Henrik Klingenberg (Sonata Arctica): Tvrđi zvuk za “Njeno ime”

Sonata Arctica odavno je poznata fanovima na ovim prostorima, i imali su imali priliku da ih vide u proteklih nekoliko godina za vreme njihove evropske turneje. Ovaj finski bend stvara još od 1996. godine, i ne vole kategorizaciju muzike po žanrovima. Mnogi cene njihove melodije i tekstove, energične nastupe i želju da u svakom trenutku isprobaju nove stvari. Često sarađuju sa drugim velikim imenima i mogu se pohvaliti velikom bazom fanova, koji se nalaze gotovo svuda u svetu. Trenutno promovišu novi album i bruse svoje muzičko umeće za predstojeću turneju. Dobili smo jedinstvenu priliku da uradimo intervju sa klavijaturistom Henrikom Klingenbergom, pa da počnemo.

BR: Prošlo je dosta vremena od izdavanja UnOpened do dolaženja do pozicije koju bend danas zauzima na muzičkoj sceni. Da je neko 1996. rekao da će se sve ovo desiti – kako biste reagovali?

Henrik: Ja u tom preiodu nisam bio član grupe, ali – naravno, kada počinjete nešto novo uvek sanjate o velikim stvarima i nadate se najboljem.

BR: Najava novog albuma, „Stones Grow Her Name”, usrećila je mnoge fanove. Šta ga čini sličnim vašim prethodnim albumima, a šta ga razlikuje od njih?

Henrik: Ubacili smo malo više rock’n’roll-a u njega, izbacili većinu simfonijskih stvari i zadžali osećaj za melodiju i uspeli da prenesemo srž našeg muzičkog identiteta.

BR: Možete li nam otkriti neke detalje o novom albumu? Nazivi pesama deluju interesantno.

Henrik: Kao što sam ranije pomenuo, ovaj album je više “rock” i jednostavan u odnosu na prethodnih par albuma. Gitare su glasije i mislim da je sve pozitivnije u odnosu na poslednji album. Osećam da će se prilikom aranžiranja pesama dodati i neka heavy nota svemu tome.

BR: Da li ste se odličili za snimanje spota, i za koju pesmu? Da li će to biti za prvi singl, „I Have A Right”?

Henrik: Snimićemo 3 spota i prvi će biti za naš prvi singl, “I Have A Right”. Spot je, inače, već snimnjen i biće završen uskoro, pa se može očekivati objavljivanje spota u narednih par nedelja.

BR: Imate dosta sreće što vas cene fanovi svuda u svetu i što ste imali priliku da posetite kulturalno različite sredine. Da li ste se negde osetili „kao kod kuće“?

Henrik: Osećam se „kao kod kuće“ kad sam na bini, što bi praktično značilo – bilo gde (smeh). Šalu na stranu, uvek smo se osećali dobrodošlim u većini mesta u kojima smo bili, i to zahvaljujući fanovima koji su uvek topli, otvoreni i srećni zbog nastupa. Ali, ipak, dom je dom, i ne verujem da se to može zameniti.

BR: Po čemu pamtite koncerte na Balkanu?

Henrik: Pamtimo ih dobro i „živo“ :-) Ljudi su izgledali kao da su nas čekali zaista dugo, i bili su veoma entuzijastični, što je bilo odlično!

BR: 2009. godine ste prvi put nastupali u Beogradu (Srbija). Jeste bilo davno, ali – da li se sećate tog nastupa? I šta je ostavilo najveći utisak na vas tokom boravka u Beogradu?

Henrik: Sećam se da su ljudi seli na pod kada smo počinjali sa sviranjem Replica-e, i nismo bili sigurni da li je to dobra stvar ili ne… Naknadno nam je objašnjeno šta je to u stvari značilo, na sreću, ali mi je taj detalj zaista ostao urezan u sećanju.

BR: Mnogi bendovi vole da probaju nove stvari kad sviraju negde po prvi put, pa moramo da vas pitamo: da li ste probali rakiju? Možda ste probali neko drugo piće ili hranu koja vam se svidela?

Henrik: Verovatno sam probao rakiju, ako je pomalo slatkasto i čini da imate pakleni mamurluk. Uglavnom probam skoro sve na šta naiđem, osim ribe.

BR: Iako je vaš zvuk napredovao i promenio se, još uvek možemo osetimo Sonatin „začin“ u vašim radovima. Ljubav kao tema još uvek dominira vašim pesmama. Može li se ljubav tretirati kao vaš „zaštitni znak“?

Henrik: Ljubav je snažna emocija i čini izvestan deo naših tekstova, ali ne bih mogao sa sigurnošću da tvrdim da se može tretirati kao naš „zaštitni znak“.

BR: Šta vas, po vašem mišljenju, odvaja od ostalih bendova sličnog zvuka?

Henrik: Mislim da je Tonijevo stvaranje pesama zaista inovativno i uspeli smo da stvorimo sopstveni zvuk. Što se mene tiče, ne postoji ništa slično onome što mi radimo.

BR: Fanovi cene vaše tekstove, koji se često imaju status mini-priča. Toni je rekao da crpi inspiraciju iz svoje imaginacije. Kako vi hranite vašu imaginaciju?

Henrik: Knjigama, filmovima, generalno bilo čime što može pružiti ideju ili inspiraciju, kao na primer neka priča, ili neki rif, ili neka melodija. Pretpostavljam da je život najbolji inspirator za sve nas.

BR: Kako reagujete kada čujete da se ljudi često duboko povezuju sa vašim pesmama, osećaju da im je Toni ušao u um i zapisao sve što se dešava u njihovim glavama? Imati takvu senzibilnost zaista predstavlja dar.

Henrik: Slažem se, pisati tekstove koji čine da ljudi osete nešto jeste jedinstvena sposobnost i srećan sam što se nalazim u bendu sa osobom koja to može da uradi.

BR: Objavili ste video igrice i dokumentarce. Da li imate neke planove za objavljivanje sličnog materijala u bliskoj budućnosti?

Henrik: Siguran sam da će se pojaviti još neki dokumentarac, ali, osim toga, čini mi se da ćemo se za sad držati snimanja albuma i turneje. Naravno, uvek imamo dosta ludih ideja i neke od njih možda čak i ostvarimo… Ali, sada je vreme za turneje.

BR: Koji album je bio najsloženiji/najteži za stvaranje i snimanje?

Henrik: Od albuma na kojima sam ja učestvovamo, najkompleksniji je bio Unija, ali kao stari progresivac nisam smatrao da je bilo teško snimiti ga. Zapravo, snimanje albuma uvek zahteva određeno vreme i trud, ali smatram da je to u stvari uživanje, a ne poteškoća.

BR: Da li se možete setiti neke pesme koja je teška za sviranje uživo, a da fanovi žele da je čuju?

Henrik: I ne baš, neke od starijih stvari imaju zaista visoke vokalne deonice za koje znam da mogu biti zamorne za Tonijev glas, ali osim toga naše pesme nisu tako teške. Naravno, moramo provesti dosta vremena vežbajući neke pesme nešto više nego ostale, ali na kraju uvek dobijemo zvuk koji smo želeli.

BR: Toni zna Morzov kod. Da li ste iskoristili nekad to znanje? Da li ste svesni da možete, na primer, slati podsvesne poruke ljubavi i tolerancije kroz vaše ritmove?

Henrik: Znam da su neki ritmovi u našoj muzici izvedeni iz Morzovog koda, ali poruka nije baš tako fina.

BR: Sarađivali ste sa nekim poznatim bendovima. Da li planirate neke turneje, i sa kojim bendovima bi sarađivali?

Henrik: Trenutno radimo na turneji, tako da nemam ideju o tome sa kim bi mogli sarađivati ovog puta, ali sam siguran da ćemo opet svirati sa nekim dobrim bendovima.

BR: Da li biste angažovali simfonijski orkestar kao podršku na nekom koncertu? To bi bila zanimljiva saradnja, kako muzički tako i vizuelno.

Henrik: Da, zasigurno bi bilo super, mada nam trenutno ekonomske prilike ne dozvoljavaju da to izvedemo, ali ako nam se pruži prilika bilo bi dobro probati tako nešto. Mogli bismo angažovati i hor, pošto imamo dosta pratećih vokala u numerama.

BR: Finska je jedinstvena po svojoj muzičkoj sceni. Imate bogatu metal scenu i veliki broj bendova koji aktivno rade. U čemu je vaša tajna? Kako dobijate takvu podršku?

Henrik: Mislim da je jedna od najvažnijih stvari to što se svi zaista trude da pomognu jedni drugima. Takođe, imamo duge i mračne zime što bendovima ne ostavlja ništa drugo nego da rade na svojoj muzici :-)

BR: Da li postoje neki individualni projekti? Šta članovi Sonate Arctice rade kada ne nastupaju sa bendom?

Henrik: Upravo sam izdao svoj prvi solo album pod nazivom „Klingenberg Syndrome“. Uvrnuto je to što je ispao poprilično „profi“. Osim toga, sarađujem sa drugim bendovima i radim na projektima kad god imam vremena. Elias, takođe, izdaje solo albume, a Toni peva sa Northern Kings i učestvuje na još nekim projektima… Dosta muzike stvaraju članovi Sonatine „porodice“.

BR: Na kraju, koja bi bila vaša poruka fanovima sa Balkana?

Henrik: Nadam se da ćemo se videti uskoro, zadržite duh koji imate i živeli!!!

Ostavite komentar: