Igralom

Pogrešna poznanstva

Izdavač: Rock Svirke, 11.05.2016.

Producent: Mladen Marjanović, Miloš Drobnjaković

Žanr: Alternativni rok

Trajanje: 46:25

4.2/5

Ocena

Niš je uvek nudio kreativne, interesantne i napredne bendove. Međutim, dobar deo njih, nikada nije dobio zaslužen publicitet iz nekih potpuno glupih razloga, između ostalog i zbog sveprisutne kletve “nebeogradskih” bendova. Igralom je još jedan u nizu tih originalnih bendova koji ima sve predispozicije da postane jedan od “bitnijih” bendova na sceni (osim nekakve “hitičnosti” na koju se muzičari sve češće pozivaju), a za koji se ipak nadamo da neće, baš zbog tužne činjenice da je moguće, proći neprimećeno.

Tri vredna i talentovana muzičara koja čine ovaj bend, basista i vokal benda Dimitrije Simović, bubnjar Marko Tomović i gitarista Mladen Marjanović, su već učestvovali u različitim bendovima i projektima u prošlosti, ali se čini da muzika koju sada stvaraju pod imenom Igralom bolje demonstrira njihove stvaralačke i sviračke veštine nego ijedan drugi njihov bend do sada. Tu muziku je teško gurnuti u neku žanrovsku kategoriju jer je nekako lišena osobine koju muzika često poseduje, da pokazuje uticaje muzičara koji je stvaraju. Pa čak i kada se ti uticaji kod Igraloma primete, oni nisu sasvim očiti i isfiltrirani su kroz njihov jedinstven način sviranja. U pitanju je sigurno rokenrol. Isto tako je sigurno daleko od ordinarnog.

Bend je uoči objavljivanja svog albuma prvenca, “Pogrešna poznanstva“, svirao kao predgrupa nekim većim imenima srpske alternativne scene kao što su Nikola Vranjković i Artan Lili i polako pridobio (i dalje pridobija) reputaciju koncertno aktivnog i kvalitetnog benda. I mada ih mnoga publika još nije videla uživo, oni deo te žive atmosfere uspevaju da prenesu i na album što ima mnogo veze sa načinom na koji je isproduciran. Snimljen je u studiju “Šamarčina” u Vrbasu i na njegovoj produkciji je radilo više ljudi – dugogodišnji gitarista Velikog Prezira i Partibrejkersa, Robert Telčer je bio snimatelj, dok su za produkciju i postprodukciju bili zaduženi Miloš Drobnjaković i gitarista Mladen Marjanović, koji imaju staž baveći se, kako muzičkom produkcijom, tako i zvučnim dizajnom za filmove i serije.

Pa šta to nudi “Pogrešna poznanstva”? 46 minuta izuzetno stabilne i fleksibilne ritam sekcije, gitarskog nereda, atipičnih vokala i tekstova i izvrsne produkcije. Ukoliko ovo čitaocu nije dovoljno da upravo ovog trenutka ode na sledeći link i pusti album, ući ćemo malo bliže u pojedinosti.

Samo u tragovima” je pesma koja otvara album i indikuje šta se može očekivati od ostatka albuma. Međutim, iako su sve pesme slične u soničnom smislu, jer je produkcija vrlo ogoljena, sa vrlo malo dosnimavanja (čak ni tehnika dupliranja gitara nije korišćena na albumu, već u svakoj pesmi postoji po jedan gitarski kanal koji je blago panovan ulevo), svaka pesma ima neku svoju unutrašnju logiku i preokrete, to jest’, priča je za sebe. Pa tako i ova prva – nju odlikuju vrlo psihodelične klavijature i ženski prateći vokali u usporenom, ali ništa manje energičnom delu pesme, koje možemo naći još u dve od devet pesama na albumu.

Na nju se nadovezuje jedna neočekivano sporija i strpljivija numera “Sudba mi krpi zaslugu” sa vrlo interesantnom i pamtljivom bas deonicom koja otvara put različitim mogućim ishodima pesme, ali se opredeljuje za gradativnu putanju koja dovodi do kulminacije negde pred kraj pesme, gde se gitarski haos meša sa pomalo zakopanim, samoglasnim vokalima koji u tom trenutku više služe kao zvučni sloj i emiter osećanja. Sve ovo dovodi do jedne od najboljih pesama na albumu, koja i nosi njegov naziv, “Pogrešna poznanstva“, koja je izvrsno odsvirana i napisana, pogotovo njen tiši i centralni deo čije su gitarske i bas deonice odlično usklađene i stvaraju jedinstven (dis)harmonični segment.

Od ostalih pesama, izdvaja se i “Vražiji sin” koja je jedina i bila objavljena uoči izlaska albuma, sa odličnim ritmom, majstorski odsviranom gitarom, pogotovo u zadnjem, teatralnom i gotovo pevljivom delu pesme, čija je melodija možda jača od bilo koje na albumu i interesantnim momentom koji neodoljivo podseća na deo pesme “Man on the Move” grupe MX-80 Sound. Tu su još i “Lobanja pećina” koju voze pomalo iščašene gitarske i bas deonice, kao spiritualni i osećajni vokali kakve bi Mario iz Zostera implementirao, i opuštenija i raskošna “Da zalijemo stazu ljutim pićem” za koju bi se moglo reći da je ujedno najkompletnija i najenergičnija na albumu. Za kraj, tu je vrlo spora, atmosferična i teskobna pesma “Haos” s najzanimljivijim i najboljim tekstom, koja na pravi način stavlja tačku na celu priču i prilično dobro reflektuje mentalno i duševno stanje pomalo uznemirenog naratora.

Sve ovo vreme, nisam nijednom pomenuo bubanj jer ga ostali instrumenti nekako nadglašavaju i guraju ga iz prvog plana (što je delom i zasluga produkcije), ali ukoliko se pri slušanju udubimo u to šta Tomović radi na svom instrumentu, primetićemo veliku virtuoznost, kreativnost i promišljenost. Svi odsvirani prelazi su na mestu, bez obzira što je verovatno 90% njih improvizovana. Pritom, bez obzira na njegovu kompleksnost, uspeva da i sklad i nesklad ostatka zvučne slike poveže u jednu smislenu celinu i da je drži na okupu.

Možda glavna zamerka koja bi mogla da se uputi na račun albuma jeste da ima dosta improvizacije, što nije neophodno loše uzimajući u obzir da je ta improvizacija vešto i zanimljivo izvedena, ali se dešava da se bend previše oslanja na nju i kao rezultat dobijemo, u suštini, jedinu slabu pesmu na albumu, “Obrati pažnju na mene”, čijih osam minuta pravi prevelik razmak između zanimljivih pesama na albumu i samo produžava album. Osim toga, nisam siguran da bi se još nešto moglo reći negativno za ovaj album. “Pogrešna poznanstva” je vrlo zanimljiv i kvalitetan prvenac koji je od Igraloma već napravio jedan od najvažnijih bendova na sceni. Na publici ostaje da prepozna njegov kvalitet i da ovaj bend i s njihove strane dobije neophodno priznanje, ozbiljniju reputaciju i hajp koji je trenutno, nepravedno, preusmeren na neke manje interesantne stvari koje se dešavaju na sceni.

Lista pesama:

  1. Samo u tragovima
  2. Sudba mi krpi zaslugu
  3. Pogrešna poznanstva
  4. Obrati pažnju na mene
  5. Vražiji sin
  6. Da zalijemo stazu ljutim pićem
  7. Lobanja pećina
  8. Bili
  9. Haos

 

3 komentara o “Igralom – Pogrešna poznanstva (2016)

  • razrook

    E, ma ovo je super!
    Odlično, lepo, divno. Melodično.
    Toliko da moram da to kažem i ovde.
    Izgleda da neki ljudi imaju striktna očekivanja kada je rock u pitanju, a ovo bi na momente bilo nešto kao tzv. psych-rock tipa All Them Witches (koji su takođe mladi), i čak recezent nije u pravu (po mom mišljenju) kada kaže da je ta jedna pesma preduga, dođe mu kao jedno šire polje, u odnosu na druge tesne klance zvuka.
    Oni sami kažu, na bandcamp-u:
    Genre: hillbilly afro funk
    Famous artists we sound like: Tinariwen, Morphine,Tool
    Pa ti vidi!
    Šta da kažem, bravo!

    Reply
  • name

    Poslušao sam album i osim omota ne dopada mi se- ništa. Opšte sivilo osrednjosti sa pozivanjem na muzičke standarde sa kojima nemamo ništa zajedničko. Zvuče ko babe, a mladost treba da roka besnije. Naročito ako živis u Srbiji. Kvalitet muziciranja ne dovodim u pitanje ali u želji za originalnošću muzika je ispala dosadna, na žalost jadne zemlje koja je u zadnjih 10 godina jedva iznedrila 2 dobra benda. A to je ranije bio kvartalni standard. I na žalost nas.

    Reply
    • sima

      A recimo koja bi to dva benda iznedrena bila..sobzirom na”sivilo osrednjosti sa pozivanjem na muzicke standarde sa kojima nemamo nista zajednicko”..ne razumedoh najjasnije?

      Reply

Ostavite komentar: