“Jedan dodir ispuštenih misli” – Obojeni Program pred prepunim Quarterom

Obojeni programKultni novosadski bend Obojeni Program, održao je u večeri 18. aprila spektakularan koncert u svom matičnom gradu, koji je publika dugo iščekivala. Bila je to „vožnja“ kroz višedecenijski rad ovog benda. Mesto dešavanja bio je klub The Quarter, koji se može pohvaliti velikom posećenošću i isto tolikim brojem ugošćenih istinskih rokera, kako domaćih, tako i van naših granica.

Laka

Laka

Kao predrgupa Obojenom Programu, po prvi put u našem gradu, nastupio je sarajevski bend Laka, čiji su članovi Elvir i Mirela Laković. Laka je na muzičkoj sceni još od 1998. godine, a 2008. godine je postao i evropska atrakcija kada je sa pesmom “Pokušaj” predstavljao Bosnu i Hercegovinu na izboru za “Pesmu Evrovizije”. Iza sebe ima i veliki broj nagrada.

Iako je početak koncertne večeri bio najavljen za 22 časa, Laka se na binu popeo nešto kasnije. Klub je bio već prilično pun, a u prvim redovima, oni koji su želeli da po prvi put vide ove muzičare uživo. S’ osmehom oduševljenja, gotovo fiksiranih pogleda gledali su u njih. Njihov vizuelni stil je mamljiv. Njihov muzički izraz karakterišu kratki i zabavni tekstovi, dok je autentični ples, za koji Laka kaže da je često i improvizacija, ono što je oduševilo publiku. Bend je izveo ukupno deset pesama, i to: “Glup”, “Sisar”, “Zec”, “Pidžama”, “Ništa”, “Sloboda”, “Džemper”, “Brko”, “Moro”, “Vještica”.

Sa bine se Laka povukao u 23 časa, prethodno srdačno najavivši svoje muzičke prijatelje iz Obojenog Programa, naslovom njihovog hita: “Kad se neko nečem dobrom nada”. Klub je tada već bio dupke pun. Bilo je među prisutnima onih koji su stari znalci kad je ex-Yu rock u pitanju, bilo je onih koji su odrasli uz muziku Obojenog Programa, a i onih mnogo mlađih, koji su tek krenuli njihovim koracima.

Obojeni program

Obojeni program

Na svakom albumu Obojenog Programa svirala je drugačija postava, tačnije, kroz njega je prošlo preko pedeset muzičara. Svaki je sa sobom donosio novu energiju, čineći svaki naredni album drugačijim od prethodnog. U trenutnu postavu benda, uz dva basa i bubanj, vratila se gitara, što je primetno obogatilo i novim nijansama obojilo celokupan zvuk. Branislav Babić Kebra, osnivač i frontmen benda karakterističnog vokala, koji nikog ne ostavlja ravnodušnim, kada se osvrne na period iza vezano za bend kaže: “to je kao neki naučnofantastični ili tragikomični roman, koji još traje…ne znam da li postoji čak i neka firma u Srbiji koja opstaje toliko.”

Na samom početku, tačno u ponoć, bend je izveo najnoviju pesmu, koja je, sudeći po reakciji prisutnih dobro prihvaćena. Zatim su usledile nešto starije pesme “Pametni i lepi”, “Kočnice” (“Verujem ti jer smo isti”, 1994)  i između njih pesma “Dejvi” (“Ovaj zid stoji krivo”, 1990). Atmosfera je već bila na zavidnom nivou. Retko ko je stajao a da nije bar pokretima glave pratio “zarazni” ritam. To samo Obojeni Program može. Svi koji su trebali bili su tu, svi koji su bili tu, bili su jedno veliko usijanje. Aplauzi i ovacije ispraćale su svaku pesmu, tačnije hit, jer je to svaka njihova pesma. Nizale su se zatim pesme sa poslednjeg albuma “Kako to misliš: mi (2012)”: “Mene to ne zanima”, “Samo da ti kažem postalo je sve nevidljivo”,Problem ne postoji”, Kako ja to ne primećujem”, “Svaka definicija gubitak je slobode, Da li smo naučili živeti u kapsuli” i Kako to misliš mi”. Ova muzika je snaga, snaga iz senke. Tekstovi Obojenog Programa genijalno su upakovani, a u sebi nose minimalističke poruke uvek aktuelne. Reklo bi se da su to svojevrsne poruke za budućnost.

Obojeni programDošao je zatim ponovo red na starije pesme. Prva od njih bila je “Obećaj mi, molim te” sa albuma “Da li je to čovek ili je mašina?” (2005), a zatim su usledile “Najbolji Prijatelj” (“Ako nisam dobra šta ćemo onda?”, 2002), “U tvoj osmeh stane sve“, “O, da li?“,  “Kad bi malo 7x mozak staoiFiladelfijasa prvog albuma “Najvažnije je biti zdrav” (1990).  Pesmama “ABCD Avioni” i “Nebo, nebo plavo je“, osvrnuo se Obojeni Program još jednom albume “Verujem ti jer smo isti” i “Ovaj zid stoji krivo”. Nimalo nije slučajno što odabrane stare pesme Obojenog programa odlično opisuju i ovaj novi svet, i da osećanje te borbene lične izgubljenosti koje ovaj bend nosi svuda sa sobom nije ni blizu zastarevanja.

Nešto posle jedan čas iza ponoći bend se povukao sa bine. Kebra se prethodno zahvalio publici, koja je i dalje bila željna srcem obojenog zvuka. Još nije bilo vreme za rastanak. Aplauzi i ovacije nisu prestajale. Bučni i zahtevni uzvici vratili su muzičare na scenu. I to vidno zadovoljne. Bio je to prvi bis te večeri. Publika je dva puta vraćala bend. Tokom trajanja prvog bisa, odsvirali su i dugoočekivanu pesmu “981”. Za one koji ne znaju, upravo je ovo pesma sa kojom se ovaj bend kao prvi sa ovih prostora, pojavio na MTV-ju u emisiji “120 minutes” 1993. godine i jedini koji je imao čast da ga slavni John Peel predstavi u njegovim radio emisijama i na njegovoj plejlisti. U drugom povratku, čule su se međuostalim i pesme “Štipaljka”, koju su tokom celog koncerta mnogi predlagali, i još jedan veliki hit “Ona je tu”, obe sa prvog albuma.

Ovaj bend je poetski poduhvat u ime svih oni koji su i danas malobrojni, onih koji se osećaju neprilagođeni, koji su zatečeni glupošću, koji opažaju istinu, opažaju loše, a i dalje veruju u dobro. Da, oni veruju. Mali, a veliki ljudi, oni bez šanse; u gomili velikih, a malih. Kod Obojenog Programa opaža se odmerenost i suptilnost, iskreni duh, duboka misaonost i dostojanstvo, a pre svega ljudskost. Zbog toga se ljudi vraćaju na njihove koncerte, znajući da ih sa scene neko poštuje.

Rokenrol je medij raskošnih mogućnosti, ako umeš da se njima koristiš. “Istine su pesme”…

Ostavite komentar: