Keith “Monkey” Warren (The Adicts) – All the lucky people

Punk zvanično nije bio rođen kada se u engleskom gradu Ipsviču grupa tinejdžera okupila oko benda “The Afterbirth” preimenovanog u “The Pinz”, ali je legenda otpočela kada su shvatili da je to glupo (“such a shit”) ime i nazvali se “The Adict” izbacivši “D” kako bi bili kontroverzniji. “The Adicts” su jedinstven sastav koji niije pretrpeo nijednu promenu i čine ga: braća Davison – Michael “Kid Dee” (bubnjevi) i Pete (gitara), Mel “Spider” Ellis (bas) i njegov brat, kasnije priključen bendu, John “Scruff” (gitara), Dan Gratziani (violina i klavijature) i pevač Keith “Monkey” Warren.Verni su i svom izgledu, 1978. su odlučili da izađu iz crnih punk uniformi i pod uticajem knjige i filma “A Clockwork Orange” počeli da na bini nose bela odela i crne šešire. Monkey je uvek našminkan kao Jocker. U istoriji muzike, to je poznato kao “the Adicts face”. Imaju sedam studijskih albuma od koji se prvi “Songs of Praise” iz 1981. smatra legendarnim i pravim reprezentom engleske punk scene čiji deo nikada nisu želeli da budu.

Svi se slažu da se “The Adicts” mogu doživeti samo na koncertu, a njihov prvi nastup u ovom delu Evrope je zakazan za 9. maj. Prvi nastup u Srbiji najavljuje Keith “Monkey” Warren.

Prvi put u jugoistocnoj Evropi, u Srbiji ,Novom Sadu… Što vam je trebalo toliko vremenma da dođete?Mislim da nas niko nije pozvao do sada, ali smo srećni što dolazimo, bolje ikad nego nikad.

Šta očekujete?

Očekujeme osmehe, da se svi zabavljaju, srećna lica i dobar provod, neko dobro pivo i neke nove prijatelje.

Kako gledate na to da ste legendarni u zemljama gde nikada niste nastupali?

Da li smo legende? Stvarno ne znamo da li nas ljudi vole ili su uopšte čuli za nas u Srbiji. Predpostavljam da jesu inače nas ne biste pozvali da dođemo.

U istom sastavu ste od 1975. Šta vas održava na okupu?

Mi smo porodica, neki bukvalno, a neki u ujedninjenoj “adicts” porodici koja obuhvata bend, ekipu, naše porodice i prijatelje. Potrebno je dosta podrške i verovanja da bi se održali ovoliko dugo. Nismo rok zvezde, nismo bogati, imamo druge poslove (neki od nas). Ljudi koji dolaze na naše koncerte nas održavaju na okupu, ne možemo uspeti bez njih.

A ipak vas nije bilo od 1994. do 2002. Šta se dešavalo u tom periodu?

Ne puno toga. Odselili smo jedni od drugih, na različite strane sveta, istražujući drugačije živote, ali vas vremenom povuče nazad.

Koga najmanje volite sa legendarne londonske punk scene?

Sve je sjajno ali ako mi baš ne ostavite izbora rekao bih, pored “Hong Kong Garden”-a, da nikad nisam bio fan “Souxsie and the Banshees”-a.

Na šta ste najmanje ponosni u karijeri?

Uradio sam nekoliko stvari sa tuđim devojkama i 80ih smo se zezali okolo sa promenama imena. Nekad poželim i da su mi pantalone svetlucavije.

Kako gledate na ono šta je punk postao? Kakvu vrstu pobune u svetu komercijalizacije on predstavlja?

Pank zapravo nije postao ništa, zar ne? Možda je drugačije u Istočnoj Evropi gde još uvek postoje problemi, ali ja imam skoro 50 godina i živim u Kaliforniji. Ne znam kako je imati 17 u Srbiji. Ako je isto kao imati 17 u Britaniji u 1976. godini, onda je u redu, ali ako nije ikonoklastično i šokantno kao tada, zašto ne možemo osmisliti nešto drugo što će plašiti bakice na autobuskoj stanici?

Na šta ste vi navučeni? (adicted to)

Moram da imam vazduh, vodu, hranu, smeštaj, alkohol, seks, sunce, noć, spavanje, toalet kao i fudbalske utakmice i konjske trke na televiziji.

Da li biste nastavili da svirate da nestane zabave?

Apsolutno, zato to i radimo. Zarađujemo nešto novca, ali ne puno. Kao što sam rekao neki od nas rade. Neki bendovi slični našem su uspešniji, zarađuju više novca, ali se mi najbolje provodimo. Teško je putovati, ne spavati, osećati se bolesno, ali kada sviramo mi smo na nekoliko minuta tamo gore među Bogovima i onda ludujemo.

Poznati ste kao fudbalski fanovi. Bane Ivanović ili Nemanja Vidić?

Vidić. Da li mislite da će doći u Ipsvič sledeće sezone?

Ostavite komentar: