HC u Nišu: Samo tvrdojezgro

Može se slobodno reći da hardcore svirke nisu baš redovna stvar u Nišu. Štaviše možemo ih smatrati koncertnim Halejevim kometama. Otuda opravdana bojazan kako će se niška publika (sa svojim mlađim generacijama) snaći na takvom jednom dešavanju. Čast, ili pak težak zadatak, da prekinu poduži tvrdokorni post imali su beogradski Fullsize uz pomoć lokalne podrške Bitter Taste i Suffering’s The Price.

Nakon nekih sat vremena zakašnjenja u odnosu na najavljeni početak veče je započelo uz mlađane Bitter Taste. Moram priznati da momke, iako su iz Niša, prvi put čujem uživo što znači da do sada i nisu imali puno prilika da sviraju uživo. Ono što su pokazali za svojih pola sata nastupa svakako ukazuje na to da bi bilo nepravda da se to ne promeni. Naravno malo usviranosti nije na odmet nikad. Već tada je veče krenulo punom snagom pa su se tako ispred bine već krčkale šutke i gurke i par neuspelih pokušaja circle pita.

Sledeći je bio nešto poznatiji Suffering’s The Price koji iza sebe ima nastupe po niškim festivalima ali i nagradu sa Čupinog memorijala. Brojno stanje tada je bilo negde oko trećine pravnog i bilo je jasno da dalje od toga neće odmaći. STP je krenuo lagano svojim baladama. Opet šutke, nošenja i te munje. Bilo je bogami i padanja. Neke dve cure su na svaka dva minuta pasle pločice. Ko je od publike znao tekstove (ili samo hteo da prčisti grlo, ko će ga pa znati), mogo je u svakom trenutku da se dohvati mikrofona i pokaže šta zna i da l’ može dublje od pevača koji već zvuči dublje od Nišave kad su poplave. Usvirano i energično sa puno breakova i beatdownova za treskanje o zemlju. Zahvaljujući svemu tome bend može vrlo lako da spetlja neko izdanje za strane kući ili čak neki koncert preko grane.

Za kraj najveće ime večeri. Beogradski Fullsize je na sceni od 2001. godine i od tad je izgradio ime u žanru zajedno sa bendovima poput Hitmana i Discorda a ovo im je ipak prvi nastup u Nišu koliko ja znam. Nameštali su se na bini dosta duže od ostalih bendova, tačnije nekih dvadesetak minuta. Doduše teško da im se to može zameriti jer su prethodni bendovi imali nekih tehničkih problema. Tu prvenstveno mislim na onaj kabl za mikrofon koji je krčao mestimično i učestalo. Ipak kad su krenuli, krenuli su jako i u kosku. Pevač je imao dobru komunikaciju sa publikom iako nisu pravili previše pauza između pesama. Takođe moram da primetim da mi je na youtube-u izgledao manji nego što jeste. Nemala bina Pravnog staje mu u dva koraka. A kad skoči samo što ne očeša plafon. Oni su čekivano svirali duže od prethodna dva benda. Pošlo im je za rukom da izdejstvuju circle pit ali i wall of death. Podmitili su ljude kamerom kojom su snimali materijal za novi spot pa su se svi svojski potrudili da budu na visini zadatka. Čini mi se da su ipak bili malo razočarani posetom a pogotovo time što se dosta ljudi povuklo u pozadinu kluba. Međutim ako pogledamo neke premijerne koncerte u proteklih godinu dana (Lude Krawe recimo) može se slobodno reći da je ovo bila jako solidna poseta. Možda je mogo i neki drugačiji prostor ali koji? Nije kao da imamo da biramo.

Za kraj može se konstatovati da je veče bilo vrlo uspešno i da Niš ima zdravu publiku koja bi mogla da isprati ovakve akcije u budućnosti. Nije to samo hardcore publika. Bilo je tu dosta pankera i metalaca gladnih dobre gitarske svirke. Uostalom hardcore kao pravac i propagira prave stavove oko tolerancije i različitosti a ne samo dobru muziku. Od negde mora da se počne a ovo je bio sasvim solidan početak.

Ostavite komentar: