Interpol na Kalemegdanu: “Svetla svetla uživo”

Interpol / foto: Nemanja Đorđević

Idealnost odabrane lokacije za koncert jednog od najvećih indi rok bendova dvehiljaditih, njujorškog Interpola, bila je dovedena u pitanje pred nepredvidivošću meteoroloških faktora koji su se nekoliko dana uoči događaja primetno izobličavali, ali na sreću i publike i benda, nevremena nije bilo i koncert nije prekinut posle osme pesme, kao što je slučaj bio u austrijskoj prestonici pre nekoliko večeri, već onog trenutka kada je bend to našao za shodno, a rov ispod Vojnog muzeja na Kalemegdanu je prijatno interagovao sa atmosferom i energijom Interpolove muzike i, na kraju, dobio veoma pozitivan odziv.

Kako je i bilo najavljeno, petorka (ili kako je koncertna agencija Strangefear najavljivala, “njujorški mračni trio”, verovatno aludirajući na to da zapravo tri člana čine kreativnu komponentu benda) je svečano i otmeno oko 21:15h stupila na binu i bez puno pripreme (barem ne na bini) otpočela svoj melanholični i energični set čije je trajanje iznosilo skoro dva sata. Kombo prepoznatljivog, utegnutog ritma Fogarina, melodičnog basa i gitarskih efekata u pesmi “Not Even Jail” sa drugog studijskog albuma Interpola, “Antics”, predstavljao je efektan početak, ispraćen ovacijama koje su iz samoglasnika velike i entuzijastične amplitude zauzele formu izgovorenog teksta (pri sudaru baritona Paula Banksa sa mikrofonom).

Oni koji su se pitali da li će koncert početi best-of segmentom ili izvođenjem albuma “Turn on the Bright Lights” (koji ove godine slavi petnaest godina od svog objavljivanja), zadovoljni odgovorom, nastavili su da pevajući podražavaju i podržavaju istaknute pesme sa manje istaknutih albuma benda, hitove poput “All the Rage Back Home”, “Lights”, “Take You on a Cruise” i “Slow Hands”. Aplauz posle poslednje navedene pesme, postupno je razbijen Kesslerovom atmosferičnom deonicom pesme “Untitled” (kojom je otpočet onaj drugi segment koncerta), a zatim reinkarniran u još grandioznijem izdanju koje je sasvim jasno govorilo o značaju i vrednosti debitantskog long-plej izdanja, koje je izlišno objašnjavati i pravdati u ovom izveštaju. Pesme su se nastavile nizati po redosledu poznatom nezanemarljivom delu publike koji je pri završetku pesme najavljivao sledeću na različite načine.

Svaka pesma sa ploče je veoma pažljivo reprodukovana u koncertnom izdanju, sa jasnom namerom da se njen duh sa snimka oživi i što više njenih komponenti prenesu u poznatom izdanju, što je bend izveo bez ikakvih poteškoća i to samo govori o njegovim soničnim kvalitetima, koji su naizgled tako jednostavni, a zapravo veoma promišljeni i specifični – električne gitare su zvučale prelepo, maltene identično onome na albumu (a i Truax se ljudski potrudio da što preciznije pogodi težinu i masnoću tona Carlosa Denglera) što je impresivno, mada bi neko možda voleo da ih čuje u nekom drukčijem ruhu, međutim tu se prst uperuje na nepromenjenu zvučnu i samoimitatorsku prirodu Interpolove muzike pre nego na samoimitatorsku prirodu njihovog koncertnog izvođenja.

Nakon besprekorno odsviranog i otpevanog (Banks je bio u sjajnoj formi) albuma za čije vreme su se najviše izdvojili eksplozivan kraj pesme “Roland”, emotivna “NYC”, outro “PDA” i deo pesme “The New” u kojem se gitare raštimavaju, čin koji su nekoliko ljubitelja benda u publici imitirali na šta im se Banks, opazivši ih, nasmejao, bend je sišao sa bine i vratio se na bis koji su činile tri pesme: bonus pesmu pomenutog albuma “Specialist”, “The Heinrich Maneuver” i “Evil” koja poseduje verovatno najprepoznatljiviju bas deonicu u celom opusu benda i potom definitivno završio svoj nastup.

Koncert nije imao preterano upečatljivih i izdvojivih momenata (srećom, zahvaljujući homogenom kvalitetu, a ne nekvalitetu) uzimajući u obzir hirurški pristup sviranju koji ovaj bend poseduje, kao i minimalnu interakciju sa publikom i ne-preterano ispoljavanje entuzijastičnosti, koje, u suštini, nisu neočekivane odlike svakome ko je iole ispratio njihove koncertne snimke, a koje istovremeno i ne predstavljaju nešto naročito bitno ukoliko je bend šmekerski, dostojanstveno i profesionalno, bez ijedne greške, isporučio kvalitetnu set-listu, što je Interpol sinoć i te kako postigao i ostavio u pamćenju publike koncert kojem se zamerke nisu mogle naći – čak je i zvuk bio veoma jasan i čist; rađa se pretpostavka… da smo sinoć videli Interpol u svom najboljem mogućem izdanju.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

 

Ostavite komentar: