog nje“ popela na glavu. I to je šteta. Jer Slučajno i zauvek ima šta da ponudi i mnogo zahtevnijim ljubiteljima rock zvuka. Pružite mu priliku. Makar da biste znali šta to sluša vaša mlađa sestra.

Spisak pesama:

1. „Queen In Wien (Prvi maj 1978)“ – 4:10
2. „Mala plava“ – 3:51
3. „Slučajno“ – 4:20
4. „Dve ili tri stvari koje znam o njoj“ – 3:28
5. „Budi tu kad padne sneg“ – 3:40
6. „Još jedna pijana noć“ – 3:10
7. „Kažu da ljubav je samo reč“ – 2:52
8. „Bila si mi najbolji drug“ – 3:40
9. „Niko nije kao ti“ – 3:48
10. „I Love You More Than I Can Say“ – 3:20
11. „Dan koji prolazi zauvek“ – 3:45

 

Ostavite komentar: