“Iskrena pesma” – ljuti rokenrol Dana Stuarta u Beogradu

Dan Stuart, Fernando Viciconte & Antonio Gramentieri

Foto: Nemanja Đorđević

Sinoć je u beogradskom klubu Elektropionir, u okviru turneje kojom promoviše album Marlowe’s Revenge, nastupio Den Stjuart. Na bini su se, pored njega, smenjivali i Antonio Gramentijeri (Antonio Gramentieri), Fernando Visikonte (Fernando Viciconte) i Frančesko Valtieri (Francesco Valtieri).

Dan Stuart, Fernando Viciconte & Antonio GramentieriKoncert je započeo sam Stjuart, održavši duhoviti uvodni govor o programu koji publika može da očekuje i najavivši muzičare koji će nastupiti. Na binu su prvo stupili Gramentieri i Valtieri, te su na gitari i saksofonu otsvirali tri italijanske kompozicije. Nakon njih je nastupio Fernando i izveo set svojih numera, kao i obradu pesme Henka Vilijamsa, a zatim prepustio binu Denu i Gramentijeriju.

Den Stjuart je, kako to možemo čuti i u njegovom kompletnom opusu, a i u komentarima između pesama na nastupima, na sebe uzeo ulogu branitelja bunta, mladosti i sirovosti rokenrola pred naletom muzičara koji insistiraju na što lepšem zvuku svojih pesama. Svima, naročito pripadnicima “amerikana” žanra poručuje da se sklone kako bi mladi svirali rok. Čovek koji nikada nije izašao iz puberteta sada preživljava i krizu srednjih godina, tako da je njegova dobro poznata mrzovoljnost podignuta na viši nivo. Međutim, ne treba pomisliti da su se u međuvremenu izgubile sentimentalnost i melanholičnost poznate još iz perioda dok je nastupao sa Green On Red. O tome svedoči i sam početak koncerta pesmom That’s What Dreams (Were Made For), koja je pri prvim taktovima oraspoložila publiku. Već nakon druge numere, The Whores Above, moglo se samo zaključiti da Den i Antonio sa samo dve gitare zvuče rokerskije od mnogih višečlanih bendova.

Dan Stuart, Fernando Viciconte & Antonio GramentieriSmešten između Green On Red hitova i pesama sa solo albuma, kao i par obrada, ceo Stjuartov nastup je lebdeo između ljutitog “mahanja pesnicom”, duhovitosti i sentimentalizma. Kao lik iz Rakićeve Iskrene pesme, spreman je da “istrese gorčinu do kraja” i kaže ono što mu je na duši svima: od pomenutih njemu omraženih muzičara, do slušaoca, prijatelja i bivših ljubavi. Uostalom, nije li to i suština rokenrola? Iz takvog stava proizilazi i to da možemo poverovati u iskrenost velike količine ljubavi koju je uputio beogradskoj publici.

Dan Stuart, Fernando Viciconte & Antonio GramentieriKada su se njemu i Antoniju negde na početku poslednje četvrtine koncerta na bini pridružili Fernando i Frančesko, koncert je dobio potpuno eteričnu notu. Numere DT Blues, Hair Of The Dog i Gringo Go Home su se topile kao ono imaginarno sunce na platnu iza bine. Pretposlednja, obrada The Rolling Stonesa, Dead Flowers, je izazvala najveće oduševljenje među publikom. Njome je Den potvrdio svoj status rokera okrenutog tradiciji, kao i to koliko su pomenuti sastav i Nil Jang uticali na celokupno njegovo stvaralaštvo. Bez bisa, jer nije ljubitelj foliranja i natezanja tog tipa, kako je izjavio, Stjuart se od publike oprostio numerom Time Ain’t Nothing,i time simbolično poručio da još uvek ne želi da se preda i odustane od svih svojih borbi.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Ostavite komentar: