Jack White

Lazaretto

Izdavač: Third Man, XL Recordings, 10.6.2014.

Producent: Jack White

Žanr: blues rock, country rock, folk rock, alternative rock

Trajanje: 39:13

4.0/5

Ocena

U razmaku od dve godine između debi albuma „Blunderbuss“ i novog „Lazaretto“ o Džeku Vajtu, pored toga da je ekscentrik, saznajemo da je stvorio opsesiju prema prepariranim životinjama, da je dobar prijatelj sa Nilom Jangom, da obožava vinile i tapetarstvo ali i da je neviđeni drkoš. Ima sudsku zabranu da komunicira sa bivšom ženom Karen Elson, kažnjen je novčano zbog tuče i dodatno otvoreno šalje reči mržnje prema bendu The Black Keys.

Ambasador kulture Nju Orleansa i ambasador ovogodišnjeg Dana prodavnica ploča u sve se lošijem svetlu predstavlja u javnosti, ali srećom po njega niko nije savršen i za svoje grehe se iskupljuje odličnim muzičkim stvaralaštvom. U svom dobro opremljenom kućnom studiju prethodne godine Vajt je krčkao album „Lazaretto“. Za razliku od dosadašnjih radova sa drugim bendovima i svog debija gde je sve što mu padne na pamet snimao i jako brzo finalizovao albume, za svoj drugi solo rad je odvojio malo više vremena i promenio pristup u snimanju. Konačni rezultat ne pokazuje vidne razlike između dva pristupa snimanju, jer je Vajt bio i ostao perfekcionista bilo da nešto snima 5 minuta ili godinu dana. Samo je ovoga puta dozvolio sebi da malo više promisli o snimljenom materijalu, što nije nužno dobra ideja u njegovom slučaju.

Gorepomenuto druženje sa Nilom Jangom može na dosta načina objasniti inspiraciju na disku. Smireni folk, kantri i bluz uticaji su dodatno pojačani i oseća se prisustvo Janga i negde iz daleka radova sa bendom Crosby, Stills, Nash & Young. Iako je Vajt u intervjuima navodio da su pesme nastajale od starih tekstova koje je napisao sa 19 godina, ovde se primećuje jedna ogromna muzička zrelost i samokontrola. Bučni alternativac naučio se strpljenju u studiju i dozvolio je idejama da sazru i stvorio jako ozbiljan, zreo album u žanru koji predstavlja.

Vajtov novi album je teško porediti sa prethodnikom, jer se i idejno i tematski dosta razlikuju. Kod drugog se možda nazire i neki koncept, a to bi verovatno bilo slavljenje kulturnog nasleđa Nju Orleansa. Prvenstveno jeste sniman u delti Misisipija i dok je sa jedne strane moderan, sa druge i zvuči u duhu vremena kada su robovi izmislili bluz muziku a robovlasnici svirali kauntri. Čelične gitare, violine, mandoline, kontrabas, harfe i drugi klasični instrumenti dobijaju novu dimenziju zahvaljujući upotrebi mug sintisajzera, hamond orgulja i vahom distorzirane gitare. Kao muzičku pratnju Vajt je smenjivao dva benda – vokalni ženski sastav The Peacocks i muški sastav The Buzzards, a neprimetno se za električnom gitarom među osobljem u studiju našao i Din Fartita, kolega iz The Dead Weather, ali i Patrik Kiler iz Vajtovog drugog benda The Raconteurs.

Već sa „Three Women“, Vajt odaje počast Slepom Viliju MekTelu i bluz uticajima, dok naslovna numera u svakom pogledu odskače od ostatka albuma. Čak odskače i od svega što je radio Džek do sada i to u najpozitivnijem mogućem smislu. Numera je pravo omanje remek delo koje je odmah po objavljivanju singla postala jedan od top hitova iz bogate Vajtove karijere. Netipična za njega, otkriva muzičarev interes za hip-hop muzikom, iako on karikira hip-hop “samo-hvalospeve”, u medijima je priznao da planira saradnju sa Džej Zijem pa možda i Kanje Vestom (nedavno je i obradio jednu njegovu pesmu). Fantastična alternativna rok numera u kojoj Vajt recituje i ubacuje elemente američkog kantrija, a tekstualno radnju smešta u Britaniju u doba kuge i kolonija gubavaca iliti Lazareto uz glasan španski poklič Yo trabajo duro/Como en madera y yeso!

Većina pesama je omaž muzičkoj kulturi sa juga S.A.D. („Temporary Ground“, „Entitlement“, „I Think I Found The Culprit“, „Want And Able“…) ali mesta su našle i pesme u kojima se prepoznaje nemirni duh Vajta i njegova težnja ka muzičkom haosu – tužna „Would You Fight For My Love?“, bučni instrumental „High Ball Stepper“ (koji bez problema može da prođe i kao metarijal za Dead Weather album) i intrigantna „That Black Bat Licorice“.

Džek Vejt očigledno širi svoje vidike i širok dijapazon muzičkih uticaja kompaktno je smestio u jedan album. Nema filera, nema viškova, sve je taman… a opet nešto fali. Fali više impulsivnog, spontanog i nepredvidivog Vajta. Muzičar prolazi kroz krizu identiteta, više ne znamo da li je Al Kaponeov rokabili gangster sa Blunderbussa, dobra bluz duša ili nekakav kavgadžija i redneck pijandura. Nejasno je da li je u ovoj priči Džek Vajt misteriozni kauboj koji spašava dan i jaše u zalazak sunca ili okrutni gonič robova.

Spisak pesama:

1. “Three Women”
2. “Lazaretto”
3. “Temporary Ground”
4. “Would You Fight for My Love?”
5. “High Ball Stepper”
6. “Just One Drink”
7. “Alone in My Home”
8. “Entitlement”
9. “That Black Bat Licorice”
10. “I Think I Found the Culprit”
11. “Want and Able”

Ostavite komentar: