Šta muzičari slušaju: Nenad Božić (Baobab)

Nenad Božić BaobabGitarista i prateći vokal benda Baobab, Nenad Božić, za čitaoce portala Balkanrock otkriva koji su to albumi ostvarili najveći uticaj na njega, odnosno oni koji u poslednje vreme okupiraju njegovu pažnju. 

Pink Floyd – The Wall (1979)

Prvi put sam čuo album kod drugara koji je među prvima koje sam znao imao muzički stub sa CD plejerom, i pride dva trosistemska zvučnika postavljena u dijagonalno suprotnim krajevima sobe. Gilmourova ’less is more’ gitarska katedra u kombinaciji sa Watersovom mračnom vizijom savremenog društva i otuđivanju čoveka (hej, pričamo o kraju 70-ih; treba li reći da bi album, da je nekim slučajem izašao ovih dana zvučao svežije i relevantnije nego tada!), a povrh svega uz više nego uspelo ’pingpong’ poigravanje sa levim i desnim kanalom u miksu (što je ostavilo jednako jak utisak na mene) – ostavilo me je bez teksta, u najmanju ruku. I dan danas omiljeni PF album, a Gilmour jedan od ličnih gitarskih heroja.

Pearl Jam – Ten (1991)

Uh, teško mi je sročiti u par reči šta za mene predstavlja ovaj album…. tek sam postao tinejdžer kad sam prvi put čuo “Jeremy”, “Alive”, “Black”…. i evo, 27 godina kasnije, uz Radiohead i dalje omiljeni bend. Mogu slobodno reći da je cela ta ’grunge’ (više volim da kažem – Seattle) scena najviše uticala na moje muzičko oblikovanje.
E da, nestrpljivo iščekujem 24.6. i koncet u Padovi, pa ako neko od čitalaca ide – vidimo se tamo!

Radiohead – OK Computer (1998)

1998. godina, ja na prvoj godini studija, do tada praktično usputni slušalac njihova prva dva albuma; naletim na piratsku kasetu na uličnoj tezgi u Prištini (meni veoma draga asocijacija)….mislim da mi je trebalo dobrih 7-8 preslušavanja albuma da pređem put od totalnog nerazumevanja do spoznaje o svojevrsnom remek delu koje će mi otvoriti potpuno novu percepciju u poimanju muzike. Svaki sledeći album je opet doneo nešto novo, i manje ili više iznova šokirao u vidu stalnog eksperimentisanja i nepostojanja neke linearnosti u njihovom stvaranju, istovremeno ih postavljajući na tri koraka ispred svega ostalog u polju muzike u tom trenutku, a Thoma Yorka među najznačajnije stvaraoce 21.veka. Malo je reći da sam diehard fan; ako bih na pusto ostrvo mogao poneti opus samo jednog benda, to bi bez razmišljanja bila Oxfordska petorka.

Elbow – Little Frictions (2017)

Sjajan mančesterski bend sa nebeskim vokalom – Guy Garveyom na čelu. Mislim da je ovo jedan od potcenjenijih bendova sadašnjice, a tom statusu prkose još jednim sjajnim albumom iz 2017. godine.

Jason Isbell – The Nashville Sound (2017)

Ukratko – neverovatan autor;  ovim poslednjim albumom je definitivno i mene kupio iako ranije nisam bio sklon tom nekom country/americana zvuku. Sigurno u samom vrhu stvaralaca u domenu popularne muzike danas. Puno kolega i prijatelja željno iščekuje neki koncert u zemlji (ili bar okruženju). Pa, Jasone, ako ovo čitaš….

Queens of the Stone Age –  …Like Clockwork (2013)

Iako su već odavno izbacili novi (“Villains”), još uvek sam hipnotisan ovim epskim albumom, po meni verovatno najboljeg na polju alternativne rok muzike u poslednjih 10 pa i više godina. Za ovaj album se obično kaže da ga bend snimi jednom ili nikad u karijeri. Zavoleo sam ih sa “Songs for the Deaf”, ali ovo je nešto mnogo, mnogo više od ’stoner rok’ muzike, kako ih inače etiketiraju. Josh Homme – opasan MF!

Billy Andol – Linije (2015)

Sjajna sarajevska družina, nezasluženo u marginama i senkama SARSeva, Dubioza i sličnih produkata za mase.  Ako Englezi imaju Brit-pop, ja bih Andole proklamovao u barjaktare ’BIH-popa’;  da su se rodili tamo na ostrvu, ili bar da su se pojavili 90ih u vreme onog pravog MTV-a, mislim da bi za njih znali pre nego npr. za The Kooks, Kasabian i slične. Prvi album sam na Cd-u dobio direkt iz ruku gitariste Borisa neposredno nakon sjajne svirke na festivalu u Užicu (kad sam ih prvi put slušao, a i čuo za bend uopšte), a “Linije” su njihov treći studijski album, po mom skromnom mišljenju najbolji do sad, na kom ćete negde čuti Bitlse, negde Arctic Monkeys, a  u nekim trenucima pomisliti da su se Franz Ferdinand konačno preselili u Sarajevo i počeli pevati na srpskom. Ovaj album često volim da zavrtim u nekoj dužoj vožnji; čista ljubav i pozitiva.

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde