Pažljivo slušaj (januar 2018)

Prvo izdanje rubrike Pažljvo slušaj u 2018. donosi nekolicinu bitnih albuma izašlih krajem prošle godine, ali i dva albuma nastala početkom ove, od kojih jedan ima ozbiljnu šansu da se nađe na vrhu godišnje liste najboljih albuma. Žestoko je počela ova godina te ostanite uz nas dok budemo probirali i recenzirali albume za koje smatramo da su zaslužili da se više puta provrte kroz vaš slušni sistem.

Ty Segall – Freedom’s Goblin (Drag City, 26.01.2017.)

freedom's goblin

Freedom’s Goblin predstavlja novi dupli studijski, a možda i najambiciozniji album rokenrol heroja Tya Segalla. Ako ga upoređujemo sa prošlim, najzrelijim i skoro tačno godinu dana starim istoimenim predhodnikom, ovo je jedan skup nezrelih nadrogiranih potomaka koji su se otrgli kontroli. Devetnaest žanrovski šarenolikih pesama će vas kupiti na prvo slušanje, odnosno lažem, naćićete svog favorita ili možda i više njih. Naravno, stavljamo akcenat na garažnom rokenrolu koji je u Freedom’s Goblin itekako pristutan. Sve pesme su u osnovi melodične, a doktor buke i emocionalne estetike Ty Segall ih uprlja, neke od njih zapali i na kraju napravi čiste demonske note. Usudiću se da usred januara kažem da možda već imamo album godine. Ty Segall ne staje, već nastavlja da oduševljava i sigurno spada, pored Thee Oh Sees (ili sada već Oh Sees) i King Gizzard & The Lizard Wizard, među najveće savremene rokenrol ikone 21. veka.

Nemanja Đorđević

[youtube https://www.youtube.com/watch?v=rQl7Wyk2I_k&w=612&h=315]


Shed Seven – Instant Pleasures (Infectious Music, 10.11.2017.)

Shed Seven

Shed Seven su jedan od onih bendova koje nekako nije htelo. Sredinom devedesetih u eri britpopa bili su sjajni, čak imali i 15 top 40 singlova ako statistika ne laže, ali ni to nije bilo dovoljno da izađu iz senke Blura, Oasisa, Pulpa i ostale prvoligaške engleske ekipe. Ovo je njihov prvi album (peti po redu) nakon 16 godina i deluje kao da su bili zamrznuti sve ovo vreme… barem dok ih slušate. Vokal Ricka Wittera i dalje zvuči mladalački i poletno, ali kada ga vidite u spotu, bože koliko je omatorio nekako. Čak su mu i pokreti koji su mu ranije nekako šeretski stajali sada pomalo smešni. Sam album fino klizi i generalno deluje lepo osmišljeno. Doduše nije kao da se pojavio iz vedra neba. Bend se oformio ponovo još 2007. godine, inicajlno samo radi lajv nastupa. Međutim, izgleda da je hemija ponovo proradila i bend je izbacio novu muziku koja se možda najbolje može opisati samim nazivom albuma. U pitanju je kvalitetan britanski rok od koga sigurno nećete pasti u nesvest, ali lepo zvuči u kolima za neki međugradski izlet. E sad, moguće je da su ponovo promašili tajming jer su oba Gallaghera izbacila svoje albume što će britpop fanove ponovo povući u njihovom pravcu. A možda ipak to i nije tako loše ako se stvar sagleda iz ugla jahanja na nekoj vrsti “revivala”.

Aleksandar Nikolić

[youtube https://www.youtube.com/watch?v=ysgmBIbzr_k&w=612&h=315]


Jednogled – MKB10F10 (17.01.2017)

Jednogled

Iz večito muzički plodnih istočnih krajeva Srbije, dolazi nam knjaževačko-borski Jednogled, koji nas je konačno udostojio izdanja i pred nama se sredinom januara našao EP “MKB10F10”. Neukom uhu će ovaj sastav zvučati kao šaljiva saradnja drugara koji nikada nisu planirali da stvari krenu ozbiljnijim tokom. Iako to nije daleko od istine, stvari jesu krenule malo ozbiljnijim tokom nego što je zamišljeno pa je tako ovaj izvrsni EP najsvežiji (i jedini?) primerak čudnovatog žanra koji autori zovu torlachian smrt’n’roll. Jednogled već prvim utiskom odaje ton šaljivosti, čemu doprinosi i apsolutno pridržavanje za dijalekt po kome je poznat kraj oko dva Timoka. Torlachian smrt’n’roll zapravo zvuči kao lepa mešavina screamoa i modernih hardcore žanrova, uz obavezan upliv “growl” vokala u nekim trenucima. Da sve ne bude izvrnuto na čistu šalu, potrudili su se najpre tekstovi basiste Aleksandra Nikolića (zvuči poznato, zar ne?), koji kroz prepoznatljiv stil uspeva da kombinuje vrlo ozbiljne teme sa humorom koji “ne shvata sebe ozbiljno”. Tako imamo prevaru i kajanje u While Šapke Still Imao His Hair, egzistencijalna pitanja u Heavenly Gates of Trgoviška Tara, ali i jednu od najbolnijih tema srpskog društva, nasilje u porodici i položaj žena u njoj, izvrsno pokrivenu u Belmuž Boy. S muzičke strane, Jednogled uspeva da iznese melodije koje lako ulaze u uši, teško izlaze iz njih, a pritom se oslanjajući na moćne gitare sa slojevima distorzije. Pehar za produkciju ide Vladimiru Milosavljeviću Valdezu, dok je maestralni artwork uradio gospodin Nenad Tasić, poznat kao ”mastermind” niške Paydo Komme. Ovo je jedan od onih bendova koji ne sme da ostane na nivou drugarskog dangubljenja.

                                                                                                                                               

Miloš Cvetković

[youtube https://www.youtube.com/watch?v=eJj9Wc4de28&w=612&h=315]


Smoke Mardeljano – Ja repujem (28.11.2017)

Mardeljano

Direktno sa beogradskog asfalta – prljavog, štrokavog i skrhanog – stiže novi album Ja repujem, od mlađanog džedaja underground zvuka na rap sceni, koji, zapravo, naoštrenim, dubokim i udarničkim glasom, old school ritmom i neisfoliranom pričom prikazuje tešku, surovu i sjebanu realnost, koja nas svakodnevno okružuje u urbanoj džungli, a na koju – iz straha i nezainteresovanosti – konstantno okrećemo glavu. Naime, Smoke Mardeljano je u svom novopečenom albumu objasnio jedan hazarderski pogled na svet dečaka koji nije imao ništa drugo, osim ulice, kaldrme i drugova oko sebe. Njegove pesme nadilaze sam pojam muzičke zabave, već ujedno postaju i audio uputstvo za preživljavanje u „maloj bari punoj krokodila“.

       Nikola Krstić

[youtube https://www.youtube.com/watch?v=pDz-sVKgaJ4&w=612&h=315]


DJ Kovi & MC Mikri Maus – Ukradene obrade (muzika za nos) (16.10.2017)

DJ Kovi

Dok nasušno okruženje kuburi kako bi moglo da iznenadi publiku sa nečime što još nije čula, DJ Kovi and Mikri Maus izbacuju dugonajavljvani, dugoiščekivani i žestoko urađeni album Ukradene obrade (muzika za nos)koji od starta sebe lansira u vasionu teških kategorija domaće muzike. Ubacivanjem nonšalantnog rapovanja, prelivenog funk zvukom, i dorađenog electro kerozinom, 15 traka – koliko ih i ima – zvuče kao jedna spektakularna reinkarnacija zvučnog vajba iz famoznih popkulturnih dela, kao što su GTA: Vice City, Miami Vice i Scarface. Sa tonom kokaina, jahtama, brzim kolima, lakim ženama i utokama – kroz jedno šeretsko, duhovito i crnohumorističko pevanje – ovo delo će ostati upamćeno kao nešto jedinstveno što se desilo našoj regionalnoj sceni. I mi smo dobili „naš” retro new wave.

Nikola Krstić

[youtube https://www.youtube.com/watch?v=piPZdV1ZOwI&w=612&h=315]


ABS – Zašto? Zato! (18.12.2017)

ABS

Iz ne tako daleke budućnosti – gde vladaju mutantski žanrovi paramuzikalnih klanova, u kojoj se krvnički proganjaju poslednji templari kvalitetnog zvuka – stiže jedno cyber upozorenje, koje pokušava svim snagama da spasi naivnu publiku od predapokaliptične sadašnjice. Kroz polučasovnu, sublimiranu poruku – otkinutu na dva podeoka – koja se ni u jednom trenutku ne prekida, hrabra družina ABS nam poklanja gromoglasni rock’n’roll sa prizvucima electro mehanizma, i pratećim česticama psihodelične šarenolikosti, unutar njihovog prvog albuma. Dešifrovanim jezikom, njihov prvenac ocrtava koliko je malo potrebno da ostaneš dosledan temeljima rocka, a opet pomešan sa inovativnim dragunlijama današnjice. Sve u svemu, definitivno će ostaviti svojeglavi trag u balkanolikom vilajetu.

                                                                                                                                                                                                                                      Nikola Krstić

[youtube https://www.youtube.com/watch?v=1AQab3e79iM&w=612&h=315]


Plastic Sunday – Svetlost u tebi (08.11.2017)

Sunday

Pod uticajem januarske melanholije, ovo čudotvorno delo – koje obasjava tmurne dane svojim depresivnim milozvucima i jezivom ritmikom – kroz osam numera, lebdi prema slušalečevoj podsvesti, otključavajući mu najmračnije komore učaurene psihe. Da ne palamudim, Plastic Sunday je izdao, treći po redu, album “Svetlost u tebi”, koji, bez lažne skromnosti, dolazi kao muzički LSD širokoj i svakolikoj publici. Njihov nadrealni vokal, praćen tripoznim obrtima, halucinogenim prelazima, repetetivno-omamljujućim rečima, daje jednu psihodeličnu vrtešku – prepunu emotivnih, na momente suicidalnih, bljesaka iz ljudskih života – na kojoj ćete moći da se ljuljuškate do beskonačnosti i nazad. Jer, kao što gore napomenuh, na esidu vreme ne postoji.

                                                                                                                                                   Nikola Krstić

[youtube https://www.youtube.com/watch?v=98wQUbJs4ws&w=612&h=315]     

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde