Johnny Marr

The Messenger

Izdavač: Sire/Warner Music, 25.2.2013.

Producent: Johnny Marr

Žanr: rock, indie rock, punk rock, post punk

Trajanje: 48:28

3.5/5

Ocena

Novoprozvani „božanski genije“ Džoni Mar, jedan od najčuvenijih gitarista sa Ostrva, posle toliko godina sviranja napokon je izdao solo album. Prošao je kroz The Smiths, The Cribs, Talking Heads, The Pretenders i mnoge druge a tek pred svoj 50. rođendan izdaje debi album „The Messenger“.

Pre nego što i krenem sa novim albumom, odmah sledi upozorenje: Zaboravite na The Smiths! Iako se ta gitara nazire negde od treće pesme, ovo je prva prilika da čujemo Mara. NME-ov božanski genije isporučuje disk preko svoje sopstvene etikete Sire (i Warner music za američko tržište), a da stvar bude još bolja, Mar je sam napisao i producirao sve pesme na njemu.

U pitanju je prava rokenrol ploča, upbeat “drndanje” gitare kroz ceo album. Iako Mar polako gazi ka šestoj deceniji života, umesto nekog opuštenog bluza i staračkog roka, gitarista je izgleda malo podetinjio. Kažem podetinjio jer se oseća nostalgičnost i radost povratku u Englesku. Mar već duže vreme živi u Portlandu, ali se zbog snimanja ovog diska preselio sa porodicom nazad u Mančester… baš gde je sve počelo. Inspirisan duhom Mančestera i čuvene madčester scene, Mar isporučuje rok kombinovan sa pankom i post pankom.

Ne može se poreći da je album pomalo i autobiografski, makar tako nagoveštava „European me“, „Say Demense“ (Ulica u Mančesteru, gde se Mar često motao kao klinac), ali posebno „Generate Generate“, za koju je gitarista rekao da predstavlja pogled u njegovu sopstvenu hiperaktivnost, i priznajem, nazire se ta blaga psihodeličnost. Među biografsko-nostalgičnim je svakako i „New Town Velocity“. Blaža je, laganijeg tempa od ostatka albuma, i prikazuje upravo sve te emocije sa povratkom u Mančester i detinjstvo.

Definitivno možemo reći da je ovo ploča 15-godišnjeg Džonija Mara, period pre Smithsa, jer koliko god muzičkog staža i iskustva imao Mar, ipak je odlučio da ne komplikuje mnogo sa debijem i isporuči ogoljen, sirovi rok. Pravi povratak korenima. Naravno, nije sve ovde potpuno minimalistički i sirovo, na pojedinim mestima se može osetiti slojevitost, možda baš i na naslovnoj numeri „The Messenger“ gde se Mar oseća slobodnim da malo i eksperimentiše sa zvukom, pa je ovo možda i najbolja kompozicija na albumu.

„The Messenger“ je poprilično brz disk, pesme su pankerski kraće (negde sam pročitao šalu da je Maru upravo 3 minuta dovoljno da u pesmi iskaže sve što poželi), pa i ceo album traje kraće od sat vremena. A možda je to i mana, kada se pesme stope jedne u drugu, pa nedostatak nekih hitičnijih pesama (izuzev „Upstarts“, definitivno najzaraznije pesme na albumu) izazove blagu monotoniju.

Možda prvi put čujemo Marovu iskrenost kroz muziku, osećamo njegov žal za domovinom, mladošću i radost sa ponovnim otkrivanjem svih tih mladalačkih osećanja. A nikako ne smem da ispustim ni to da je Mar napokon propevao, i greota je što to nije ranije činio jer je publika bila uskraćena za jedan divan vokal.

Spisak pesama:

1. “The Right Thing Right”
2. “I Want the Heartbeat”
3. “European Me”
4. “Upstarts”
5. “Lockdown”
6. “The Messenger”
7. “Generate! Generate!”
8. “Say Demesne”
9. “Sun & Moon”
10. “The Crack Up”
11. “New Town Velocity”
12. “Word Starts Attack”

Ostavite komentar: