John Mayer

Paradise Valley

Izdavač: Columbia, Sony Music, 20.08.2013.

Producent: John Mayer, Don Was

Žanr: country, folk-rock, Americana

Trajanje: 40:05

3.3/5

Ocena

Amerika je jedno veliko čudo. Čak i najtvrđi segmenti američke kulture ipak mogu biti ukaljani komercijalizacijom, kako nam ovaj, novopečeni, vek uporno dokazuje. Kantri je oduvek bio muzika za mase, tu nema sumnje. Bluz kao bluz, uvek je nalazio svoj put do veoma širokih masa, bilo kroz pojedine pesme ili pak nečije čitave opuse. Džon Mejer, mladi bluz gitarista i kantautor, na svom albumu Paradise Valley, ne odstupa od ove dve tvrdnje.

Šta nam donosi album bivšeg dečka pop-kantri zvezdice Tejlor Svift? Donosi jedan veliki paradoks, direktno u vezi sa tom vezom. Najveći problem ovog izdanja je, naime, što se, imajući u vidu da je autor bluz gitarista, previše oslanja na komfort-zonu trenutnih trendova u takozvanom pop-kantriju. Najbolji trenutak albuma leži u pesmi koja je epitom komfort-zone trenutnih trendova u takozvanom pop-kantriju (Paper Doll).

Onog trenutka kada počne „opening“ numera i kada Mejer polujužnjačkim američkim naglaskom zapeva lajtmotiv pesme „You look fine fine fine/ put your feet up next to mine“, postaje jasno da ono što sledi u narednih trideset i šest minuta neće napraviti preveliki bum, što u gitarskom, što u kantautorskom smislu. Daleko od toga da je priloženi materijal loš, Mejer ne razočarava ni tekstualno, ni na vratu gitare, ali uporno ostaje neubedljiv. Pomalo je auto-parodirajuće za jedan tako old-skul žanr da bude u koraku s vremenom, proći će vam mislima dok Džoni boj peva „From time to time/ I look up I go looking for your photograph online/ some kinda judge in Ohio ’s all I ever find“. Kakav to kauboj, pitamo se, uhodi žene po Internetu? Onaj paradoks iz uvodnog pasusa valja obrazložiti: Paper Doll je pesma posvećena pomenutoj Tejlor (inače se, ako je verovati youtube.com komentarima, ovaj rastavljeni par prepucava pesmama), i u svoj svojoj ogorčenosti, uspeva da iz Mejera izvuče ono malo cojonesa, taman da pokrije minimum za neku lajt verziju Emilija Esteveza iz filma Young Guns II, koju bi Džoni boj da oživi ovde. Ta muška ogorčenost, ceo taj „idi devojčice mala, nismo mi jedno za drugo“ stav jedini su trenutak kada Mejer deluje kao neko ko za šankom u salunu pije viski, a ne pivo sa ukusom limete.

Na polju gitare, uz nešto veći pritisak pop masteringa i produkcije (govorim o organskom popu, ne Kejti Peri/Lejdi Gaga popu), stvari stoje dvojako. Obrada čuvene Call Me The Breeze (Džej Džej Kejl je skoro preminuo, pa se ovo može smatrati tribjutom) koja dolazi odmah nakon pomenute Papirne Lutke, kao da je tu da raskrsti sa usporenim, mekanim i prigušenim zvukom prve polovine diska i istinski prikazuje gitaristu Mejera u najboljem svetlu. Paper Doll nam, doduše, pokazuje suptilne smooth gitarske deonice u pozadini (što duguju mlakoj produkciji). Albumu zaista fali više deonica gde se Mejerovo umeće zaista čuje. Ono što albumu ne nedostaje, su akustične numere, što se potpisniku ovih redova ne dopada preterano. Jednostavno, uvek će veštački delovati kada se mlad čovek poput Džona Mejera spusti na zemlju, smiri i krene izigrava porodičnog čoveka. Gitara retko, ako i uopšte, dovodi do katarze – ne mora to da se svede na tehnikalije, ali Džone, moglo je to bolje, sa više srca.

A kad smo kod srca, šesta pesma Who You Love ima jedno malo feat. uz svoje ime. A posle tog feat. ima ime Kejti Peri. Perijeva je, kao i Tejlor Svift jedna od osoba koja se po medijima dovodi u vezu sa Mejerom, romantikom i ljubavnim vezama. Koliko god se u prvi mah činila kao čudan izbor za ovakav album, Kejti je korektno otpevala svoje, obogatila pesmu, kojoj inače ne nedostaje Džonovog gitarskog umeća – jedna od najboljih solaža na albumu je upravo ona koja završava ovu pesmu. Gostovanjima popularnih pevača nikad kraja, reći ćete kada vidite da se na (drugoj pesmi sa imenom) Wildfire pojavljuje Frenk Oušn (a ovu pesmu i potpisuje). I on, kao i prethodna gošća bez premca obavlja svoju dužnost.

Onaj ko je podbacio je svakako domaćin. Umesto da razuzdano jaše mustanga po preriji, Mejer se susreće sa slušaocem na tremu svoje brvnare u Rajskoj Dolini, pije čaj i razlaže akorde po akustičnoj gitari. Sve ove pesme su, ruku na srce, odlične ponaosob. Da li funkcionišu kao album jednog Džona Mejera? Teško…Doduše, ako ikada budete kupili ranč, pa negde u svojoj pedeset i nekoj godini odlučili da je slaganje sena i uzgajanje melase najveće uzbzđenje koje vam život može pružiti, Paradise Valley će imati mnogo toga da vam ponudi, jer da biste razumeli nekoga ko se pretvara da je ostario, morate verovatno da ostarite i sami.

Spisak pesama:

1.”Wildfire”
2.”Dear Marie”
3.”Waitin’ On the Day”
4.”Paper Doll”
5.”Call Me the Breeze”
6.”Who You Love” (featuring Katy Perry)
7.”I Will Be Found (Lost at Sea)”
8.”Wildfire” (featuring Frank Ocean)
9.”You’re No One ‘Til Someone Lets You Down”
10.”Badge and Gun”
11.”On the Way Home”

Ostavite komentar: