“Kada reči zakažu, muzika progovori“ – beogradski Guitar Art Festival 2014.

Naxos Trio

Naxos Trio

Svi strastveni ljubitelji zvuka klasične gitare našli su prethodne nedelje svoj put ka 15. Guitar Art Festivalu održanom u Beogradu.

Badi Asad

Badi Asad

U prostorijama Doma Omladine i Sava Centra publici iz prestonice imala su priliku da se predstave neka od najzvučnijih imena svetske muzičke scene. Tokom šest dana trajanja festivala, održano je preko 15 koncerata, koji su bili propraćeni takmičenjima mlađih muzičara, izložbama i radionicama, koje su učesnici održavali.

Povodom proslave 50 godina postojanja Doma Omladine Beograda, ova ustanova je imala preimućstvo što se koncertnih zbivanja tiče, pa se tako prvog dana festivala, nakon kratke ceremonije otvaranja i uvodnih reči organizatora, na pozornicu glavne sale DO popeo fenomenalni Naxos Trio. Ovaj neverovatni sastav čine trojica iskusnih muzičara – Italijan Anielo Deziderio, Grk Kostas Kociolis i Hrvat Zoran Dukić. Tokom jednočasovnog nastupa, Naxos Trio je poveo prisutnu publiku na šarenoliko putovanje kroz kompozicije de Fala, Albeniza, Piacolija i drugih. Najviše aplauza je odnelo izvođenje takozvane Cirkus muzike (devet numera koje dočaravaju različite cirkusne tačke), tokom kojih su muzičari iskazali svoje neverovatno umeće. Sa pozornice su ispraćeni uz gromki aplauz oduševljene publike koja svoje emocije nije krila! Nakon kraće pauze centralno mesto na bini zauzela je brazilska gitaristkinja Badi Asad. Teško je na papir preneti atmosferu koju je ova neverovatna muzičarka uspela da stvori. Svirajući pretežno svoje kompozicije, ali i par obrada poput hita grupe Eurytmics “Sweet Dreams“ “Bechelorette“ pevačice Bjork, prenela je vatreni duh južnoameričke zemlje direktno u srce Beograda. Sreća, tuga, strah i nada, sve su to emocije koje čine osnovu Asadinih kompozicija. Nesvakidašnja kombinacija tradicionalne brazilske muzike, sa elementima džez i pop ritmova svrstalo ju je među imena ovogodišnjeg Guitar Art Festivala koja su definitivno iskočila.

Drugi dan festivala dočekao nas je u nešto klasičnijem izdanju. Švedski vunderkid Johanes Miler otvorio je koncertni program, izvodeći zanimljivu kombinaciju autorskih numera i klasičnih kompozicija. Ovaj nadareni gitarista je sa samo 12 godina napisao veliki broj dela, koja su pretežno namenjena kamernom sastavu. Višestruko nagrađivan i već u ranim godinama priznat na svetskoj muzičkoj sceni, odlično se predstavio beogradskoj publici. Na pozornici ga je zamenio Lukaš Kuropačevski, poljski muzičar koji je, takođe, od malih nogu posvetio život gitari. Kao kamerni muzičar sarađivao je sa umetnicima iz Poljske, kao i sa članovima simfonijskih orkestara iz Los Anđelesa, San Antonija i Klivlenda. Uz mnogo energije i emocija, izveo je numere Đulijanija, Poncea i možda i najbolja izvedba večeri uz energični Finale. Koncert je, u duhu prethodnika, nastavio Duo Kontaksakis-Ivanović. Saradnja dvojice muzičara, uprkos njihovoj prostornoj udaljenosti (Atina-Lisabon), jačala je tokom osam godina postojanja sastava i od njihovog prvog nastupa u Atini 2004. godine gostovali su na bezbroj festivala širom sveta. Repertoar dua obuhvata ostvarenja od baroka do avangarde te su na svom koncertu u Domu Omladine izveli kompozicije Baha, Sora, Tedeska, Rodriga i drugih. Umereniji drugi dan festivala propratila je, nažalost, i nešto manja posećenost. No, prisutni ljubitelji muzike nikako nisu mogli biti razočarani još jednim fenomenalnim danom.

Četvrtak, 13. mart, ujedino i treći dan festivala, odlikovao je nešto šarenolikiji program. Veče je otvorila gošća poreklom iz Crne Gore, Jelica Mijanović. Ovu mladu muzičarku već odlikuje mnogo međunarodnih priznanja, među kojima treba izdvojiti nagrade na takmičenjima Gredos San Diego (Madrid), Guitar Art Festival (Beograd), Migros (Cirih). Uz odlično balansiran program, predstavila se publici kroz kompozicije D. Bogdanovića, Milanoa,V. Ivanovića i Baha. Možda i najbolji opis ovog nastupa bi bila- disciplina, koja u najvećoj meri krasi mladu umetnicu. Eduardo Fernandez, svestrani muzičar iz Urugvaja, svojim nastupom nadovezao se na atmosferu koju je za sobom ostavila Mijanovićeva. Profesor na Fakultetu za muziku u Montevideu, istraživač u Centru za muzičke interpretacije, čiji je i osnivač i učesnik radionica širom sveta, Fernandez je tokom svog nastupa uspešno dočarao elemente rodne zemlje. Daleki Urugvaj je publici bio mnogo bliži, dok je “strogi“ profesor provlačio elemente južnoameričke muzike kroz poznate kompozicije. Sa subjektivne strane – uspeh je kada publici sat vremena pretvorite u minut uživanja i to je baš ono što je Eduardo uradio svima prisutnima. Fenomenalni gitarista oprostio se od beogradske publike uz obećanje da će ponovo doći, a na nama je da ga držimo za reč. Program trećeg dana zatvorio je sastav Anonimus 4. Sastavljen od četiri vrsna muzičara, uz donekle arhaičan, ali primamljiv zvuk, savršeno su priveli veče kraju. Karolina Bater (flauta), Predrag Đoković (kontratenor), Darko Karajić (lauta) i Predrag Gosta (čembalo) sastali su se kako bi realizirali ideju o izvođenju muzike nastale pre 19. veka. I doista, uz melodije koje neverovatno podsećaju na renesansnu muziku sa kojom smo se sretali u filmskim ostvarenjima, Anonimus 4 je sa velikom posvećenošću uspeo da oživi jednu donekle “zaboravljenu“ epohu. Uz premijerno izvođenje autorske kompozicije Dragana Jovanovoća – Danza de memorabila, i još nekoliko klasičnih numera, ovaj sastav je uspešno sagradio most između prošlosti i budućnosti.

Gabriel Bianko, jedan od najaktivnijih gitarista svoje generacije, prvi je stupio na pozornicu u petak, 14.marta. Dobitnik osam nagrada na najprestižnijim takmičenjima (Beč, San Francisko, Madrid i dr.) i muzičar koji je napunio mnogo koncertnih sala širom sveta, oduševio je sve prisutne. Francuski umetnik je preko kompozicija da Milanoa, Koste, Paganinija i Duartea uspeo da nas sprovede ulicama Pariza, obalama Sene, ali i na putovanja po svetu, mestima koja su na njega, a samim tim i na nas, ostavila jak uticaj. Umeće mladog gitariste definitivno oduzima dah, dok šmek koji odlikuje njegove interpretacije dugo ostaje u ušima. Jednom rečju – incroyable! Pozivajući se na čuvenu najvu još čuvenijih Pajtonovaca – A sad nešto sasvim drugačije! Eliot Fisk, harizmatični amerikanac, poznat je kao izuzetan izvođač koji se proslavio uzbudljivim i virtuoznim nastupima. Fiskov repertoar čine njegove transkripcije za gitaru, niz dela koja su mu posvetili brojni kompozitori i numere koje izvodi sa muzičarima klasične, flamenco i džez muzike. Kao jedan od istaknutijih zastupnika španske kulture, 2006. godine je od španskog kralja Huana Karlosa dobio nagradu Izabelin krst. Posle toliko hvalospeva, teško je opisati i sam Fiskov nastup. Energija, nerealno umeće, odličan odnos sa publikom i neverovatno pozitivna atmosfera – sve je to kolalo kroz prostoriju glavne sale Doma Omladine. Definitivno jedna od “zvezda“ ovogodišnjeg GAF-a. A veče je nastavljeno u istom duhu. Peter i Zoltan Katona (Katona Twins) – proglašeni su, prema rečima Dejli telegrafa, za najbolji svetski gitarski duo. Osim klasične muzike bave se i žanrovima popularne muzike. Širok repertoar dvojice braće obuhvata dela Baha i Pjacole, ali i aranžmane pop numera koje su sami smišljali. Njihov nastup u okviru GAF-a najbolji je pokazatelj da izreka “krv nije voda“ ima više nego jake osnove. Neverovatna usklađenost, pogotovo tokom neretkih improvizacija, odlična energija i interesantan repertoar – glavne su odlike nastupa blizanaca.

Sara Lazarus

Sara Lazarus

Subota, 15.mart dočekala nas je u Sava Centru. Sa primetno većom posećenošću nego prethodnih dana, publika je mogla da uživa uz koncerte Aberta Lopeza i Sare Lazarus.
Sa malim kašnjenjem koncert je započeo španski virtouz, koji je u Beogradu nastupao praćen sastavom koji su činili i Havijer Rabadan (perkusije), Hesus Valero (bas gitara ), odlični Bernardo Miranda koji je svojim glasom zapalio SC i atraktivna Jolanda Osuna, koja je veče obogatila plesnim nastupom. Neopisiva kombinacija instrumenata, glasa i tradicionalnog plesa približila nam je duh Španije i ostavila vidan trag na prisutnima, gradacijski se mogao pratiti stepen umešanosti publike u sam nastup, od stidljivih početaka do uzvika ale! i pljeskanja u atraktivnom mediteranskom ritmu. Omaleni španski gitarista pokazao je zašto ga smatraju za jednog od najboljih na tom instrumentu, brzi ritmovi koji naglo prelaze u moćne balade, tonovi koji prate svaki pokret plesačice – to je Alberto Lopez. Kontakt koji je ostvario sa publikom bio je toliko moćan da mu je ista i oprostila što je dobrano probio svoje predviđeno vreme. Pa je tako, uz malu pomoć Španca, i malo veće kašnjenje, na binu stupio Winterstein quartet. Hono Vinterstejn, Brejdi Vinterstejn, Ksavijer Nik i Martin Veis čine četvoročlani džez sastav koji odlikuje živa i atraktivna muzika, uz puno humora i korespondencije sa publikom. Svirajući hitove sa početka 20. veka, kvartet je podigao već odličnu atmosferu na viši nivo i u prvih 45 min nastupa publika je bila na nogama. Kao šlag na tortu, u tom momentu bendu se pridružla vesela Sara Lazarus, i time otpočela vokalni deo nastupa, pevajući obrade poznatih tema s početka prošlog stoleća. Jedinu senku na nastup džez pevačice bacilo je lagano osipanje publike, koja je zbog kašnjenja samog koncerta polako napuštala Sava Centar. Ali to nije pokolebalo bend koji je u istom duhu i završio odličnu svirku. Beogradska publika će ih definitivno pamtiti po upečatljivom nastupu koji je bio mnogo slobodniji od ostalih učesnika GAF-a, baš u stilu muzike koju prezentuju.

Sve lepo ima kraj – i rečima jednog od učesnika festivala: “Kada pođete od kuće, plače vam se jer je napuštate, ali isto je i kada polazite odavde!“. Nedelja, 16. mart označio je poslednji dan ovogodišnjeg gitarskog festivala. Ponovo u odomaćenim prostorijama Doma Omladine, poslednji koncertista bila je Izabel Noronja. Poreklom iz Lisabona, ova umetnica imala je prvi nastup već sa 10 godina. Muzikom je počela da se bavi kao fado pevačica, ali i tekstopisac (a u slobodno vreme i glumica!). Fado je najznačajniji muzički pravac koji se neguje u Lisabonu i Noronja se trudi da očuva tradiciju te muzike svakodnevnim nastupima u “kućama fada“, ali i čestim putovanjima i nastupima po svetu. Odlično je predstavila ovaj muzički pravac publici u Beogradu, koja ju je odlično prihvatila. Uz mnoštvo interpretacija, Izabela je dokazala da fado muzika može naći svoje utočište širom sveta i da su fado stihovi i melodije univerzalni. Uz njen nastup publika se oprostila od ovogodišnjeg izdanja Guitar Art Festivala. Tokom šest dana imali smo prilike da prisustvujemo fenomenalnim koncertima, koji mnoge nisu ostavili ravnodušnim. Sada nam samo ostaje da sumiramo utiske i puni nade čekamo sledeću godinu.

Ostavite komentar: