Jesenje izdanje invazije oldschool metala – Thrash With Us III u The Quarteru

bombarder

Bombarder; foto: Nataša Božić

Nakon letnje pauze i drugog izdanja sad već naširoko poznatog Thrash With Us festivala, na red je došlo i treće, koje je održano sinoć u novosadskom klubu The Quarter, kao i prethodna dva puta. Uprkos prilično hladnom vremenu i činjenici da je nedelja, što je uvek vrlo problematično kada su ovakvi događaji u pitanju, nekolicina ljudi je već cirkulisala oko kluba pre otvaranja ulaza i to je u startu otklonilo sumnju da će prvi izvođač i ice-breaker večeri, kako se to nažalost neretko dešava, biti uskraćen za publiku i njenu podršku. Zahvaljujući mlađim fanovima koji su se pojavili tačno na vreme i time iskazali lojalnost kako svojim drugarima, tako i preostalim bendovima, momentalno se stvorila lepa slika o međusobnoj podršci, a to je – svako će se složiti – jedna od najpoželjnijih i najbitnijih stvari kada se radi o dešavanjima ovog tipa.

Iako malo skromniji nego prošli put, line-up se ovaj put sastojao od četiri grupe, koje su ponovo došle sa raznih strana zemlje i sveta i ujedinile svoje snage u okviru ovog festivala zarad cilja da ljubiteljima ekstremnog zvuka prirede kvalitetno veče ispunjeno istim, i u tome su, kako se do kraja pokazalo, sasvim uspeli. U pitanju su lokalni i najmlađi sastav Scavenger, beogradski Bombarder, Italijani Violentor, kao i headlineri koji su došli iz Nemačke, Minotaur.

scavenger

Scavenger

Bez sekunde kašnjenja, u 20:15h, Scavenger je otpočeo svoju svirku i već sa prvim tonom privukao pažnju prisutnih. Iako je, kako je već rečeno, u pitanju ekipa veoma mladih momaka koji su tek na početku svoje muzičarske karijere, sinoćnjim nastupom su pokazali da ta karijera može biti i veoma plodonosna u budućnosti. Obilje energije koje je isijavalo sa bine od momenta kad su kročili na nju je momentalno ostavilo veoma pozitivan utisak jer ta energija sa sobom uvek nosi jednu ključnu stvar, a to je velika ljubav prema onom što radiš, posebno začinjena tim mladalačkim entuzijazmom. Dobivši odličnu povratnu informaciju od strane fanova koji su ispunili prve redove, neumorno headbangovali i burnim ovacijama ispraćali svaku pesmu, bend je maksimalno iskoristio svoju priliku da pokaže šta zna i to je uradio na više nego zadovoljavajuć način.

scavenger-01Iako su svirali pretežno obrade legendarnih metal bendova – Pull The Plug“ i „Without Judgement“ (Death), „Slave New World“ (Sepultura) itd., svi članovi su uspeli da iskažu čak zavidno sviračko umeće za svoje godine, a posebno bi se morali izdvojiti gitarista Stefan Milošević i pevač Milan Mazinjanin, koji su pored toga pokazali i da jako dobro vladaju scenom, što će im tek biti od koristi na narednim nastupima. Uz veliku zahvalnost organizatorima i iskreno oduševljenje usled činjenice da su bili deo ovog festivala, Scavenger se oprostio od publike svirajući još jednu autorsku pesmu (prva je bila “Memories End”), Rejected“, i time potvrdio da je ovo jedna vrlo perspektivna družina čije vreme tek dolazi.

violentor

Violentor

Italijani Violentor su ubrzo potom stupili na binu i žanrovski prilično začinili ovo veče, budući na to da je u njihovom paketu thrash metala bio više nego primetan uticaj panka, posebno od strane ritam sekcije. Ovaj furiozni trojac, koji je pre već nastupao u Srbiji, uspeo je da privuče još više ljudi u klub i da atmosferu podigne na viši nivo, a kako se radi o muzičarima koji su već dugi niz godina na sceni i koji su svirali i u drugim bendovima vrlo cenjenim na underground sceni (Hobbs Angel Of Death), i bilo je za očekivati da dobro znaju svoj posao.

violentor-01Ipak, ono što se na početku njihovog nastupa pokazalo kao pozitivna stvar – pomenut uticaj panka i samim tim osveženje u okviru festivala koji je pretežno orijentisan ka ekstremnom metal zvuku, već negde na sredini svirke se ispostavilo kao pomalo monotono i jednolično te dovelo do utiska da im pesme možda i previše liče jedna na drugu. Uprkos tome, reakcije već dosta brojnije publike su bile odlične, došlo je i do neizostavnih šutki, a veseli frontmen već jako dobro poznat domaćoj publici, Alessio Medici, lepo je održavao interakciju sa prisutnima i potvrdio da se u Srbiji oseća kao kod kuće. Neke od pesama koje su izveli su bile i Tormented“, „Better Dead Than Slave“, „The Great Deceiver“, a numera koja ih je verovatno najbolje oslikala je „Maniacs“, pošto bi se upravo tako i oni sami mogli opisati – naravno, ne u bukvalnom smislu reči, samo u smislu fanatičnosti prema muzici koju sviraju i načinu na koji je iznose. Ostavši u istom maniru od prvog do poslednjeg tona, Violentor se malo pre 22h pozdravio sa prisutnima i verovatno ostao u nadi da će uskoro ponovo biti prilike da nastupaju kod nas, pošto je bilo krajnje očigledno da su veoma uživali u tome.

bombarder-01

Bombarder

Iako su zvezde večeri bile ostavljene za kraj, bend koji je trebao da se, uslovno rečeno, nađe u ulozi njihove predgrupe, uspeo je da im otme tu titulu i od ovog festivala napravi privatnu žurku, a u pitanju je, naravno, legendarni Bombarder. Bend sa stažom od tri decenije, bend koji je svojevremeno bio jedan od prvih na prostorima ex-YU koji se upustio u metal vode i samim tim sa punim pravom nosi status kultnog, sinoć je bez sumnje pokazao zašto je to tako i zbog čega je klub bio najispunjeniji upravo tokom njihovog nastupa. Frontmen i sinonim za sam bend, Nešo, sinoć je na svoj specifičan način uspeo da, kao i uvek, u svom stilu zabavi publiku, koja je voljna da mu oprosti poneko ispadanje iz pesama i da se jednostavno prepusti atmosferi koju samo ova ekipa ume da formira. Bendu je ovo bila druga po redu prilika da u Novom Sadu promoviše numere sa novog albuma, “Okot Iz Pakla”, izdatog tekuće godine za Grom Records, ali većina fanova je ipak željno iščekivala i najviše uživala u starijim hitovima, što je standardna stvar kad su njihovi koncerti u pitanju.

bombarder-02Mešavina starog i novog materijala koja je bila sačinjena od pesama kao što su “Princeza”, “Horde”, “Okot Iz Pakla”, “Spaljen”, kao i neizostavna “Speed Metal Manijak”, koja je usledila na kraju, prouzrokovala je masovno slamovanje i gromke ovacije, a gostovanje ljudi iz drugih bendova na bini je svakako dalo posebnu notu celokupnom nastupu. Gledajući i slušajući Bombarder – bilo prvi, bilo ko zna koji put zaredom –  jedan od glavnih utisaka koji se neminovno stiče je da je to sastav koji, i posle toliko vremena, jednostavno uživa u tome što radi i da to i ne posmatra kao posao, već kao neraskidivi deo njih samih, stoga su podrška i status koji imaju sasvim zasluženi i opravdani. Uprkos želji mnogih da se odsvira bar još pesma ili dve, zbog striktne satnice bend je okončao svoj nastup u sebi svojstvenom maniru i binu prepustio poslednjem izvođaču, Minotauru.

minotaur

Minotaur

Jedna od najnezgodnijih stvari koja može da zadesi bilo kog izvođača u okviru festivala je, kako je već pomenuto, da svira pred praznim klubom ili veoma osiromašenom publikom. Nažalost, takva situacija je sinoć snašla Minotaur, koji su svoj nastup morali da odrade za vrlo mali broj ljudi jer se, po završetku prethodnog, broj prisutnih u najmanju ruku prepolovio. Potpuno neopravdano, budući na to da su ovi thrash metal veterani, uprkos toj falinki, sjajno izveli svoju svirku i revijalno potvrdili zbog čega je Nemačka jedna od neprikosnovenih sila kada je ova vrsta muzike u pitanju. Sa stažom dužim od tri decenije, ali prilično skromnom diskografijom i brojnim prekidima u karijeri, deluje da bend sada ne planira da prestane sa radom, a jedan od glavnih faktora koji je dao osnova za takvo uverenje je upravo njihova izvedba, koja je ostavila utisak muzičara “gladnih” metala i nastupa uživo. Da se radi o sastavu koji je svojih 5 minuta slave imao krajem ’80-ih godina bilo je više nego lako zaključiti, uzevši u obzir to da je njihov stil sviranja momentalno “lansirao” malobrojne prisutne u to doba, posebno tokom izvođenja pesama sa albuma “Power Of Darkness” iz ’88. godine – “Maggots In My Body”, “Savage Agressions”, “Necromancer”, “Incubus”, naslovna “Power Of Darkness”, a na set-listi su se našle i “Praise Hell”, “Into Oblivion” itd.

minotaur-01Odlično prihvaćeni od strane publike, sa kojom je frontmen, Andi Richwien, održavao prijatnu komunikaciju, Minotaur se svojski potrudio da ovaj festival zaključi u velikom stilu i još više doprinese njegovom ustoličavanju bivajući deo istog. Ne može se oteti utisku da je velika šteta što bend nije uspeo svojevremeno da dostigne veću slavu, ali među underground krugovima nesumnjivo će, kao i Bombarder, uvek imati status kultnog, a svako ko je sinoć prisustvovao njihovoj svirci shvata i zbog čega je vredelo ostati, čuti ih i sam se uveriti u to.

Shodno svemu ovome, jasno je da je treća edicija Thrash With Us festivala u skoro svakom pogledu ispunila očekivanja. Posetioci su mogli da uživaju slušajući mlade snage koje tek uspostavljaju svoje mesto na sceni, kao i one starije, koje uprkos raznim poteškoćama na koje nailaze, ipak ne posustaju i teraju svoju priču do kraja. Bogata merchandise ponuda svih izvođača, pristupačna cena karte i više nego korektno poštovanje satnice i programa je nešto što se dosad već podrazumeva, no iz nekog razloga, poseta je ovaj put, nažalost, bila najslabija. Posebno se treba istaknuti da su najmanje polovinu prisutnih činili ljudi iz drugih gradova, što je s jedne strane vrlo pozitivna stvar, ali sa druge opet negativna jer je nemoguće ne zapitati se šta se onda desilo sa lokalnom publikom, koje je ovde prilično izostalo. No, stavivši tu činjenicu u stranu, sveukupan utisak je ipak vrlo pozitivan jer održavanje ovakvih manifestacija održava nadu u opstanak i razvoj scene koju, kao što se zna, nije lako očuvati, ali se od toga, po svemu sudeći, neće odustati zahvaljujući malom broju večnih optimista i boraca za metal, uvek i po svaku cenu.

Jedan komentar o “Jesenje izdanje invazije oldschool metala – Thrash With Us III u The Quarteru

Ostavite komentar: