Ivan Jevtović (DLM): “Nišvil je jedan od festivala koje ova zemlja mora da sačuva i podrži”

ivan_jevtovicKada nije “na daskama koje život znače” Ivan Jevtović skida glumački kostim i pravi transformaciju u energičnog pevača i rokenrol zvezdu koja je uvek sprema da odradi famozni “stejdž dajv” (skok u publiku) i zapliva među fanovima Dece Loših Muzičara. Njegov bend 21. marta slavi dolazak proleća koncertom u Božidarcu, te je to bio dobar povod da razgovaram sa Ivanom o dešavanjima u bendu, njegovom životu i situaciji u zemlji.

ivan_jevtovicBR: Prošle godine nastupili ste na Nišvilu, kakve utiske nosite odatle i šta mislite o trenutnom stavu Ministarstva kulture prema festivalu?

Ivan: Nišvil je jedan od festivala koje ova zemlja mora da sačuva i podrži, i to bezrezervno, i sve više, da prati rast istog. Neka se celo jato državnih službenika zajedno sa ministrom i savetnicima obaveste ko je sve nastupao na festivalu, siguran sam da bi rezultati tog ispitivanja bili sramni. Mi moramo da se potrudimo svi u ovoj zemlji da omogućimo stvaranje novih kulturnih dešavanja. Nijedan festival ne sme da bude pod znakom pitanja zato što nekome pada na pamet da to nije dovoljno reprezentativno, čak iako tako misli sam predsednik Republike. Mada naš voli hard rok, koji je i nastao iz bluza, stalno prisutnog na Nišvilu.

BR: U kojoj meri se razlikuju nastupi bez Maksa i koliko saksofon doprinosi kvalitetu zvuka?

Ivan: Upravo na pres konferenciji pred nastup na Nišvilu, na pitanje kakve veze DLM ima sa džezom, svi pogledasmo u našeg Maksa Kočetova. On je naše veselje na bini, na sceni. Kad god je tu, niz naših pesama dobije na kvalitetu. Na primer, “Disko klub” sa njegovim solom je čudesan uzlet, pravo iznenađenje. Svima nam je veoma drago kad provalimo kako se takav muzičar prži na naš gruv!

DLM_09BR: Prepoznatljiv si po energičnim nastupima i pleniš pažnju publike, ima li to veze sa tim što si glumac?

Ivan: Verovatno da mi pomaže. Glumac je “aktjor” ili “actor”, čovek od akcije, onaj koji dobrom radnjom uspostavlja osnovnu vezu između pripremljenog programa i publike, a i pevač je u istoj poziciji osnovnog primopredajnika sa publikom.

BR: U nekim zemljama postoji zakon po kome se glumci smatraju neuračunljivim neposredno nakon predstave, da li je to i sa tobom slučaj i kakav je osećaj posle predstave a kakav posle koncerta?

Ivan: Interesantno pitanje koje se nadovezuje na moja razmišljanja o tome kako bi bilo značajno očitati rezultate senzora prikačenih na telo glumca u toku i posle neke predstave, ali sam siguran da bi moji rezultati bili veoma zabrinjavajući za medicine – šokovi, infarkti, udari… Šalim se! Uvek sam srećan kao da sam učestvovao u stvaranju nečeg novog, nekog novog života.

BR: Kada će singl “Flora i fauna” dobiti naslednika i šta bend obećava u ovom mandatu?

Ivan: Kad smo završili “Floru i faunu”, pesmu sa furioznim gitarskim rifom koji skidaju deca širom zemlje, spremili smo i “Ustani Sly Stone, Srbija te zove” ili “WFGO”. Pažljivo sam puštao kolegama obe pesme i anketirao koja im se više dopada. Jedan naš čuveni stariji kolega reče: “Alal vera za obe pesme, ali ova druga u stilu Earth Wind and Fire je hitčina!”.

deca_losis_muzicaraBR: Koliko su tvoji roditelji uticali na formiranje tvog muzičkog ukusa i da li ti i u kojoj meri utičeš na muzički ukus tvoje ćerke?

Ivan: Da da, od kada sam svestan sebe, od neke svoje četvrte godine, u mojoj glavi i oko nje je uvek bila glasna R’n’R muzika. Na pločama je pisalo “preporučujemo glasnu reprodukciju zvuka”. Naravno, glasno zauvek! Ćale i keva su nas i vaspitavali svim tim tekstovima, pločama, enciklopedijama.

BR: Gde bi najviše voleo da održiš koncert i zbog čega?

Ivan: Beogradska arena! Što pre želim i hoću odmah! Što pre! To bi bio koncert koji se do sada nije desio nigde, jedno čudo od tri sata sa neverovatnim iznenađenjima! Na njemu bi naš Zmaj valjano raširio krila i spržio publiku zauvek! Ne, stvarno, bio bi to događaj koji bi prevazišao Stonse i Lenjingradske kauboje…

BR: Na koji način kvalitetni muzičari mogu da se izbore sa komercijalom koje ima sve više?

Ivan: Ne želim da pričamo o komercijalnom zato što je tu Pharrell Williams koji to apsolutno jeste, pa napravi ono čudo na dodeli Gremija sa Stevom Wonderom… Ali možemo da pričamo o umetnosti živog nastupa. Ozbiljno upozoravam sve naše ljude da je velika šteta ići na neki skup nastup neke svetske zvezde koja sve izvodi na matrice, čak i pevanje… Malo se prošeta Arenom ili Ušćem, napravi neku piruetu, podigne ruku i ćaoooooo. Ne ne, svi smo digitalno obrazovani i informišemo se non-stop. Pritiskanje dugmeta na stejdžu ili oko njega nije ništa… Matrice su fuuuj, DJ-evi treba da puštaju ploče, kao nekad, i da ne prekidaju ni jednu pesmu bilo kakvim čačkanjem. Samo uživo sviranje i pevanje, pa izvoli ako smeš!

DLM_03BR: Da li vam je kao stvaraocima potreban stalno novi materijal ili ste jednostavno zadovoljni izvođenjem već postojećih pesama?

Ivan: Na svakoj probi pravimo nove deonice, snimamo ih i onda koristimo u pravom trenutku. Neke od njih nekada ne budu brzo iskorišćene. Čekamo… i vino je bolje kad odleži.

BR: Koliko stejdž dajvova obećavaš publici 21. marta?

Ivan: Sigurno jedan a možda i više ako provalim neku snagu i energiju ispred bine.

BR: U svetu je postalo sve češće da publika ne odreaguje kada se muzičar „baci“ u publiku. Čak su Igiju Popu dozvolili jednom prilikom da padne. Razmišljaš li nekad o tome da te ljudi neće uhvatiti?

Ivan: Ma da, gledali smo to toliko puta na različitim koncertima. I prošle godine je jedan poveći drugar probao da skoči odmah posle mene, pa ga nisu zadržali. Došlo je do izvesnog izvijanja kičme. He he he… Pa zar ne treba čovek po nekad i da padne, majku mu?! Mislim da nema boljeg ambijenta za pad, mada sam ja to dobro dobro naučio, znaš, dete sa NBG, devedesete, poslednja JNA generacija, osvajanja po Dorćolu… Šalim se, stvarno često podučavam kako se pada i mislim da je to vrlo važno, jer posle pada moraš da ustaneš veseo!

Save

Ostavite komentar: