Hollywood Vampires

Hollywood Vampires

Izdavač: Republic, 11.9.2015.

Producent: Bob Ezrin

Žanr: Hard rock, blues rock

Trajanje: 48:28

3.5/5

Ocena

Kada sam jednoj svojoj prijateljici pričao o supergrupi Hollywood Vampires, koju su u godini koja je za nama osnovali Alice Cooper, Joe Perry i Johnny Depp, sa namerom da izvode pesme Cooperovim „mrtvih, pijanih prijatelja“, ona me je pitala: „Zezaju se, a?“ I zaista, album prvenac – najverovatnije i poslednje izdanje ove grupe – predstavlja veličanstveno zezanje trojice ljudi koji su – ko manje, ko više zasluženo – stekli status „legende“ u svojim branšama, te mogu sebi da priušte rad na nečemu za svoju dušu; jasno je da su njihova imena na poleđini albuma dovoljno primamljiva da njihovi menadžeri i čelnici Republic Recordsa zadovolnjo trljaju ruke.

A sve je počelo kada je Cooper poželeo da oda počast „Holivudskim vampirima“, umetničkoj grupi iz sedamdesetih godina prošlog veka, koja se može nazvati umetničkom samo utoliko što su je sačinjavali umetnici; pristupnica za ovaj klub, umnogome nalik Partiji običnih pijanaca Bore Đorđevića (samo bez političkih ambicija), ispunjavala se natpijanjem ostalih članova. Predsednik kluba bio je Cooper, potpredsednik Keith Moon, a blagajnik Bob Brown, Cooperov menadžer za odnose sa javnošću. Ostali stalni članovi bili su Ringo Starr, Harry Nilsson i Micky Dolenz, a povremeno bi im se priključili John Lennon, Marc Bolan, Keith Emerson, John Belushi, Bernie Taupin ili Joe Walsh. A potom, bilo je tu još par pojedinaca koji nisu bili članovi društva, ali su ka njemu – zapravo prema njegovom harizmatičnom predsedniku – svakako gravitirali, poput Jima Morrisona, Johna Paula Jonesa i Iggya Popa. Tako su Cooper, Perry i Depp oformili sastav, čiji su pridruženi članovi na živim nastupima Duff McKagan, Matt Sorum (njih dvojica nisu učestvovali u snimanju albuma), Cooperov stari saradnik Tommy Henriksen i producent Bruce Witkin (producirao Deppove vokalne deonice u mjuziklu Sweeney Todd), ovde u ulozi klavijaturiste. Na albumu koji su snimili našle su se dve autorske pesme i jedanaest obrada, a lista gostiju obiluje zvučnim imenima: tu su Paul McCartney, Robby Krieger, Brian Johnson, Slash, Dave Grohl, Zak Starkey, Joe Walsh, Perry Farell, Kip Winger, Cooperovi saradnici Henriksen i Orianthi Panagaris, te legenda horora Christopher Lee, koji izgovara intro „The Last Vampire“ (zapravo odlomak iz Drakule Brama Stokera), a koji predstavlja njegov poslednji diskografski zapis – Lee je preminuo dva meseca pre objavljivanja albuma.

Albumom Hollywood Vampires, sjajno odsviranim i izvrsno produciranim – produkciju je potpisao veliki Bob Ezrin – dominira bluesirani hard rock, dovoljno moderan da ne zvuči arhaično, a dovoljno tradicionalan da ne zvuči izveštačeno. Komadi na ovom albumu, dakle, predstavljaju metalizirane verzije izvornika, a ovo očvršćavanje izvršeno je sa polovičnim uspehom. Dobar broj komada predstavlja obrade mehaničke i sasvim neinventivne, pa stoga i sasvim nezanimljive – „My Way“, „Manic Depression“, „Jump Into The Fire“. Ponegde, kao u „Itchycoo Park“ i medliju „School’s Out / Another Brick In The Wall“ (na kojem su gostovali Brian Johnson, Slash i članovi nekadašnjeg benda Alice Cooper Neal Smith i Dennis Dunaway) se debelo omanulo – potonja pesma je naročito odbojna, budući da su Cooperova hard rock himnica o raspustu i taj komad remek-dela konceptualnog rocka, tako često čupan iz konteksta, samo naizgled iste tematike. Pa ipak, blistavi trenuci pretežu. Ima tu inventivnih aranžerskih rešenja – kakav je gudački uvod prošaran usnom hramonikom u žestoku, energijom nabijenu „Whole Lotta Love“ (na kojoj gostuje Brian Johnson) ili gitarske deonice i pljeskanje u „Cold Turkey“ – ima boogie raspojasanosti –  ležernost „Come And Get It“ (gosti Paul McCartney i njegov bubnjar Abe Laboriel Jr.) i „Jeepster“ nimalo se ne doima veštačkom – ima, naposletku, ogromne energije i silovitosti. Visokonaponske verzije „I Got A Line On You“ i „Five To One / Break On Through“ (gost Robby Krieger) svakako predstavljaju najuspelije komade na albumu.

A iz potonje je najočitije da je onaj koji ovaj album svojom energijom prožima i nosi Cooper. On sa ogromnim uspehom meandrira između sopstvenog izvođačkog izraza – grlenog, reskog vokala – i izvođenja koja predstavljaju omaž izvornom pevaču – počesto i u jednoj pesmi („Five To One / Break On Through“, „Cold Turkey“, „Manic Depression“)! Naposletku, u dve autorske pesme, sasvim solidnoj „Raise The Dead“ i ne odviše uspeloj „My Dead Drunk Friends“, jasno se očitava njegov autorski pečat.

Album Hollywood Vampires, dakle, muzički je sasvim pristojan. Istina, on pomalo pati od manjka konceptualizma, koji možda jeste stran teškom rocku, ali nije Aliceu Cooperu – gostovanje Christophera Leea unekoliko deluje nesuvislo, budući da na albumu nema cooperovskog horora, a album očito nije posvećen samo članovima kluba „Holivudskh vampira“ nego i drugim prijateljima Alicea Coopera koji više nisu među živima, mada je malo verovatno da je Richard Wright bio među njima, a „I Got A Line On You“ svakako ima manje veze sa Cooperovim prijateljstvom sa trojicom pokojnih članova izvornog Spirita koliko sa činjenicom da je on „I Got A Line On You“ prethodno obradio 1988. godine; naposletku, uveren sam da se Cooper, kada je snimanje albuma već bilo završeno, setio čoveka čiji je štićenik postao krajem šezdesetih, lupio po čelu i rekao: „Auh, kako sam mogao da zaboravim Zappu!“ Na kraju krajeva, ovaj album je zanimljiv iz razloga iz koga je zanimljivo svako izdanje slično njemu – uvek je zabavno kada velikani obrađuju velikane. Delimičan odgovor na tinejdžersko pitanje „Kako bi zvučalo kad bi AC/DC svirali nešto od Zeppelina?“ nudi album Hollywood Vampires.

Spisak pesama:

  1. „The Last Vampire“ – 1:35
  2. „Raise The Dead“ – 3:31
  3. „My Generation“ – 2:47
  4. „Whole Lotta Love“ – 4:13
  5. „I Got A Line On You“ – 2:48
  6. „Five To One / Break On Through (To The Other Side)“ – 4:17
  7. „One / Jump Into The Fire“ – 5:07
  8. „Come And Get It“ – 2:59
  9. „Jeepster“ – 2:42
  10. „Cold Turkey“ – 3:07
  11. „Manic Depression“ – 2:43
  12. „Itchycoo Park“ – 2:55
  13. „School’s Out / Another Brick In The Wall“ – 5:14
  14. „My Dead Drunk Friends“ – 4:30

Ostavite komentar: