Još jedna kiša aplauza za mostarski Zoster u Novom Sadu

Zoster (4)

Foto: Stefan Savić

Nakon gostovanja u novosadskom klubu CK13 i odličnog velikog koncerta u beogradskom Domu omladine (sala Amerikana), bend Zoster iz Mostara nastupio je po drugi put u Novom Sadu; sada u popularnom klubu Lazino Tele, u sklopu svoje mini jesenje turneje po Evropi.

Muzika ovog benda, koji je nastao pre četrnaest godina, jedinstvena je, ali može se svrstati u svojevrsni rege, za koju članovi benda smatraju da je prikladna za ova trusna područja u kojima je doza agresivnosti čak i u muzici previše. Poruke koje nose njihove pesme jesu prvenstveno poruke mira, tolerancije, progresivnosti, afirmacije, uz naglašavanje želje za političkom korektnošću, zatim neizostavna ljubavna poetika (ne)sklada, na naoko naivan i šaljiv način, svojstven Hercegovcima, ali u suštini veoma dubok. Kako je Mario Knezović, frontmen i vokal Zostera, nedavno u jednom intervjuu izjavio da njihove pesme “govore” iz njihovih iskustava, nažalost ne baš najlepših, jer ne pamti i ne zna za dobru ekonomsku i socijalnu situaciju njihove države.

I ovaj koncert, kao i prethodni, Novosađani su dočekali u velikom broju i sa još većom željom da budu što bliže bini. U 23 časa, kako je i bilo najavljeno, ispred nas su se širokih osmeha pored Marija popeli i Atilla Aksoj (gitara), Adis Sirbubalo (klavijatura), Nikola Galić (bas gitara) i Goran Rebac (bubanj), muzičari koji se vidno raduju koncertima i žive za njih.


Zoster (5)Dobro veče! Dobro veče, Novi Sade!
 – obratio se Mario publici i izjavio da mu je drago što je posle koncerta u petak, ponovo u Novom Sadu i što je bend rado dočekan i ovaj put. Aplauz nije izostao. Ptice umiru pevajući, dodao je, na šta je šaljivi glas iz pubike dobacio “Samo hrabro i bez treme… volimo vas”. I zaista je tako. Publika voli Zoster, a oni to i zaslužuju. Kako stare, tako i nove tekstove njihovih pesama, znali su svi prisutni, a to je samo jedan od mnogobrojnih argumenata u prilog tome.

Prva pesma koju su izveli bila je “Emina On D Trip” s albuma “Ojužilo” iz 2005. godine, koja je s prvim taktovima bila popraćena aplauzom. Pevali su svi kao jedan: “Aiši, Aiša, konja jaše…”
Nakon nje, Marijeva reakcija na publiku je bila Wow. “Pohvalio” se šaljivo da, s obzirom da je ovo treće koncertno veče, nije ništa jeo, a ni pio, ali i dodao da će mu imunitet pasti, al’ sutra, što je publika s osmesima dočekala.

“Stigla” je pesma “Policija” (“Ojužilo) u pravo vreme. Njihali su se kako prvi, tako i zadnji redovi u ritmu, i ponavljali “Uzeću pravdu u svoje ruke…” i na kraju pepoznatljivo “Rock Me Baby”.

Zoster (3)Večeras smo spontani, druželjubivi – kao i vi – zadovoljno je izjavio Mario. A onda, pesma “A Gdje Sam Bio Ja” s albuma “Festival Budala” iz 2012. godine, koja je publiku potpuno razgalila. Sve glasnije i glasnije je uzvikivala “Hej, heej, heej”. Toliko je bila opuštena i spontana atmosfera, da se mladić iz publike uhvatio mikrofona i zatražio konobara da dođe do bine. Gužva na koncertu je doprinela da atmosfera bude još intimnija, a energija, koje je ionako bila na zavidnom nivou, učinila je svoje. Druželjubivom frontmenu su samoinicijativno palili cigarete u prvim redovima, pružali mu pića, dodavali vodu, prizivali ga da mu se obrate, smejali se s njim. Zaista odlična komunikacija s publikom. Činilo se da se na koncertu svi poznaju, da smo svi svoji, a “naši”.

Zato se sledeća pesma koju smo slušali te večeri, odlično nadovezala – “Budi Svoj” s albuma “Imači Kada” iz 2011. godine. Imate li snage za zajedno? – pitao je Mario i nastavio uz publiku: “Budi svoj, kad jesi, gdje jesi, a kad nisi, i nemoj”.

Usledio je dugoočekivani hit “Imači Kada” sa istog albuma, koji je ispraćen velikim ovacijama. Još jednom, pokazalo se obostrano oduševljenje publike i benda, koje se nastavilo tokom čitave večeri. Kako su se ređali hitovi, tako je i u samom klubu postajalo sve “uzavrelije”. Pre nego što će početi lagani rege taktovi pesme “Utopija” (“Festival budala”), Atilla je uz gitarske zvuke pozvao publiku da skače kao kod starog mostarskog mosta… Jump, jump…

Ređale su se pesme Na Kamenu (“Festival budala”), uz prepoznatljive ritmove “Knocking on heavens door” i odličnih instrumentalnih deonica, i pesma “Skakavac”,koja je odmah podsetila na kultnu novosadsku grupu Laboratorija Zvuka i koja je naterala sve do jednog od prisutnih da još jače igraju, a onda pesma koju svi tako mnogo vole – “Sve u Svoje Vrijeme” (“Imači Kada”).

Deseta pesma po redu bila je “Hercegovina(“Ojužilo) koju su iz prvih redova od početka koncerta tražili da čuju što pre. Mahalo se i orilo se glasno pevanje kao jedan “Hercegovina – Kalifornija!”. Usledio je gromki aplauz, a onda sporiji uvod u pesmu “Sve Čega Nema”, recitovanje “Mir, zdravlje, ljubav, sreća”. Puno sreće u očima te večeri nije falilo. A i jedna majica je “doletela” pravo do bine, koja se kasnije i viorila u Mariovoj ruci. Divni ste, divni. Hvala vam, puno! – izjavio je.

Zoster (1)Nakon toga, već u prvim taktovima, prepoznala se pesma “Ko Je Jamio”, a nakon nje još jedno Hvala puno! Wow! Usledile su pesme “Izbeglica” i prelepi surf solo Atille na gitari, koji je razigrao sve prisutne, a aplauzi uz sve brže korake nisu izostajali; te još jedan hit “Bezbolnim Palicama” (“Imači Kada”).

Nizale su se zatim: pesma “Realna TV” (“Festival budala”) te najavljena kao nežna (a mnogi su po svemu sudeći zaljubljeni u nju, ili su se zaljubili uz nju), “Vrijeme će doći” (“Imači Kada”). Uz nju se i plesalo. Uz nju se i šaputalo “Vrijeme će doći, da znaš da će doći… Ostani budna, ne budi luda, vrijeme radi za nas“.

Pred kraj se na repertoaru našla i pesma “Sugrađanin” (“Festival budala”), a nakon nje pevale su se pesme “Majka Jamajka” (“Ojužilo”) još pre nego što je i počela, te Asta Manjana Liberta” sa istog albuma, uz koju je mladić iz publike pevao prateće vokale na mikrofon. “Asta Manjana Liberta, gdje sam ja, tu nisi ti.” A onda slikovita pesma koja prikazuje život u “Banan stejt-u” (“Ojužilo”) i simpatična završnica prepoznatljivim tekstom pesme “Der Banana Boat Song”, koji sve vraća u neka stara vremena.

Nakon nje, Mario se oduševljen još jednom zahvalio publici, obećao da će doći i brže nego što to ona misli, sa novim pesmama, a koje neki već i znaju. A onda je počelo poskakivanje uz pesmu “Američki Film”(“Ojužilo”). Publika još uvek nije bila ni malo umorna. Pevala je i igrala uz nezaboravne solaže na gitari, uz ritmove koji kao da su dolazili i preko pune snage članova benda, osvajajući i mamljivi. Delovalo je kao da je tek sve počelo.

Negde pre 1 čas posle ponoći završio se zvanični deo koncerta. Usledio je bis, s još dve odsvirane pesme s novog albuma “Srce Uzavrelo”: “Gavrilo”, koja je već uveliko hit, i Iz pičke sam materine”, koju je uzavrela publika ispratila punim glasom. Divni ste, divni! Ovim koncertom završavamo turneju i vraćamo se brzo. Zoster, vaša grupa! – ushićeno je rekao Mario.

Nadamo se da će tako i biti. Zaista je falio ovakav jedan bend na našim prostorima. I zaista je falio novosadskoj publici. Hvala, Zoster, naša grupo!

Zoster (2)

Ostavite komentar: