John Robb (The Membranes): “Možeš da stvaraš samo onu muziku koju čuješ u svojoj glavi, drukčije nema svrhe”

John-Robb

Engleski sastav The Membranes održaće 8. i 9. septembra koncerte u Beogradu i Novom Sadu u okviru balkanske turneje na kojoj promovišu najsvežije izdanje “Dark Matter/Dark Energy” objavljeno nakon 26 godina diskografske pauze, dok će 10. septembra svirati u Zagrebu kao predgrupa Gang of Four. O novoj ploči, vezi između svemira i smrti, pank roku, njegovoj novinarskoj karijeri, knjigama koje je napisao, bendovima sa ovih prostora, fudbalskom klubu Blekpul i raznim drugim temama, razgovarali smo sa muzičkom legendom Džonom Robom, frontmenom ove post-pank grupe.

BR: The Membranes su skoro 25 godina bili na nekoj vrsti pauze? Kakav je osećaj vratiti se? Da li vam je čudno?

John Robb: U neku ruku jeste čudno, ali u stvarnosti je potpuno prirodno – ovo je muzika koju smo rođeni da sviramo i osećaj slobode koju nam bend pruža je savršen – ako želimo da snimimo album o svemiru i smrti, to i uradimo, ili ukoliko želimo da sarađujemo sa horom, ponovo uradimo. Potpuno je slobodno i takođe ima zvuke koje volimo poput masnog basa, disonantnih gitara, mračnog duba i težine darkwavea, ali i neo klasike i horskog brujanja – veoma je kreativno i uzbudljivo.

BR: Šta biste izdvojili kao glavne karakteristike punk rocka od pre 30 godina, kada ste vi počinjali, i sadašnjeg zvuka?

John Robb: Punk rock nije bio definisan kada smo mi počinjali – nije bilo jasno izraženog zvuka i moglo se izmišljati usput – ta sloboda je bila glavna stvar u punk rocku koji je postao mnogo organizovaniji tokom godina – što je ok, ali mora da postoji više načina za stvaranje muzike nego samo da etiketiraš bendove poput grupe Descendents. Punk rock je bio opasan i pun izazova na početku, sada je muzički stil i veoma je rasprostranjen – lifestyle izbor! Ništa od ovoga nisu loše stvari, samo su različite. Mislim da možeš da stvaraš samo onu muziku koju čuješ u svojoj glavi, drukčije nema svrhe.

BR: Prošle godine ste objavili album “Dark Matter/Dark Energy” nakon razgovora sa naučnikom CERN projekta na TEDx Talk konferenciji u Salfordu. Šta je za vas toliko fascinirajuće i intrigantno kada se govori o univerzumu da vas je nagnalo da snimite čitav album o tome?

John Robb: Univezum teče melanholično i misteriozno – zar to nije savršeno?! Kada se govori o mračnoj materiji i mračnoj energiji, niko zapravo ne razume i ne zna šta to čini kosmos toliko fascinantim. Takođe, reči su u sprezi sa poetskom tamom koju obožavam. Pored toga, tokom snimanja albuma moj otac je umro i misli o svemiru i kako se materija uvek vraća u tom pravcu bili su način mirenja sa životnim promenama kao što je ova. Postoji toliko mnogo velikih i bizarnih predstava o univerzumu od kojih ti se mozak zavrti, poput vremena koje teče unazad, ili da se veliki prasak nikad nije dogodio, ili šta vam se desi u crnoj rupi. Zbog toga sam želeo da snimim album koji ovo sve odražava.

John-RobbBR: Neizbežno pitanje tiče se smrti vašeg oca i kako je to uticalo na sam album. Da li je ova ploča, na neki način, i posveta njemu? Čak ste uvrstili njegov glas na “The Hum of the Universe”, numeri koja zatvara ovo izdanje.

John Robb: Upravo tako, album je posveta njemu. On je, takođe, bio fasciniran kosmosom, a u tom delu razgovora koji se čuje u pesmi sam ja pokušavao da mu objasnim o čemu je album dok je on bio u staračkom domu. Do tada je već postao senilan i bilo je problematično objasniti, ali još uvek je bilo iskre u njegovom briljantnom umu.

BR: Otkuda toliko dub uticaja na novom albumu?

John Robb: Dub je bio veliki deo punka – dva muzička stila bila su buntovnička i razbijali su konvencionalna pravila muzike u smislu slobode, a takođe, zvuče sjajno. Nije reč o izrazito dub ploči, ali smo nekim numerama dodali masni dub bas – dub zvuči neverovatno i pruža osećaj prostranstva i misterije koji ja obožavam.

BR: “I’m an unapologetic, middle aged, fucked up, 21st century man”, autobiografska izjava ili ne?

John Robb: Da, naravno, mislim da se većina ljudi mojih godina oseća tako – proizašli smo iz punka i radili svašta i nismo se izvinjavali – stajali smo na sopstvenim kreativnim nogama i ukoliko smo nešto zajebali, samo smo nastavljali dalje – nikad ne veruj umetniku sa planom karijere. Bili smo divlji ljudi sa divljim idejama – besni, bezobrazni i opasni poput Lorda Bajrona.

The MembranesBR: Stvorili ste termin “Britpop” pre više od dve decenije. Da li je istina da je sve počelo kao šala? Niste očekivali da će termin imati takav odjek u svetu muzike?

John Robb: Taj termin je nastao kao vic. Sounds su bile muzičke novine za koje sam pisao – najuticajniji muzički magazin jer su vam dopuštali da pišete o stvarima koje ste želeli – kao što su meni dozvolili da uradim prvi intervju ikada sa Nirvanom kada niko na svetu nije mario za njih. Dakle, Sounds je imao članak o britanskoj hardcore sceni i nazvali su je Brit-core. Onda sam ja pisao recenziju jednog od najranijih nastupa grupe Stone Roses nazvavši ga Britpop u šali, a fraza se zadržala i buknula godinama kasnije kao opis čitavog dela muzičke scene.

BR: Kao novinar, intervjuisali ste “superteškaše” sa čitave muzičke scene. Ko su bili najinteresantniji umetnici sa kojima ste imali prilike da razgovarate?

John Robb: Ja sam oduševljen svima sa kojima razgovaram bilo da je u pitanju slavni muzičar ili neko sa ulice – svako ima divnu životnu priču. Kada je reč o intervjuima, ljudi kao što Viv Albertine, John Lydon, Mick Jones, Johnny Marr, Morrissey, Kurt Cobain, Dylan Carson, Mark Lanegan, Blixa Bargeld, Nick Cave, Poly Styrene su svi bili odlični sagovornici.

BR: Takođe, autor ste brojnih knjiga o muzici, a napisali ste i biografiju benda The Stone Roses. Prema vašem mišljenju, da li su Stone Roses najbolji britanski bend devedesetih?

John Robb: Najuticajniji, to je ono o čemu sam pisao – ne postoji takva stvar kao najbolji bend – muzika se ne može tretirati kao sport! Ne postoji zlatna medalja za umetnost!

BR: Kako ste došli na ideju da pokrenete vlastiti muzički sajt? Uzgred budi rečeno, Louder Than War se konstantno razvija. Od ove godine postoji i magazin, štampana verzija sajta. Da li ste zadovoljni reakcijama?

John Robb: Ranije sam pisao za različite muzičke sajtove, kao što je Quietus, ali sam ih na kraju bombardovao sa toliko mnogo ideja da sam morao da pokrenem svoj sopstveni sajt i oni su mi mnogo pomogli u tome! Magazin se kotira veoma dobro! A mi se stalno razvijamo – imamo i veliki događaj Louder Than Words koji se svake godina održava u Mančesteru.

John-RobbBR: E to. Možete li nam reći nešto više o Louder Than Words festivalu? Koliko je meni poznato, događaj je kombinacija književnosti i muzike?

John Robb: U pitanju je trodnevna manifestacija koja se održava sredinom novembra gde ja sprovodim diskusije, održavaju se i razni paneli, a spajamo muziku, pisanje i književnost. Mesto održavanja je starinski gotski hotel u Mančesteru i zaista je sjajno – trebalo bi da dođeš! http://louderthanwordsfest.com/

BR: Poznato mi je da si navijač fudbalskog kluba Blekpul koji, nažalost, prolazi kroz tešku situaciju trenutno. Da li imaš vremena da pogledaš neku utakmicu? Gledao si ih u Premijer ligi?

John Robb: Čak i da sam imao vremena ne bih išao da ih gledam jer navijači protestvuju protiv vlasnika Ojstouna, koji je zadržao za sebe sav novac od Premijer lige, ne investira u klub i tuži navijače za klevetu – atmosfera u klubu je otrovna i nalaze se u slobodnom padu trenutno. U nekom momentu mora da dođe do promena u fudbalu – sport za široke narodne mase je u rukama pohlepnih, bogatih i korumpiranih pojedinaca koji se poigravaju sa ljudskom lojalnošću.

BR: Pretpostavljam da ti se veoma dopada kada na Bloomfield Road stadionu odjekuje “Glad All Over” ili “Rockin’ All Over the World”?

John Robb: (Smeh) Više volim da čujem “Tatty Seaside Town” od The Membranes!

BR: Pročitao sam da ste veliki obožavalac srpskog benda Repetitor. U svojoj recenziji nazvali ste ih “trenutno najboljim gitarskim bendom u Evropi” i tu se slažem sa vama. Da li i dalje mislite isto?

John Robb: Oni su izvanredan bend. Imali smo nekoliko svirki sa njima i bio sam na njihovom koncertu u Ljubljani pre par godina. Proizvode odličan zvuk i senzacionalni su uživo. Trebalo bi da dođu u Veliku Britaniju! Ima toliko dobrih bendova iz vaših krajeva poput It’s Everyone Else, Ludovik Material i mnogih drugih.

BR: Poznati ste po svojoj sposobnosti da pronađete veoma dobre mlade bendove. Imate li neke preporuke za naše čitaoce?

Cabbage je odličan mladi bend iz Mančestera, The Phones iz Liverupula, The Blinders, takođe iz Mančestera, ima ih dosta…

Ostavite komentar: