Iron Maiden osvojili Kalemegdansku tvrđavu

Iron Maiden

Foto: Nemanja Đorđević

Iron Maiden još jednom je sve u Srbiji uverio da nije bend, već institucija metal muzike. Publika je u sat i 45 minuta pravog spektakla na Kalemegdanu bila u prilici da vidi sve najbolje što hevi metal nudi, ali krenimo redom.

Cetar Beograda crnio se tokom utorka 17. juna, uniformisanih fanova Mejdena bilo je na svakom ćošku i sve je bilo spremno za metal praznik, jer londonski bend nikada ne pravi običan koncert.

Ghost

Ghost

Već od 18 časova i otvaranja kapija brojni fanovi su pohrlili da se probiju u prve redova fan pita, a pred sam početak predgrupe Ghost Donji grad Kalemegdana bio je prilično ispunjen. Šveđani su na binu izašli oko 25 do osam i nekih 40-ak minuta zabavljali publiku. Sama njihova pojava izaziva pomešana osećanja. Izgledaju veoma mistično i strašno, nikome ne otkrivaju svoja prava imena, a nastupaju pod kapuljačama, dok je pevač obučen kao demonskija verzija pape. Kad ih takve vidite, još s uvodom u koncert koji zvuči kao neko opelo, očekujete svakakvu blasfemiju, a dobijete nešto što zvuči kao Coven sa primesama hevi i indastrijal zvuka. Ne kažem da je to loše, ali ne ide uz Mejdene. Ipak, njihov nastup je zabavio deo publike i bilo je par sjajnih momenata, a sam frontmen pozdravio je publiku više puta i to na srpskom jeziku. Takođe je bio prijatno iznenađen tolikim brojem ljudi i sve u svemu, odsvirali su nekoliko pesama solidno ispraćenih od strane publike, koja je u većem broju mogla da vidi jedan od aktuelnijih evropskih bendova.

Iron Maiden14Posle Ghosta nastupio je najavljivani aero šou Vladimira Bulata, koji je sjajnim avionskim akrobacijama zabavio, ali i u nekim trenucima zabrinuo brojnu masu koja je već bila ispunila koncertni prostor. Sa svojim avionom sa iscrtanim Edijem bio je pravo osveženje, u jednom trenutku ga je pratilo i horsko pevanje “Aceh High” i nadam se da ćemo ga ponovo nekad gledati u toj ulozi.

Dok su iz zvučnika ’pičile’ pesme mahom Whitesnakea i Deep Purplea ljudi su bukvalno odbrojavali minute do početka koncerta, a onda, tačno u 21 čas sve je zatihnulo. Prošli su me žmarci u tom trenutku, krenula je obrada „Doctor Doctor“ grupe UFO, preko 25 hiljada ljudi je počelo da tapše i urla, a zaviorio se i barjak sa srpskom zastavom. I odjednom, Mejdeni se pojaviše na sceni, za potpunu ekstazu u publici. Krenula je „Moonchild“, a odmah za njom i „Can I Play With Madness“ koje se ispraćene u jednom dahu uz brojne šutke i crowd surfing. Inače, između skoro svih pesama tokom koncerta smenjivale su se ogromna platna sa ilustracijama popularnog Edija, maskote benda . Posle pomenute dve pesme usledio je legendarni dijalog iz serije „Prisoner“, propraćeni isečcima iz nje, kao uvod u istoimenu pesmu. Brus Dikinson tada je prvi put uzviknuo „SCREAM FOR ME BELGRADE“ i potpuno napalio masu. Fanovi Iron Maidena su najbrojnija i najnaloženija metal publika (u pozitivnom smislu) i to se definitivno videlo na ovom koncertu. Šutke, skakanje, tapšanje, dranje i pevanje na sav glas nisu prestajali ni u jednom trenutku.

Iron Maiden11Usledile su „2 Minutes to Midnight“ i „Revelations“, a bend se već razleteo po bini. Tu je naravno prednjačio Dikinson koji i dalje pokazuje neverovatnu spretnost i agilnost za svoje godine. Trčao je i skakao bez prestanka, a kada je krenula „The Trooper“ pojavio se na bini u već tradicionalnom crveno-belom odelu mašući barjakom Velike Britanije. U publici su se takođe vijorile brojne zastave, pored pomenute srpske trobojke najupečatljivije su bile makedonska i mala zastava navijača Crvene zvezde Delija. Inače, u jednom trenutku je rekao publici da je ovo definitivno njihov poslednji koncert u Srbiji na „Maiden England“ turneji, ali samo na toj turneji i da će se vratiti.

Pesmu „The Number of the Beast“ obeležila je i prva od mnogih robotskih lutaka večeri. Dok je bend ’prašio’ ogromna rogata zver je u turskom sedu iz ćoška šetala pogledom po publici. Usledila je „Phantom of the Opera“, a posle nje jedna od najprepoznatljivijih pesama benda „Run to the Hills“, koju je uz horsko pevanje publika propratila i lutka Edija od nekoliko metara, koja je šetala po bini vitlajući mačem. Gitarista Janik Gers ga se nije baš nešto uplašio, pa mu je trčkarao između nogu izbegavajući oštricu, a u jednom trenutku trzao je i gitaru o Edija.

Iron MaidenUsledila je „Wasted Years“, zatim i „Seventh Son of a Seventh Son“, a videlo se da je njoj i najviše pažnje, s razlogom, posvećeno. Brus se preobukao u mantil, promenio je i frizuru, na bini se našao novi Edi sa kristalnom kuglom i naliv perom, okružen sa dva svećnjaka, visine po dva metra iz kojih je nekoliko puta buknula vatra. Plamenovi su bili prilično česta pojava na ovom koncertu, njihova vrelina osetila se i do partera, tako da samo mogu da zamislim kako je bilo stajati tik do istih. Takođe, tokom izvođenja pesme na bini u uglu nalazila se devojka našminkana kao utvara koja je svirala orgulje, a bilo je i efekata dima kao i hologramskog svetla, pravi mali koncert u koncertu.

„Fear of the Dark“ je svakako jedna od najpoznatijih pesama u metalu i jedna od prvih koji svako od nas čuje kada se upušta u te vode, tako da ni ne čudi što je preko 25.000 ljudi otpevalo svaku reč sa bendom. Koncert se polako privodio kraju, a na „Iron Maiden“ pesmi sačekao nas je ogromni Edi sa omota „sedmog sina sedmoga sina“ kome je srce pulsiralo u ruci, a bio je okružen i sa četiri ledene statue koje krase pozadinu istog albuma. Bilo je i još pirotehnike, a onda su se Mejdeni na kratko povukli s bine.

Iron MaidenKada je platno u pozadini predstavljalo Edija u avionu, a na dva video bima krenuli snimci Čerčila i vojnih aviona iz Drugog svetskog rata, jasno je bilo šta će biti prva pesma na bisu – „Aces High“. Brus je izleteo u novom autfitu, sa sve pilotskom kapicom na glavi i simulirajući let aviona trčao po bini, dok je masa ostajala bez glasa. Usledili su legendarna „The Evil That Men Do“ i „Sanctuary“, uz još plamenova, prštanja i akrobacija po bini bend se opraštao od publike, Gers je žonglirao gitarom, svi su skakutali na bini, a publika je bila u delirijumu. Po završetku poslednje pesme bend se pozdravio sa fanovima, pobacali su im sve što su imali, a tu je najzabavniji bio bubnjar Niko MekBrejn koji je na kraju i tri frizbija poslao srećnicima i zaradio ovacije. Usledila je pajtonovska „Always Look On The Bright Side Of Light“ koja se pevušila kroz masu koja je krenula ka kapijama.

Kada se sumiraju utisci, Iron Maiden ponovo je pokazao da je najveća koncertna metal atrakcija i da su retki oni koji mogu s njima da se mere. Jedini minus bio bi neujednačen zvuk u određenim delovima prostora (najviše žalbi došlo je iz fan pita), kao i preskup merch za naše standarde, ali to su sve male stvari koje nikako ne mogu da oduzmu veličini koncerta koji su nam Mejdeni priredili.

UP THE IRONS!

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Iron Maiden

Set lista Iron Maiden:

Doctor Doctor (uvod)

Moonchild
Can I Play with Madness
The Prisoner
2 Minutes to Midnight
Revelations
The Trooper
The Number of the Beast
Phantom of the Opera
Run to the Hills
Wasted Years
Seventh Son of a Seventh Son
Fear of the Dark
Iron Maiden

Bis:

Aces High
The Evil That Men Do
Sanctuary

Always Look on the Bright Side of Life (kada je bend već napustio binu)

Set lista Ghost:

Masked Ball (uvod)

Year Zero
Con Clavi Con Dio
Prime Mover
Stand by Him
If You Have Ghosts
(Roky Erickson cover)
Ritual
Monstrance Clock

Ostavite komentar: