Nenad Kirov Kira i Dejan Jovanović (Slobodna Vožnja) – Vožnja u slobodnom stilu

Niški bend Slobodna vožnja u proteklih godinu dana bio je koncertno dosta aktivan. Slobodni vozači Kira i Deki upoznaju nas sa stilovima slobodne vožnje po kojima je njihova muzika prepoznatljiva.

Kako i kada ste odlučili da krenete da se slobodno vozite?

Kira: Srednja škola, godine 2001. Mada, smo mi malo prekidali sa radom. Aktivni rad i kad smo baš krenuli da se vozimo slobodno je krenuo od 2006/2007. tako nešto. Tad smo odlučili da se baš vozimo slobodno.

Ko je „kumovao“ nazivu benda?

Kira: Naziv je sasvim slučajno ispao. Bile su neke tablice kod mene u sobi, slobodna vožnja i takav trenutak je bio da je to ispalo Slobodna vožnja. I moj brat Miroslav je rekao što se tako ne zovete? I tako je ispalo.

Trenutna postava benda, poimenice, ko šta svira?


Kira:
Nenad Kirov Kira – vokal, ritam gitara, Stojanović Milan Ksto – vokal, gitara, Dejan Jovanović – basista benda i peva, Nikola Mitrovski – bubnjevi i peva.

Koliko su bendovi koje slušate uticali na vašu muziku?

Deki: I mnogo i malo. Prvo, svi mi u bendu slušamo mnogo različitu muziku i kad bi videla ko šta sluša i ko šta ima u kompjuteru, nikad ne bi pomislila da se mi međusobno družimo a kamoli da sviramo zajedno.

Dobro, nemate nekog ko sluša narodnjake sigurno.

Deki: Pa sad… :) Ne. S druge strane, naravno da bendovi utiču jer ako slušaš nešto, naravno da će pod uticajem toga da izađe nešto tvoje. Drugo je pitanje koliko neko u ovo vreme može biti originalan i šta bi bila originalnost. Znači, to su neke ustaljene forme koje postoje.

Nešto što svi mi zajedno slušamo, to bi bila Nirvana. Znači, svi mi bi se oko toga bez problema složili a i tu bi mogao da upadne i neki metal. Verujem da bi se oko Slipknot-a u poslednje vreme svi složili. I domaći punk, naravno – Atheisti, Hladno Pivo… Domaći punk. :) Neka alternativa kao Nirvana, neki punk i neki metal i delimično funk.

Na My Space-u ste kao definiciju svoje muzike i stavili freestyle, dakle, skroz slobodno.

Deki: Pa, to je. Ako pogledaš pesme, to su neke klasične rokenrol, 2-3 minuta… Ali svaka pesma je drugačija, svaka ima neki svoj trip. I sad da čuješ tri naše različite pesme, ti bi rekla da su to tri različita benda koji sviraju jedno isto.

Kira: Nismo muzički ograničeni da furamo jedan pravac muzike i samo taj pravac. Mi nemamo etiketu. Ne forsiramo samo jedan pravac muzike. Nikad nismo bili kao ono kad kažeš: mi smo punk. To nikad nije bilo. Sve je to spontano išlo.

Deki: Zato se nama javi neki promoter i pita: Šta vi svirate? Koju etiketu da nalepimo? Jedna pesma je ovakva, druga skroz različita. I pesme iz prvog perioda i ove zadnje imaju dodirnih tačaka i nemaju.

Kira: To je najveći problem oko toga – reći šta sviraš. Koja je vrsta muzike.

Koliko je Niš kao sredina zahvalan/inspirativan za rad jednog benda kao što je vaš?

Kira: E, super! Fenomenalna sredina. Prosto ne mogu da se požalim. Teme samo pljušte i pljušte. Gde god kreneš, posle toga ti si pun inspiracije. Neverovatno ali istinito. Grad je super za to. Stvoren za muziku.>

Vaš prvi live nastup. Kad, gde, kako?

Kira: Prvi live nastup bio je leta 2002. u Knjaževcu, pred knjaževačkom publikom smo se okušali i dobro prošli. Bilo je fenomenalno. Organizatori te svirke u Knjaževcu bila su četiri benda iz Niša i jedan iz Pirota koji smo zvali. Mi tada ovde u Nišu nismo imali nikakve veze, nikakve kombinacije, bili smo previše mali, balavci, srednjoškolci. Nismo znali ni kog da pitamo, ni gde ni šta. I eto, tako je Knjaževac ispao.

Bio je to jedan lep izlet u Knjaževac. I svi ti ljudi koji su bili tamo mogu to da potvrde. Put u Knjaževac, najbolji izlet van ovog grada. Bukvalno svi ljudi sa Keja, svi koji su underground, svi su krenuli tamo.

Na vašem My Space-u se nalaze dva live snimka. Kad i gde je to snimano?

Kira: To je sa prošlogodišnjeg Čupinog memorijala koji se održava ovde u Nišu. To je zvanični audio.

Deki: Ceo naš nastup je sniman samo što mi to nismo izbacivali jer se priprema taj novi demo koji treba da izađe. Taj dugo novo-očekivani demo, kao i sve u ovoj zemlji i ovom gradu…
Prvi demo koji je ranije sniman (2002) sa različitim ljudima, drugačijom postavom… Ali ideja je sasvim ista. I evo, sad je 2009. godina, sedam godina posle toga. Na vreme. Taman!
Ali, kao i sve u ovoj zemlji, mi to radimo polako, staloženo, da bude po PS-u, po pravilima službe, po JUS-u po DIN-u i po svim tim domaćim standardima. A možda čak primenimo i onaj nemački standard. Jer, kao što možeš da primetiš, mi kao nešto krenemo polako, pa stanemo…

Kira: Vozimo se slobodno.

Deki: I nikad nismo hteli da nešto odradimo na silu. Zato se taj demo radi ne u nekoj domaćoj produkciji već sa ljudima koji su naša ekipa. Neko naše društvo.

Pored live snimaka, na vašem Space-u se nalaze i dva spota. Ko je to radio?

Kira: To je radio Shoopa video. To je jedan naš dugogodišnji prijatelj s kojim radimo i čiju imamo maksimalnu podršku. On je radio spotove za niške bendove: Navta kriejtiv kru, 5% kritične mase, Styptic. Radio je i fotografije koje su na našem Space-u.

Poruka slobodnih vozača…

Deki: Mnogo su zajebane ove kazne nove saobraćajne… Da kažemo da se slobodno voze, pa da nas prozovu negde da smo poručili deci da piju alkohol i da voze. :)

Kira: Kad ti nešto znaš a ja to znam a on je već to znao… e, to je slobodna vožnja.

Ostavite komentar: