Srđan Gojković Gile: „Samo ja sam odgovoran za svoje postupke“

Bliži se prvi u nizu koncerata koji nose zajednički naziv “Retko svirane pesme”, a koje nam pripremaju Srđan Gojković Gile i bend Magic Bush. Bila je to dobra prilika da porazgovaramo sa Giletom o nastanku pojedinih pesama koje ćemo imati prilike da čujemo, filmskoj muzici, ali i o budizmu, predstojećim planovima…

BR: Kako teku pripreme za koncerte?

Gile: Odlično, praktično smo spremni. Već imamo pet zakazanih nastupa: 24. februara u Novom sadu, 3. marta u Pančevu, 9. marta u DOB-u, 16. marta u Nišu i 30. u Užicu. Naime, sad je period kada Električni Orgazam ima tradicionalnu zimsku pauzu, pa mi je palo na pamet da bih mogao da napravim i koncert sa pesmama koje Orgazam inače ne svira. Tu su neke moje solo stvari, pa neka filmska, televizijska muzika, pesme koje sam radio sa Vladom Divljanom… Ono što je interesantno je da Magic Bush već ima formiran zvuk, pa mi je super što sam se spojio sa bendom koji radi i postoji. Nije to priča gde je gitarista iz jednog, basista iz drugog benda, pa postepeno treba da se formira zvuk – oni već postoje i jako mi se dopada kako zvuče. Zato sve ove pesme, kada se propuste kroz prizmu Magic Busha, zapravo zvuče kao da su sa jednog albuma. Pesme su nastajale u rasponu od gotovo 30 godina, ali oni imaju neku zajedničku nit koja ih spaja, pa se čini kao da je to jedan album, od jednog benda.

BR: Nedavno ste snimili i spot za pesmu „Lutka koja kaže Ne“?

Gile: Da, to je pesma sa albuma koji smo snimili kao grupa Vlada, Gile, Piko i Švaba, što je nekako trebalo da bude za publiku Idola i Orgazma. Međutim, album je izašao na jesen ’91, kada je počinjao rat i lagani raspad Jugoslavije. U tom sastavu smo možda odsvirali neka 3, 4 koncerta, i to bez Pika koji već nije mogao da dolazi u Beograd zbog zaoštrene situacije. Umesto njega svirao je Čavke, a zatim je i Vlada otišao da živi u Australiji – tako da mi realno nismo svirali taj album uživo. Nekako me je uvek kopkalo da neke pesme sa tog albuma (mislim da ih ima nekoliko odličnih) sviramo uživo. Ove koncerte ćemo verovatno snimati, tako da bi na kraju trebalo da imamo i lajv album od svega.

BR: I film „Crni bombarder“ je sniman u sličnom periodu?

Gile: Da, ’92. godine. Vlada i ja smo zajedno radili neke songove za bend koji svira u filmu, pa je on otišao pre nego što je film završen. Instrumentalnu muziku sam završio sam. Međutim, na ovim koncertima neće biti instrumentala, sviramo samo pesme. Konkretno iz „Crnog bombardera“ ćemo svirati „Hodam sad kao zombi“, „Svečane bele košulje“ i „Mjau, mjau“. U proteklih godinu dana, prve dve je čak i Orgazam uveo u svoj repertoar, tako da su ustvari jedine pesme koje se preklapaju sa aktuelnim repertoarom.

BR: Radili ste muziku za još neke filmove, i to ćete sada svirati?

Gile: Iz filma „Kako je propao rokenrol“ sviraćemo samo „Hajde hajde devojko“. Takođe će sa albuma “Zašto da ne”, koja se pojavljuje i u filmu „Dva sata kvalitetnog programa“ biti „Prljava mala devojčica“, u novom aranžmanu – pošto je u orginalnom izvođenju bila samo sa akustičnom gitarom i glasom. Radio sam i pesmu za tv seriju „Pozorište u kući“, “Svet je samo barka koja plovi”, koja stvarno super zvuči.

BR: Kako Vam se uopšteno čini filmska muzika danas?

Gile: Filmska muzika je okej, funkcioniše nekako. Generalno mislim da su filmovi kao i rokenrol – malo pukli. Industrija je preuzela kontrolu nad filmom i popularnom muzikom, i to je dovelo do sterilne i pomalo bezlične situacije. Naravno, uvek ima izuzetaka, ali mislim da su i film i rokenrol kao umetnost odavno prošli svoj zenit, nažalost. Šezdestih i sedamdestih je u rokenrolu bilo po 20, 30 albuma svake godine, koji su danas i dalje klasika.  Isto tako i film, koji je možda imao i duži period, od četrdesetih do osamdesetih. Zlatne godine toga su iza nas.

BR: Trideset i nešto godina je dug period, period u kojem ste bili aktivni učesnici muzičke scene. Postoji li neki „recept“ kojeg bi mladi mogli da se drže da bi bili uspešni na duge staze?

Gile: Pravo da ti kažem, nema nekog recepta. Manje – više je to bila ideja da jedino želim time da se bavim: da sviram, snimam albume i pravim koncerte. Sve je nekako bilo od danas do sutra, iz godine u godinu – i evo, doguralo se do 38, gotovo 40 godina.

BR: Šta se sve promenilo od tada?

Gile: Pre svega, promenile su se države dok sam ja svirao u istom bendu (smeh). Svirao sam u SFRJ, pa smo svirali u SRJ, u Srbiji i Crnoj Gori, pa zatim u Srbiji. Vlast se menjala, dok je bend prolazio kroz te različite promene.

BR: Onda je neminovno je da muzika bude povezana sa politikom bar na neki način?

Gile: Da… Samo stvaranje je proces na koji uvek utiču neki spoljni faktori. Sopstveni doživljaj propustim kroz neki u prizmu tih uticaja, i onda iz toga nastanu neke pesme. Dakle, indirektno da; ali ja ne volim i nisam se bavio tim dnevno-političkim komentarisanjem u okviru svojih pesama. Trudio sam se da mi muzika bude univerzalna, da ne bude vezana samo za konkretni politički trenutak, već da se može uvek primeniti. Pesma kao što je, recimo, „Svečane bele košulje“, politički je primenljiva i danas, tako da sam uspeo u tome.

BR: Tu je bio i projekat Rimtutituki.

Gile: To je bila antiratna pesma. Ratovi postoje i dan-danas, i postojaće dok postoje ljudi. Na našim prostorima trenutno nema rata, a tada je to bio poziv na smirivanje strasti. “Mir, brate, mir.”

BR: Na predstojećim koncertima sviraćete i dečije pesme. Kakvo vas sećanje veže na period rada sa Vladom Divljanom na tim albumima?

Gile: Bio je to fenomenalan period. Sve je totalno slučajno nastalo, i to tako tako što se u tom periodu Vlada nije aktivno bavio muzikom, bio je u, kako bih to nazvao, privremenoj penziji. Ja sam radio na solo albumu i pozvao sam ga da bude gitarista na promociji albuma. Pored njega bili su tu Švaba iz Orgazma, i Srba Radivojević iz Van Goga. Bend se zvao Gile i Fanatici. Onda nam je palo na pamet kako bismo Vlada i ja mogli da snimimo nešto zajedno, pošto smo super funkcionisali. Sedeli smo kod njega, i pošto je on imao mali magnetofon-studio, predložio sam da iz zezanja snimimo „Ivin voz“ u nekom pank aranžmanu. Vlada je zatim to pustio Ršumu, koji je tada bio upravnik pozorišta „Boško Buha“. Njemu se jako dopadne, i predloži nam da snimimo ceo album, a da on napiše scenario. Tako je i bilo. Ta dva albuma su godinama bila najprodavanija dečija izdanja iz diskografske kuće PGP RGB. I dan danas te pesme zvuče prilično savremeno produkcijski i aranžerski, pa i neki novi klinci i dan danas odrastaju uz njih. Međutim, na ovim koncertima planiramo da sviramo samo jednu pesmu sa tih albuma – neka ostane iznenađenje koju.

BR: U poslednje vreme često se komentariše to što ste okrenuti budizmu. Budizam i rokenrol zaista zvuče kao neobičan spoj?

Gile: Ljudi pre svega ne znaju šta je budizam, jer je to religija koja nije bliska našim prostorima. Odatle proističu i predrasude. Budizam je religija, ali ključna razlika koja ga odvaja od ostalih religija, jeste što u budizmu ne postoji bog kao kreator. Ranije nisam bio preterano religiozan, mada nisam ni sad, jer je koncept religije po kom neko božanstvo treba da rešava životnu situaciju i da je na neki način merodavno u bilo kom smislu, nije nešto u šta mogu da poverujem. Ta priča me nije nikada zadovoljavala. Mislim da sam samo ja odgovoran za svoje postupke. A u budizmu se ne vrti cela priča oko toga, već je sve jednostavno treniranje, pročišćavanje sopstvenog uma. Što bi rekao Dalaj Lama, to je nauka o umu i vežbanje našeg uma. A um je taj koji kreira i sluša muziku i doživljava ovaj život, tako da je budizam univerzalno primenljiv i za automehaničara, zubara, pekara, glumca ili rok muzičara. Svi imaju um.

BR: Šta nam spremate kada se ovi koncerti završe?

Gile: Orgazam je već završio svoj novi album, i već smo napravili dogovor sa izdavačkom kućom Mascom. Album bi trebalo da izađe u maju mesecu. Snimili smo i spot za naslovnu pesmu „Gde smo sad“, i to dok smo bili u Pragu u decembru. Negde na jesen, zimu ćemo verovatno imati i promotivni koncert u Beogradu promo koncert. Pre toga, krajem aprila idemo na turneju po Kanadi.

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde