José González: “Umetnost može da ublaži mentalne barijere do kojih je teško dopreti argumentima”

Jose_GonzalezDom Omladine u nedelju 8. novembra imaće priliku da po prvi put ugosti švedskog kantautora Joséa Gonzáleza koji zajedno sa bendom na turneji promoviše svoje prvo izdanje nakon osam godina “Vestiges & Claws“. Ovom albumu prethodila su dva solo albuma, kao i dva albuma sa njegovim drugim projektom Junipom. Folk prožet uticajem klasike i zapadnoafričkog bluza upakovan u minimalistički introvertan pristup svrstali su ovog skromnog šveđanina argentinskog porekla u grupu najpopularnijih amerikana izvođača današnjice. Tim povodom pričali smo sa Joséom o moći umetnosti, prokrastinaciji, empatiji, trčanju kroz šumu i neizostavno, o muzici.

BR: Ovo je prvi put da si u Beogradu i drago nam je što si tu. Proteklih osam godina proveo si na solo turnejama i turnejama sa Junipom, da li je teško ostati fokusiran toliko dug vremenski period i kako se osećaš posle duge turneje, da li si iscrpljen ili zadovoljan?

Jose: Turneje su sjajne kada tu i tamo ima vremena za život sa strane. Toliko puta sam bio iscrpljen posle turneja, ali pokušavam da se fokusiram na vrhunce svakog putovanja. I vrlo sam uzbuđen što dolazim u Beograd!

BR: Stvorio si vrlo specifičan folk zvuk sa klasičnim i flamenko uticajima, da li si zadovoljan njime i da li misliš da je to tvoj konačan stil ili misliš da ima nekog napretka u odnosu na prethodne albume? Da li možeš da predvidiš u kom pravcu će tvoj stil da napreduje?

Jose: Došao sam do svog stila kroz mnoge uticaje i u zavisnosti od pesme neki su očigledniji od drugih. Sada kada pišem uzimam svoje pesme kao referencu, kao na primer pesma “With the Ink of a Ghost” gde sam mislio na “Cycling Trivialities” i ciljao na tip pesme koja je dramatčna i koja te vodi na “emocionalno putovanje”. Na novom albumu ponovo sam dopustio sebi da me inspiriše zapadnoafrički pustinjski blues kao u pesmi “Stories We Build, Stories We Tell”. I dalje postoji mnogo načina na koje mogu da unapredim sviranje gitare, ali vokalno sam pomalo zarobljen u svom telu.

JOSÉ_GONZÁLEZBR: Tvoja muzika pojavljuje se u video igricama, TV emisijama, filmovima uključujući saundtrek za film “The Secret Life of Walter Mitty”. Tvoj prvi veliki uspeh usledio je nakon što se tvoja obrada pesme “Heartbeats” pojavila u reklami za Sony Braviu, da li uživaš u takvoj vrsti saradnje i da li si ikada odbio nekoga ko je želeo da koristi tvoju muziku u komercijalne svrhe?

Jose: Ponekad je to bila kvalitetna saradnja na obostrano zadovoljstvo. U drugim situacijama prihvatao sam zbog novca i tada je osećaj manje plemenit, ali generalno to je još jedan način da se dopre do ljudi i da se plati kirija kroz umetnost.

BR: Kao posmatraču veoma mi je zanimljivo da posmatram neverbalnu interakciju muzičara na stejdžu. Da li ti nedostaje to kada nastupaš sam ili se osećaš slobodnije? Da li se na stejdžu osećaš prijatnije sa bendom ili sam?

Jose: Kada sviram potpuno sam postoji osećaj slobode jer sam u mogućnosti da brzo promenim štim i da se prilagodim greškama. Sa bendom sloboda dolazi kroz upuštanje u zvuk drugih muzičara i reagovanja na ono što oni rade. Volim i jedno i drugo.

BR: Jedna od dražih pesama sa albuma “Vestiges & Claws” mi je “Open Book”, spot za ovu pesmu nadovezuje se na priču iz Calexicovog spota za “Falling From The Sky”, vrlo zanimljiva saradnja, da li možeš da mi kažeš nešto više o tome?

Jose: Nešto pre završetka albuma počeo sam da pričam sa Mikel Cee Karlssonom koji je radio na nekim mojim prošlim spotovima. Znao je za tog mehaničkog crva i predložio to kao ideju za spot. Smatrali smo da bi mogao da se uklopi sa idejom tragova (vestiges) i da bi mogao da bude povezan sa mnom kao nešto što je bilo deo mene, ali je takođe i stvar za sebe. Muzika i pesma su tako lake i slatke da sam mislio da bi bilo dobro da im dodam tamniji ton kroz video.

BR: U mladosti si svirao u pank i hardkor bendovima, njihovi tekstovi su često odraz društvenih problema ili neka vrsta kritike usmerena ka establišmentu. Kada živiš u Srbiji teško je zamisliti na šta se ljudi žale u Švedskoj, ipak pretpostavljam da ni Švedska nije utopia kako je mi ovde doživljavamo?

Jose: Uvek ima stvari na koje možeš da se žališ. Iako su mnogi moji tekstovi za hardkor bend bili o ličnim problemima.

BR: Tvoji roditelji su napustili Argentinu nakon početka Prljavog rata i došli u Švedsku, ogroman broj izbeglica u potrazi za spasom ovih dana dolazi u Evropu, u skladu sa tvojom humanističkom orijentacijom verujem da pratiš trenutnu situaciju, šta misliš o načinu na koji se Evropa nosi sa ovom krizom?

Jose: Mislim da možemo i treba da pomažemo više. Trenutna situacija je akutna i mogla bi da potraje još dugo. I ako pomislite na moguće buduće situacije koje su vezane za migracije u vezi sa promenom klime, mislim da moramo da se usredsredimo na pronalaženje načina na koji ljudi mogu da napreduju i razvijaju se – nezavisno od toga gde su rođeni, od boje njihove kože i njihove religije.

José GonzálezBR: Da li bi se složio sa mnom kada bih rekla da umetnost može da doprinese čovečanstvu kroz stvaranje empatije među ljudima?

Jose: Naravno. Naročito narativi u prvom licu u fikciji, bioskopu, na TV-u ili u pozorištu imaju potencijal da učine da se ljudi osećaju kao neko drugi. Muzika može biti dobra u smislu da čini da se ljudi različitih kultura osećaju povezano. Dok neki drugi oblici umetnosti mogu da služe da zatalasaju ideje koje postoje svesno ili nesvesno u društvima i ponekad da ublaže mentalne barijere do kojih je teško dopreti arugumentima i diskusijom.

BR: Tvoje pesme na neki način ulivaju nadu. Mislim da si uspeo da reflektuješ emocije koje su sadržane u rečima na muziku i mislim da je to nešto što svako može da oseti bez obzira na to da li razume engleski. Da li ti se ikada desilo da nisi zadovoljan rečima koje si napisao, ali da uspeš da nadomestiš nedostatak emocija koje ne možeš da izraziš rečima kroz muziku kao apstraktniji oblik izražavanja od poezije?

Jose: Primetio sam da neki zvuci i harmonije mogu da pobude emocije, stoga kada pišem reči one su uvek u kombinaciji sa postojećom muzikom. Svestan sam da durska sedmica može da stvori osećaj nostalgije ili kako određeni sled akorda može da preraste iz osećanja “traženja” do “otvorenog” osećaja. Kada su u pitanju reči često zapnem, ali pokušavam da ih menjam dok ne budem zadovoljan.

BR: Pročitala sam da voliš da gledaš TED Talks, volela bih da vidim tvoje predavanje jednog dana. Kao bivši student biohemije, da li bi se dotakao te teme ili bi se više fokusirao na muziku i neke globalne probleme?

Jose: Ne znam. Verovatno ne na biohemiju (smeh).

BR: Rekao si da je knjiga Richarda Dawkinsa “The God Delusion” inspirisala tvoj drugi album “In Our Nature”, da li misliš da se tvoji fanovi slažu sa tobom, da se ne slažu ili da su im tvoji stavovi po pitanju Boga i religije nebitni?

Jose: Znam iz studija koje se bave stavovima da sam u manjini, u nekim zemljama manje u nekim više. To je bio jedan od razloga zbog kojih sam pomenuo svoju inspiraciju, tako da se oslanjam na to da se ljudi često ne slažu u vezi sa prirodom realnosti. To je napetost za koju smatram da je vredno imati je. Ipak pišem i izvodim pesme koje mogu biti interpretirane na različite načine i u kojima se možete da uživate nezavisno od vaših pogleda na metafiziku.

BR: Sviraš sam i sa svojim bendom Junip, takođe sarađuješ sa puno ljudi sa strane. Da li osećaš krivicu kada ne stvaraš?

Jose: Puno svog vremena provodim radeći druge stvari osim stvaranja muzike. Osećam krivicu ponekad, ako prokrastiniram kada imam rok za završetak albuma. Sa više od 12 godina muzičke karijere osećam se prilično uravnoteženo, uprkos mom sporom tempu.

BR: Šta radiš kada zapneš, kako se boriš sa prokrastinacijom, da li imaš neke trikove?

Jose: Jedan trik je da imaš alate za kreativnost u blizini i spremne za upotrebu. Olovka i papir, diktafon, knjige poezije, itd. Postavljanje realnih ciljeva koje možeš da ostvariš svakog dana kao što su: pronalaženje varijacija rifa, pronalaženje sinonima za reči koje se ne uklapaju, vežbanje gitare. Korišćenje rasporeda da se prebaciš sa jednog posla na drugi, ali i određivanje dana u nedelji kada baš zaroniš i posvetiš se detaljima. Slušanje demo snimaka i mikseva dok sam trčao šumom mi je bilo od velike pomoći za poslednji album.

BR: Da li postoji neka ključna poruka sa kojom bi voleo da ljudi izađu sa tvog nastupa?

Jose: Nastupi služe za kolektivno muzičko iskustvo. Ljudi donose i uzimaju ono što od njih žele. Mi donosimo sebe i našu muziku to može dovesti do spiritualnog iskustva ili do zevanja. I jedno i drugo je ok.

Save

Ostavite komentar: