INmusic ’15: FFS nisu u pravu, kolaboracije ipak funkcionišu

Frank Turner & The Sleeping Souls

Frank Turner & The Sleeping Souls; Foto: Dorja Kožić

INmusic Festival, na suncem obasjanom Jarunu, u ponedeljak je otpočeo svoju desetu epizodu. Prvog dana viđeno je mnogo nasmejanih lica, zanimljivih modnih kreacija i gužve ispred štandova za pivo, ali i ono što je najvažnije, dosta kvalitetne muzike.

Frank Turner & The Sleeping Souls

Frank Turner

Prvi koncert koji smo propratili je nastup kantautora Franka Turnera i njegovog benda The Sleeping Souls, na glavnoj bini. Iako zakazan za “dnevni” termin, u 18.45, publika je u pristojnom broju ispunila prostor ispred glavne bine. Kako to obično biva, najvatreniji obožavaoci zaposeli su prve redove i padali u trans tokom svakog refrena ili strofe, čije su reči nepogrešivo pevali.

Turner sa svojom kohortom pošteno je rasplesao okupljene posetioce, tako da ako je sudeći prema ovom nastupu, očekuje nas još jedno fantastično izdanje Inmusica. Pored beskompromisne svirke benda, Turner je neprestanom interakcijom držao pažnju prisutnih, koji su glasnim uzvicima zadovoljstva veselo pozdravljali  njegove šoumenske štosove.  Stvorena je takva atmosfera kao da smo se svi okupili kod drugara na roštilju u zadnjem dvorištu, a bend iz kvarta praši na improvizovanoj bini. Kako su frontmen i publika postali prijatelji, usledila je i kolektivna rođendanska pozivnica, na opšte oduševljenje posetilaca. Publika je najbolje reagovala na “I Still Believe” i “Wessex Boy”, a u toku “Photosynthesis“ upriličen je poznati fazon sa zajedničkim skakanjem kompletnog auditorijuma na znak bubnjara. Najveći utisak na mene ostavio je basista Tarrant Anderson, uz čije je žestoke rifove na četvorožičnoj gitari bilo gotovo nemoguće stojati u mestu. Kada se crta podvuče, mislim da nakon ovog seta nije bilo nezadovoljnih.

Paolo Nutini

Paolo Nutini

Posle energičnih Engleza, nastupio je miljenik ženskog dela publike, škotski muzičar Paolo Nutini. Pratnja na sceni uključivala je dvojicu gitarista, klavijaturistu, bubnjara, basistu, tročlanu duvačku sekciju i tamnoputu pevačicu na poziciji pratećeg vokala. Koncert je obilovao razigranim funky i groove ritmovima uz koje su fanovi đuskali, ali i baladama i setnim melodijama, koje su delovale kao podsetnik zaljubljenim parovima da čvršće zagrle voljenu osobu pored sebe.  Bar je tako bilo kod potpisnika ovih redova pri izođenju pesme “Better Man“.

Setlista se uglavnom sastojala od numera sa aktuelnog studijskog albuma “Caustic Love“, ali i starijih hitova poput “Alloway Grove” i “Coming Up Easy”. Nutini je nastup otvorio pesmom “Scream (Funk My Life Up)“ , a svirane su još i “Pencil Full of Lead”, “Iron Sky” i “Cherry Blossom”, između ostalih. Jedan od najupečatljivijih momenata bilo je izvođenje numere “Jenny Don’t Be Hasty”, na koju se, kao medley, nastavila “New Shoes“, uz bučno skandiranje koje je predvodila interesantna ekipa fanova okupljena oko škotske zastave. Sam na akustičnoj gitari, škotski kantautor okončao je nastup numerom “Last Request“ i uz želju da se što pre vrati u Zagreb, zahvalio  se publici i napustio pozornicu.

Future Islands

Future Islands

Najzvučnije ime prve večeri OTP World bine bili su Future Islands. Ukoliko se ne varam, ovo je peti put da ovaj američki bend svira u Hrvatskoj, a i moj prvi susret sa njima desio se pre nešto više od pola godine u rasprodatoj zagrebačkoj Močvari.  Trio iz Baltimora, na bini dodatno pojačan energičnim bubnjarom i  predvođen lucidnim Samuelom T. Herringom opet su održali visokooktanski, furiozni nastup. Pomenuti frontmen priuštio je publici čitav spektar dobro poznatih glasovnih i plesnih ludorija, poput snažnog udaranja u grudi, gromoglasnih urlikanja i njemu svojstvenih scenskih pokreta, koje je publika pratila glasnim ovacijama. Mali peh se dogodio tokom izvođenja prošlogodišnjeg planetarnog hita “Seasons (Waiting on you)“ kada je u igračkom zanosu Herring ovoga puta neplanirano završio na podu, međutim nije bilo većih problema i uz osmeh je komentarisao “I busted my fucking ass!“.

Pored numera sa protekla četiri albuma kao što su “Long Flight“, “Balance“, “Doves“, “Back in the Tall Grass”,  članovi benda su počastili prisutne i sa dve nove pesme “The Chase“ i “Haunted By You“ koje će se naći na njihovoj narednoj ploči. Nakon odsvirane “Spirit“ grupa je završila oficijelni deo nastupa, ali je dovikivanje posetilaca ubrzo urodilo plodom i imali su još toliko vremena da na bisu izvedu “Vireo’s Eye”. Možda zvuči kao floskula, ali je bez ikakve sumnje istina, postoji neka tajna veza između ovdašnje publike i Future Islandsa. To se pokazalo i sinoć i sasvim sam siguran da će sledeća promotivna turneja njihovog novog albuma uključivati i koncert u Hrvatskoj.

FFS

FFS

Novoformirani indie-rock hibrid FFS, sastavljen od bendova Franz Ferdinand i Sparks, nastupili su sinoć kao zvezde večeri na glavnoj bini. Nedavno im je objavljen istoimeni debitantski album, a na repertoaru su se pored pesama sa te ploče, našle i najpopularnije stvari iz opusa njihovih matičnih bendova. Šestorka na sceni koncert je započela sa “Johnny Delusional“ i “The Man Without a Tan“  koje je pratila up-tempo muzička pozadina, dok su se Alex Kapranos i Russel Mael smenjivali za mikrofonom. Prava fešta nastala je kada su se začuli prvi taktovi pesme “Do You Want To“ jedne od najpoznatijih pesama grupe Franz Ferdinand. Publika je horski otpevala od početka do kraja, a do kraja ova situacija će se ponoviti još samo jednom i to, očekivano, prilikom izvođenja pesme “Take Me Out“.

FFS

FFS

Realno, stiče se utisak da su mnogi koji su došli želeli da čuju više Franz Ferdinand pesama, međutim iako to nije bio slučaj, ne može se reći da su ostali uskraćeni za kvalitetnu svirku i pravu festivalsku atmosferu. Ređale su se “The Power Couple“, “Collaborations Don’t Work“, “Save Me From Myself“, a  prijala su mi zanimljiva vokalna rešenja Maela na “Things I Won’t Get“. Samouvereno i moćno su zvučali na “Call Girl“ i “Police Encouters“, a nastup su završili sa buntovničkom “Piss Off“.

Pre šest dana, FFS su održali svoj prvi koncert u karijeri, a ovo im tek peti nastup ikada, tako da kapa dole organizatorima koji su nam omogućili da među prvima na svetu vidimo ovu supergrupu. FFS su kolaboracija koja itekako radi, tu govora nema. Jedino što upada u oči jeste da kada Alex nema gitaru u rukama, ne zna da se ponaša na sceni. Naime, čitav život na nastupima svira gitaru i to su svi njegovi pokreti a sada mu je potrebno malo privikavanja na novonastalu situaciju.

Večeras nas na festivalu očekuju nastupi Eagles of Death Metal, Death Cab For Cutie, La Roux, Rudimental i drugi.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

INmusic

Jedan komentar o “INmusic ’15: FFS nisu u pravu, kolaboracije ipak funkcionišu

Ostavite komentar: