Sjedinjene Muzičke Države: Ilinois

Dobrodošli u svetu srpsku zemlju!

Da malo pojasnimo za one mlađe koje je zbunila prva rečenica. Glavni grad Ilinoisa je čuveni Čikago koji je pored Bulsa, Braće Bluz i Al Kaponea takođe dom najbrojnije srpske populacije u američkoj dijaspori. Makar je tako bilo ranije. Novija istraživanja su pokazala da je 70-tih u Čikagu bilo oko 300 000 Srba, a da je taj broj trenutno spao na nekih 50-60 000. Doduše, stručnjaci kažu da je uzrok tome i promena regulative u popisu pa da se silom prilika neki svrstavaju u “others” kategoriju. Ko će ga znati… No to sad nije ni toliko bitno. Ono što je bitno je da Ilinois pršti od dobre muzike koju ćemo ovde pokušati da spakujemo u neku listicu što nije bilo nimalo lako.

15. Chevelle

Interesantno je da su se Chevelle proslavili maltene igrom slučaja. Neki šaljivdžija je 2000. godine njihov prvi album “Point #1” pustio na net kao (tada) novi Tool album i ljudi se masovno zaleteli da skidaju. Većina je, naravno, brzo skapirala da to uopšte nije to, ali da, sa druge strane, nije uopšte loše. I tako Chevelle doguraše do 8 albuma. Vremenom nisu smekšali ni malo, baš naprotiv. Ne odustaju od dobrog alternativnog metala i iskreno se radujem svakom novom albumu koji izbace.

14. Disturbed

OUUU-A-A-A-A!

13. Local H

Jedan od onih bendova koji su (totalno nepravedno) progutale devedesete. Odskakali su od ostalih grandžera i post-grandžera i po tome što su bili duo. “As good as dead” iz 1996. i dalje zvuči sjajno, a od “Bound for the floor” se naježim i dan-danas. Alfa i omega benda je svakako gitarista i pevač Scott Lucas koji ne odustaje i dalje u trećoj inkarnaciji benda (tj. samo sa trećim bubnjarem zapravo). Poslednji album je solidni “Hey, Killer” iz 2015. godine.

12. HUM

Kad smo već kod devedesetih, evo još jednog bisera iz te ere, stilski totalno drugačijeg. HUM su doneli svemir u alternativni rok, ali na neki kul način, ne onako kao matori prog-rokeri. Zapravo, bilo je to dosta shoegazerski. Iako su imali samo jedan komercijalno uspešan singl, “Stars” sa albuma “You’d prefer an astronaut”, to nikako nije umanjilo njihovu cenjenost među kolegama. Ima tako nekih bendova kojima svi živi odaju priznanje, a generalno uopšte nisu popularni među rajom, nešto kao Helmet za malo tvrđi zvuk. Zato i ne čudi da HUM imaju svoj trbute album na kome su učestvovala opasna muda savremenog ezoteričnog post-rocka i post-metala poput Juniusa, Constantsa, City of Shipsa pa čak i Funeral For A Friend.

11. Tortoise

Here’s a funny one. Tortoise je bend bez jasnog muzičkog usmerenja. Od starta su krenuli nekom čudnom mešavinom krautroka, elektronike, jazza i rocka te kritičari nisu imali druge sem da ih etiketiraju kao, tada tek osmišljenim terminom, post-rock. I zaista, ako čitate neki tekst o ovom žanru, ne postoji verovatnoća da se Tortoise ne pomenu kao pioniri istog.

10. Mudvayne

Iako su Disturbed verovatno popularniji od svojih zemljaka u okviru nespretno definisanog “nu metal” žanra, prednost ipak ide Mudvayne jer su, jebiga, bolji. Kada su se pojavili sa svojim debi albumom “L.D 50” u trendu su bili suludi kostimi (tipa Slipknot i Mushroomhead) pa su i oni odigrali na tu kartu. I to je prošlo. Međutim, vrlo brzo se videlo da Mudvayne ima da ponudi dosta više od standardnih drop D rifova. Muzičke i ritmičke tehnikalije prštale su na sve strane. Skontali su da im autfit više nije presudan tako da su do trećeg albuma “Lost and found” već batalili imidž koji ih je proslavio. Nakon raspada, pevač Chad Gray nastavio je kao pevač superbenda Hellyeah.

9. Alkaline Trio

Šta bi se desilo da se Robert Smith rodio koju deceniju kasnije u McHenryju, ili da su Placebo krenuli da se furaju na punk-rock? Pa upravo Alkaline Trio! Uprkos celoj toj gothic ikonografiji sa srcima, kosturima i sanducima na omotima, Alkaline Trio su uvek uživali poštovanje kod najšarenije muzičke publike. Pevljivi refreni o nesrećnim dečijim ljubavima i smrti u kombinaciji sa ajlajnerom kod njih šljakaju nekako prirodno. Pa zato i ne čudi što Matta Skibu možete da vidite kao gosta u raznoraznim punk i hardcore spotovima. Od skoro je i punopravni član popularnih Blink 182. E to je bila komedija, čitati komentare klinaca na jutubu koji se iščuđavaju u fazonu “ko je bre ovaj lik?”.

8. Rise Against

Rise Against su dobar primer kako da prodaješ albume, a da nisi izgubio na kvalitetu u odnosu na svoje početke. A početci su im vezani za Fat Mikea (NOFX) i njegov Fat Wreck Chords za koji su objavili svoja prva dva albuma da bi se kasnije prešaltali na veliki Geffen. Svi članovi benda (sem bubnjara) su pod straight-edge varijantu. Vegani su i lože se maksimalno na životinjska prava i PETU. Poslednji studijski album pod nazivom “Wolves” objavili su prošle godine.

7. Big Black/Shellac

Steve Albini…

6. Jesus Lizard

Priznajem da kada sam prvi put pustio ovaj bend bilo je to čisto zbog kul imena. Ali posrećilo mi se. Naravno u početku mi je sve to bilo malo previše sirovo i haotično, ali su se vrlo brzo sklopile kockice. David Yow je frontmen eksplozivnog i nepredvidivog nastupa sa specifičnom lirikom pride. Bend je inače oformljen u Teksasu, ali im je Čikago baza jer su se tamo preselili dve godine nakon osnivanja 1987. godine. Dobar deo zasluga za identitet benda nosi i batica sa cvikerima iz prethodnog mesta.

5. Wilco

Wilco su jedan… onako… baš ozbiljan bend. Američki kritičari ih ocenjuju kao najkonstantniji interesantni bend, a neki čak idu dotle da im dodele epitet “američkog Radioheada”, što je po autoru ovih redova ipak preterivanje. Ipak, Jeffu Tweedyju i ekipi se ne mogu osporiti sjajni albumi. Ukoliko ste fan pametnog alternativnog countryja sa najrazličitijim mogućim uplivima, Wilco je broj 1 bend za vas.

4. Ministry

Američki industrial pioniri su zapravo u početku bili synth-pop bend. A onda je Al Jourgensen, po svemu sudeći, počeo mnogo da se drogira i prerastao u ikonu haosa koja je dovoljno poživela da nekako objavi 14 studijskih izdanja. Često provokativne pesme i omoti tradicionalno predstavljaju ružno lice Amerike koje se ona uporno pravi da nema. Suludo je nabrajati sve video igrice i filmove koje krasi neka njihova stvar. I lično sam presrećan što smo imali prilike da ih vidimo 2008. na Exitu.

3. Muddy Waters/Howlin’ Wolf

Kakav “clash of the titans”! O specifičnom odnosu koji su imali ove dve Chicago blues gromade toplo preporučujem film “Cadillac Records” iz 2008. sa Adrienom Brodyjem, Mosom Defom, Jeffrejemy Wrightom i… ehm… Beyonce.

2. Smashing Pumpkins

Billy Corgan deluje kao jedan jako čudan i nadrkan tip. Pa ipak, kad god sam gledao neki intervju s njim, uvek je delovao fino, prijatno i interesantno za razgovor. Otuda se nameće i zaključak da je ceo taj ego-trip možda malo i fabrikovan radi imidža. Kako god, bilo da ih volite ili ne, Pumpkinsi su ipak bend koji je obeležio jednu eru. Što uopšte nije bilo lako s obzirom da nisu iz Sijetla i da se Corgan malo trvio sa Cobainom za života. Kada sam hteo da postavim neki spot u nastavku, skontao sam da će to ići malo teže jer nema nijednog na jutubu. Verovatno Billy opalio neku tužbu ili šta već. Zato dole ide novi singl koji je bend posle 100 godina objavio u (skoro) originalnoj postavi. Nije loše. Trenutno su na velikoj turneji i obeležavaju neke godišnjice. Gostuju im Chino Moreno, Killers, New Order, AFI i Courtney Love tako da to valjda dovoljno govori zašto su visoko na listi.

1. Miles Davies

Svakako jedna od najvećih faca muzike 20. veka, i to ne samo kada je jazz u pitanju. Karijeru je započeo sredinom 40-tih u tada dominantnom bebop žanru da bi veliku popularnost stekao naredne decenije sa albumima “Birth of Cool” i “Kind of Blue”. Usledili su tipični džezerski problemi sa alkoholom, drogama i ženama pa se Miles povukao neko vreme iz muzike da bi se ponovo vratio na scenu 80-tih godina sa svojom eksperimentalnom fazom. Preminuo je 1991. godine i iza sebe ostavio pregršt materijala koji veličaju i navode kao inspiraciju nebrojeni savremeni muzičari. I zasita, titulu “Pikaso džeza” koju je zaradio ne bi mogao da ponese niko drugi…

Bonus video:

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde