Album po album: Queens of the Stone Age – Kako su odmetnici iz pustinje postali globalno popularni (2005-2017)

Nakon ogromnog uspeha albuma “Songs for the Deaf” očekivanja od benda Queens of the Stone Age bila su iz dana u dan sve veća. Kao rezultat usledile su mračna uspavanka “Lullabies to Paralyze” i verovatno najveći promašaj u njihovoj karijeri “Era Vulgaris”. Iako je period od 2007. do 2013. godine obeležila studijska neaktivnost benda, Homme je radio na svojim drugim projektima Eagles of Death Metal i Them Crooked Vultures, a 2011. se susreo sa ozbiljnim zdravstvenim problemima zbog kojih je dobar deo te godine proveo vezan za krevet.

Međutim, Homme se ubrzo uz podršku ostalih članova benda vraća radu na novim pesmam što je rezultiralo albumom “…Like Clockwork”. Kvalitetno, uslovno rečeno, povratničko izdanje i ekstenzivna turneja radi promocije istog u narednih par godina dovela je QOTSA do titule jednog od najpoznatijih bendova “novije” generacije. Očekivanja su opet bila ogromna, a bend je kao odgovor  2017. publici isporučio diskutabilni novi album “Villains” rađen pod producentskim perom Marka Ronsona.

Lullabies to Paralyze (2005)

Četvrti studijski album QOTSA nastao je tokom jako turbulentnog perioda u bendu. To se u dobroj meri može i čuti na ovom, najmračnijem, njihovom izdanju. Naime, period nakon izdavanja albuma “Songs for the Deaf” obeležilo je sumanuto ponašanje većine članova benda. To se pre svega odnosi na Oliverija koji je u ovom periodu i izbačen iz benda zbog svoje nestabilnosti i konzumacije narkotika koja se otrgla kontroli. Naravno, ni Homme ni Lanegan nisu kaskali za Oliverijem na tom polju, ali su ipak ostali donekle prisebni. Bend je dobio i svežu krv u vidu gitariste Troya Van Leeuwena, koji je ranije nastupao u bendovima A Perfect Circle i Failure, i bubnjara Joeya Castilla, koji je bio član benda Danzig. Album su najavila tri singla “Burn the Witch”, “In My Head” i “Little Sister”, ujedno i najveći hitovi na albumu. U pesmi “Burn the Witch” kao prateći vokal i solo gitarista pojavljuje se Billy Gibbons iz benda ZZ Top sa kojim su snimili i pesmu njegovog matičnog benda “Precious and Grace” koja se nalazi na specijalnim izdanjima kao bonus numera. Produkciju albuma potpisuju Josh Homme i Joe Baressi, koji je ranije već sarađivao sa QOTSA. “Lullabies to Paralyze” je produkcijski najbolje rešen album benda. Sve ono što je Homme radio na prethodnim albumima po pitanju zvuka ovde je dovedeno do finalne tačke. Sa druge strane, muzički je ovaj album jako delikatan. Iako se na njemu nalazi dosta hitova, album kao celinu, većina slušalaca može da prihvati isključivo u određenim momentima. Za razliku od prethodnih triju albuma koja su daleko lakša za slušanje, “Lullabies to Paralyze” uprkos svojoj savršenosti nije za svakodnevnu konzumaciju.

Era Vulgaris (2007)

Josh Homme je kroz karijeru u bendu QOTSA pokazao da je pre svega hrabar te da nema problem da rizikuje zarad realizacije svoje vizije. Iako se kroz sve albume benda to primećuje, najočigledniji primer je “Era Vulgaris”. Muzički ovo izdanje se u velikoj meri razlikuje u odnosu na prethodna, ali i buduća. Oštrije gitare u odnosu na ono što smo navikli, potpuno iščašeni aranžmani kod većine pesama i daleko veća upotreba elektronike su upakovani u nešto nalik na kombinaciju garažnog roka, panka i bluza. Ovakav opis daleko više priliči drugom bendu u kome Homme svira, Eagles of Death Metal. Samo malo manje disko… Postoje svetli momenti na albumu da ne bude da samo kudim. Uvodna pesma na albumu “Turnin’ on the Screw”, a pre svega njen srednji deo, donose jako zanimljiv aranžman i produkcijska rešenja. Takođe, ne smeju se izostaviti balada “Make It With Chu”, koja je postala jedan od najvećih hitova benda, i “Sick, Sick, Sick”. Podeljena su mišljenja oko pesama poput “I’m Designer”, “Into the Hollow”, “Misfit Love” i “Battery Acid” koje ljudi ili jako vole ili su im previše čudne čak i za QOTSA. Ostatak albuma kao da je sastavljen od pesama koje su tu da bi popunile trajanje ploče. Rezultat svega je jako slaba prodaja albuma, te izražen nedostatak aklamacija za album kod fanova benda.

…Like Clockwork (2013)

Pauzu od šest godina Josh Homme je iskoristio kako bi odradio treći studijski album sa Eagles of Death Metal “Heart On” kao i jedini studijski uradak supergrupe Them Crooked Vultures. Pored toga, Homme je imao i ozbiljnih problema na zdravstvenom planu nakon komplikacija prilikom operacije kolena 2011. godine. Mesecima nakon toga Homme je imao ozbiljnih problema sa depresijom što je u velikoj meri odložilo novo izdanje za QOTSA. Pored trojke Homme, Leeuwen, Castillo zvanični članovi benda postali su i basista Michael Shuman i multiinstrumentalista Dean Fertita. Njih dvojica su se pridružili bendu pred kraj snimanja albuma “Era Vulgaris” kako bi snimili bonus trake, odnosno da bi nastupali sa bendom u periodu promotivne turneje. Međutim, nakon snimljene trećine albuma bend nakon desetogodišnje saradnje napušta bubnjar Joey Castillo ostavivši ih u ne baš sjajnoj poziciji. Kao jedino logično rešenje njegovu ulogu preuzima Dave Grohl, a na samom kraju, za pesmu “…Like Clockwork” koja zatvara album, bend regrutuje novog stalnog bubnjara Jona Theodora iz benda Mars Volta. Povratak Grohla rezultirao je i pozivom Nicka Oliverija koji je takođe želeo da učestvuje na ploči uz izjavu da se u životu nije osećao dobro kao periodu kada su Grohl i on zajedno činili ritam sekciju QOTSA. Oliveri je, zajedno sa Alexom Turnerom, gostovao kao prateći vokal u pesmi “If I Had a Tail”, a pored njih na albumu se pojavljuje i Trent Reznor u pesmama “Kalopsia” i “Fairweather Friends” u kojoj takođe gostuje i Elton John. Naravno, neizostavno je i gostovanje Marka Lanegana koji je ovog puta svoj doprinos dao u dve numere “If I Had a Tail” i “Fairweather Friends”. Album je jako fluidan, sluša se u jednom dahu, a obiluje karakterističnom mračnom atmosferom i naracijom vrativši tako QOTSA koji su utemeljili na prva četiri izdanja, a sa koga su nakratko skrenuli na albumu “Era Vulgaris”. Album “…Like Clockwork” sigurno neće pobediti u duelu sa “Rated R”, “Songs for the Deaf” ili “Lullabies to Paralyze”, ali bi u tim duelima bio jako ozbiljan oponent, čvrst, jak i pun zanimljivih poteza.

Villains (2017)

…Što nas dovodi do najsvežijeg albuma iz kataloga QOTSA. Period nakon izdavanja albuma “…Like Clockwork” obeležila je ekstenzivna turneja kao i strahovit porast popularnosti benda. Samim tim očekivanja pred izlazak albuma “Villains” bila su velika, pogotovu uzevši u obzir jako dobru reputaciju prethodnog. Prva stvar koja se pojavila u vezi novog izdanja bila je da će biti produciran od strane Marka Ronsona što je u startu izazvalo oprečne reakcije. Izbor klasičnog pop producenta nije baš očigledan izbor, ali postaje donekle realan uzevši u obzir često čudno ponašanje i specifičan smisao za humor koji neguje Homme. Pored nekoliko jako zanimljivih gitarskih aranžmana i rifova ovaj album nema puno toga da ponudi iako će, nesumnjivo, određeni broj pesama sa albuma postati hitovi, pre svega zbog nešto bržeg tempa. Dobar deo albuma zvuči kao da su u pitanju pesme koje su otpale prilikom pravljenja izbora za “…Like Clockwork”. Radi se o sličnoj celokupnoj atmosferi i sličnim aranžmanima kao na prethodnom albumu, samo u daleko slabijem finalnom izdanju. Takođe, ovo je jedini album u diskografiji QOTSA na kome nema gostiju. Sve pesme su od početka do kraja napisali i snimili Homme, Van Leeuwen, Fertita, Shuman i Theodor. Naravno, producent albuma Mark Ronson je kompletno podbacio, ostavivši na albumu puno nelogičnih rešenja, često gurajući u prvi plan stvari koje ne bi trebalo, pritom zaboravivši na postojanje činela koje se čuju jedva i to tek kada se baš fokusirate da ih čujete. Verujem da je ovakav promašaj producenta u dobroj meri doprineo i sveopštem lošem utisku. Iako album nije toliki “promašaj” kao što bi se to moglo reći za “Era Vulgaris”, ipak se radi o slabom izdanju, nedovoljno ubedljivom naročito nakon jako kvalitetnog prethodnika. Sa druge  strane QOTSA uživo u ovom trenutku zvuči bolje nego ikad u karijeri, što nas navodi na mišljenje da je u pitanju kratkotrajna kreativna blokada kojoj jedva čekamo da vidimo leđa.

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.