Gospodari pesme: Hladne činjenice i toplo srce, Sixto Rodriguez

U maju ove godine imali smo priliku da vidimo kako je svet potpuno poludeo za venčanjem princa Harija i američke glumice Megan Markle. Mnogi su ovaj događaj opisivali kao modernu bajku, ali iz perspektive malog čoveka u Srbiji i bilo gde u svetu, to je u suštini bio dan kao i svaki drugi: jedna poznata bogata osoba venčala se sa drugom poznatom bogatom osobom.

Prava bajka, koja je neprikosnoveni izraz magije i dokaz da se čuda zapravo dešavaju bila je ona o Sikstu Rodrigezu, američkom muzičaru rođenom na današnji dan 1942. godine. Rodrigez je svoju karijeru započeo ranih sedamdesetih, kada je u svojoj zemlji uspeo da proda samo nekolicinu albuma. Tek decenijama kasnije, 2012. godine ljudi u Americi saznali su da ovaj muzičar postoji, zahvaljujući dokumentarnom filmu “Searching for Sugar Man”.

Ipak, kako u dokumentarcu kažu, Rodrigez je u vreme kada je izdao svoja dva albuma, a i decenijama kasnije, u Južnoafričkoj Republici bio “veći od Elvisa”. Razlika između Elvisa i Rodrigeza, međutim, bila je ogromna, jer za razliku od kralja rokenrola, Siksto nije znao da je slavan.

Dok su ljudi u Africi gledali njegove pesme kao muzičku bibliju, Rodrigez je provodio svoje dane radeći fizičke poslove na građevini, i povremeno se uključivajući u javni život kroz lokalnu politiku.

Za vreme južnoafričkog aparthejda, Rodrigezovi tekstovi bili su ono za šta su se ljudi sa normalnim vrednostima držali u svojim najcrnjim danima. Njegove ploče su građani masovno kopirali, a vlasti masovno cenzurisale.

Pošto su tada bili odsečeni od sveta, Južnoafrikanci nisu mogli ništa da saznaju o njihovom idolu. Godinama kasnije počele su da kruže legende o tome kako se zapalio na sceni za vreme nastupa. Veo misterije okruživao je ovog umetnika, sve dok jednog dana jedan novinar i jedan prodavac ploča nisu krenuli u potragu za njim. Želeli su da saznaju kako je zapravo umro, a dobili su mnogo više nego što su očekivali – Siksto Rodrigez bio je živ i zdrav. Kada su mu saopštili da je u Južnoafričkoj Republici legenda, nije mogao da poveruje sve dok nije stao na binu pred desetine hiljada ljudi u transu i otpevao pesme sa svoja dva albuma.

Posle neverovatno uspešne turneje, Rodrigez je ostavio staklenu cipelicu iza sebe i vratio se svom skromnom životu u SAD, a sve zarađene pare podelio je svojim ćerkama. Malo ko drugi bio bi spreman da tako nešto učini, ali Rordrigez nije ni malo sličan bilo kome drugom. Rodrigeza nije bilo briga za novac niti za bilo kakve druge materijalne stvari. Težio je da bude dobar čovek, dobar otac, da pomaže ljudima i da se uvek razvija.

I godinama kasnije, nije sasvim jasno kako to da Rodrigez nije postao velik u Americi, kada su svi, počev od njegovih producenata, govoriti da je njegov talenat bio uporediv sa Bobom Dilanom i drugim muzičkim veličinama.

Ispod površine svih tih pitanja, nedoumica, divljenja i bajkovitosti, leži neosporna činjenica da je Siksto Dijaz Rodrigez bio jedan od najboljih tekstopisaca sedamdesetih godina, a tada je konkurencija bila najžešća.

Rodrigez je bio pesnik koji je umeo da uzme sirovi materijal stvarnosti i transformiše ga u poeziju, u isto vreme servirajući hladne činjenice. Njegovi stihovi o siromaštvu, borbama radnika, političkom establišmentu, i gradovima koji umiru, relevantni su i dan danas.

Njegova veština ležala je u tome da u jednoj istoj pesmi pređe sa jednostavnog “uličnog” govora na metafore zbog kojih bi i najkreativniji ljudi lupali glavu satima.

Na debi albumu “Cold Fact” nije bilo loše pesme. Tu se naravno našla i sada već najpoznatija, “Sugar Man”, koja na prilično genijalan način priča priču o lokalnom dileru droge. Pesma govori o begu od surove realnosti i dosadnog sivila i o supstancama koje su jedini način da se unesu boje u tminu siromašnog grada.

Crucify Your Mind” doživela je razne interpretacije, počevši od tog da se radi o prostitutci koju svi muškarci varaju i ostavljaju, pa do tumačenja da pesma svedoči o sukobu između onog što jesmo i onog što želimo da postanemo.

“So con, convince your mirror
As you’ve always done before
Giving substance to shadows
Giving substance ever more”

Crucify Your Mind, Cold Fact (1970.)

Inner City Blues” je, sa druge strane, mini biografija o noći provedenoj u gradu, ali isto tako i kritika vremena.

Album “Coming from Reality” bio je još jedan muzički i lirički pogodak. “Can’t Get Away” nastavlja se prirodno na prethodni album i govori o modernom zarobljeništvu, koje ne podrazumeva naći se iza rešetaka, ili živeti u granicama jedne države iz koje ne možeš da pobegneš. Pesma u stvari govori o tome da smo svi mi u suštini robovi mesta u kojima smo rođeni i odrasli, bez obzira na koji kraj sveta da odemo.

Ipak, Rodrigezovo krunsko delo je bez sumnje “Cause”. Ovaj deprimirajući tekst je oda svakodnevnoj borbi sa razočaranjima, koja mogu biti i ljubavne, i finansijske, i poslovne, i ljudske prirode. U nekim delovima, Rodrigez ismeva plitkost savremenog društva (“And I make sixteen solid half hour friendships every evening”), dok u drugim nostalgično gleda na propuštene prilike (“’Cause the sweetest kiss I ever got is the one I’ve never tasted”). Tako “Cause” postaje lična Rodrigezova ispovest, ali u isto vreme u svojim delovima i atmosferi pesma svakog od nas.

“’Cause I lost my job two weeks before Christmas
And I talked to Jesus at the sewer
And the Pope said it was none of his God-damned business
While the rain drank champagne
My Estonian Archangel came and got me wasted”

Cause, Coming from Reality (1970.)

Siksto Dijaz Rodrigez, glavni lik bajke koja se dogodila u našem vremenu, izuzetan je talenat kojeg su njegova skromnost, poreklo i okolnosti sprečile da postane mega zvezda kakav je bio Elvis ili kakav je Bob Dilan. Ipak, možda je tako i bolje, da je njegova priča bila iole drugačija, on bi samo bio jedan od mnogih. Ovako, on ostaje ideal kome treba težiti. Čovek koji je otkrio da bogatstvo i slava nisu ništa u poređenju sa ispunjenim srcem je ostao veran onom što je i pevao. Čovek koji je građanima Južnoafričke Republike dao nadu i pravo da sanjaju o onom što je moguće, ostvarivo i potrebno, izložio je na videlo stvari koje su potpuno neprihvatljive, i između redova poručio da mogu da se menjaju. Siksto Rodrigez je zaista muzikom i poezijom promenio mali deo sveta. Danas, kada siromaštvo, predrasude, cenzura i prevare i dalje vladaju svetom, a i našom zemljom, takvi ljudi su neprocenjivi. Upravo zato se nadamo da će Rodrigez živeti srećno do kraja života, jer ako neko to zaslužuje, onda je to moderni Cinderella Man.

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde