José González – tiha magija u Domu Omladine

José González

José González / foto Nemanja Đorđević

Dom Omladine sinoć je po prvi put imao priliku da ugosti švedskog kantaurora Joséa Gonzáleza. Ogromno interesovanje koje je i samog Josea pomalo začudilo bilo je potpuno opravdano i čini mi se da su i bend i publika dobili više nego što su očekivali.

Jessica Pratt

Jessica Pratt

Jessica Pratt, mlada kantautorka koja iza sebe ima dva albuma zajedno sa gitaristom izašla je na stejdž oko 9h. U prvim redovima našla se nekolicina fanova, ipak stiče se utisak da do kraja nastupa nisu uspeli da kupe ostatak publike. Njen stil karakterišu kao freak folk (šta god to značilo), na momente se oseti uticaj bossa nove i njen tanak, tih, specifičan vokal doprinosi utisku melanholije karakteristične za bossa novu. Klasična gitara uz pratnju gitariste na električnoj, ipak bolje bi legla u nekoj intimnijoj atmosferi. Recimo kao Lera Lynn u drugoj sezoni True Detectiva u nekom mračnom zadimljenom baru sa troje gostiju. Sticajem okolnosti svirala je u Srbiji tako da nam se odmah nameće slika Džesi kako svira u nekoj srpskoj verziji True Detectiva,

José GonzálezS druge strane čoveku od koga smo navikli na svedenost, na minimalistički ja-i-moja-gitara pristup kontekst je i te kako išao na ruku. Nedavno je José u intervjuu za Balkanrock izjavio: Nastupi služe za kolektivno muzičko iskustvo. Ljudi donose i uzimaju ono što od njih žele. Mi donosimo sebe i našu muziku to može dovesti do spiritualnog iskustva ili do zevanja. I jedno i drugo je ok. Sinoć je muzika demonstrirala moć koju ima kada se doživi kao kolektivno iskustvo, publika je od samog početka bila sjajno raspoložena, interakcija je bila fenomenalna bez neke posebne potrebe za pričom između pesama i pokušaja da se publika zabavi šalama i pošalicama. Sama muzika je bila i više nego dovoljna.

José GonzálezČinjenica oko koje sam bila pomalo skeptična (pokazalo se neopravdano) je to što će Jose svirati sa bendom, bojala sam se da će na neki način to da naruši urođenu intimnost njegovih pesama, zapravo ni jedna pesma nije bila narušena već su svi zajedno postepenom gradacijom uspevali da istaknu skriveni potencijal svake pesme. Poneku je svirao sam (“Crosses”, “Heartbeats”), neke je počinjao sam, pa su mu se ostali polako pridruživali što je dovodilo do kulminacije koja tera na skakanje. lepo je bilo videti kako su članovi benda bili prijatno iznenađeni ovacijama koje su dopirale iz publike nakon i tokom svake pesme, ili sam bar ja tako protumačila mestimično razmenjivanje osmeha na stejdžu.

José GonzálezNakon prve pesme Joseu se na sceni pridružio i bend sa bubnjevima, bongosima, još jednom gitarom, klavijaturama, ksilofonom, flautom, dairama i još gomilom instrumenata kojima ne znam ime. Teško je odrediti koja pesma je izazvala najbolju reakciju, “Leaf Off/ The Cave” u kojoj preovlađuje gospel atmosfera je i kod publike izazvala sličnu reakciju kao i u spotu. Neizostavno, najveći hit “Heartbeats” koji je Joséostavio za kraj regularnog dela je možda jedina pesma koju je publika celu otpevala u glas i pesma koja je izazvala najviše emocija.

Svakako najprijatnije iznenađenje večeri bilo je izvođenje magične “Home” koju je napisao član benda James Mathé. Potpuno stilski različita od ostatka repertoara, ambijentalna sa elementima elektronike i housea zajedno sa Džejmsovim vokalom koji zbog visine na momente nalikuje ženskom, stvorila je potpuno drugačiju atmosferu i oduševila sve prisutne.

Ipak nakon dva i po sata čarolije morali smo da se vratimo u stvarnost.

Setlista:

  • Crosses
  • What Will
  • Deadweight on Velveteen
  • Hand on Your Heart ( Kylie Minouge)
  • Every Age
  • Walking Lightly (Junip)
  • The Forest
  • Let It Carry You
  • Leaf off/ The Cave
  • Killing for Love
  • Home (James Mathé, Barbarossa)
  • This is How We Walk On the Moon (Arthur Russel)
  • Teardrop (Massive Attack)
  • Heartbeats (The Knife)

Bis:

  • Line of Fire (Junip)
  • With the Ink of a Ghost
  • Down the Line

GALERIJA FOTOGRAFIJA

José González

Save

Ostavite komentar: