Kaiser Chiefs

Education, education, education & war

Izdavač: Fiction, Caroline, Universal Music, 31.3.2014.

Producent: Ben H. Allen III

Žanr: alternative rock, indie rock

Trajanje: 46:04

4.0/5

Ocena

Nije išlo Kaiser Chiefsima neko vreme. Nakon eksplodirajućeg prvog i, nešto staloženijeg ali ništa manje hitničnog, drugog albuma stvari su krenule nizbrdo. Nakon neupečatljivog “Off with their heads” sa koje se donekle izdvojila “Never miss a beat”, snimili su i jedan jako čudan “Start the revolution without me” u kome je bend zaglibio u klavijatursku melanholiju i nerazumljive tekstove zasnovanim na nekim knjigama koje ukoliko niste čitali ništa vam pod milim bogom tu neće biti jasno. Ipak to izdanje je nagovestilo promene u zvuku i krilo u sebi nekoliko zaista dobrih momenata koji ipak nisu uspeli da nadjačaju opšti traljavi utisak.

Bend su u životu održavali energični festivalski koncerti koji su bili i ostali jedan od njihovih najvećih aduta. Povrh svega toga bubnjar i glavni tekstopisac Nick Hodgson je krajem 2012. napustio bend još više dovodeći u pitanje njegov opstanak. Stvari su morale da se menjaju. I jesu…

Prvo se pevač Ricky Wilson prepolovio u težini i, iako znam da je to nemoguće, izraso još koji santimetar. Time je od kul debeljka postao predmet uzdisaja britanskih indiejanki koje sada mogu da ga merkaju u talent showu The Voice UK gde je prihvatio ulogu sudije ne bi li pogurao karijeru benda. Shodno tome od albuma sam očekivao tešku radio friendly pop šećerlemu. I to sam i dobio. Što apsolutno ne čudi jer Kaiseri nikad nisu krili da pucaju na airplay radio stanica. Međutim u ovu šećernu vunu je sipan Jagermeister što mu daje određenu gorčinu( i alkohol) čineći ovaj album punim pogotkom.

Education, Education, Education & War” ne poseduje instant hitove iz mikrotalasne poput “Ruby”, “I predict a riot”, “Oh my God”… Zapravo verovatno će najviše prijati onima kojima je njihova omiljena pesma bila “Modern Way”. Izlizano zvuči ali čini se da je bend zaista sazreo. Klavijature više ne zvuče kao da je boju nameštao trogodišnjak. Odlaskom Hodgsona nestali su oni šalala back vokali. Jednostavno sve zvuči dosta ozbiljnije. Čak je i centralna tematika zasnovana na političkim pitanjima i falinkama kapitalizma. Izgleda da svi britanski bendovi te ere moraju da opevaju fabrike u nekoj pesmi. Franz Ferdinand su to uradili u numeri “Matinee” dok su Editorsi pevali o “Prstima u fabrici”. Kaiseri sada imaju svog kandidata a u pitanju je “The factory gates ” kroz čije kapije ulazite u album.

Druga na tapetu je ujedno i pesma koja će verovatno ostaviti najveći trag u predstavljanju ovog albuma u preseku diskografije. Radi se o pesmi “Going home” za koju je snimljen i simpatični spot iz jednog kadra. Ona počinje dosta stidljivo da bi sa stihovima “May I remind that you’ve got nowhere to go” krenula polako da se otvara u stadionski sing-a-long refren. Koliko se nada polaže u ovu pesmu govori i to da je basista Simon Rix izjavio da se nada da će ova pesma postati nezvanična himna engleske reprezentacije na Svetskom prvenstvu kada se budu vraćali kući sa peharom. Svestan dosadašnjih uspeha engleske fudbalske reprezentacije, Wilson je kroz smeh dodao da uvek mogu da snime novu verziju “Coming home early”.

Sad kada smo raščistili stvari sa tom najforsiranijom numerom ostaje nam ostatak albuma koji je ujednačenog kvaliteta i baš zato sve pesme mogu da budu “adut iz senke”. Imamo par pinkfloydovskih momenata. Jedan je jezivi smeh u refrenu pesme “Misery Company” dok je drugi, ujedno i izrazitiji, u pesmi “Canons” koja predstavlja uvrnutu kombinaciju starog zvuka Kaisera i drame “Trial” sa Floydovog albuma “The Wall”. Takođe ne sme se zaobići energična “Bows & Arrows” koja je prva stvar sa ovog albuma koja je predstavljena javnosti. Album zatvara balada “Roses” čija je sudbina koncertnog hajlajta neizvesna ali vrlo lako može da vam postane jedna od najdražih njihovih pesama, isključivo za kućnu upotrebu.

Kaiser Chiefs, pomalo neočekivano, izbacili su jedan zaista dobar album. Verovatno on neće uspeti da promeni većinsko mišljenje o njima kao “limunada” bendu ali oni koji se odvaže i daju mu šansu, sigurno će krenuti na ove momke iz Lidsa da gledaju sa malo više poštovanja. Nakon brodloma sagradili su novu barku i odabrali novi put. Neka im samo internetske bure i gusari ne remete pravac…

Spisak pesama:

1. “The Factory Gates”
2. “Coming Home”
3. “Misery Company”
4. “Ruffians on Parade”
5. “Meanwhile Up in Heaven”
6. “One More Last Song”
7. “My Life” Marcus Killian
8. “Bows & Arrows”
9. “Cannons”
10. “Roses”

Ostavite komentar: