Grad je naš! – Pank scena oživela Barutanu

Mortal Kombat / foto: Aleksandra Bojanić

Na početku, bez imalo preterivanja, moglo bi se reći da je ono što je usledilo u toku četiri sata neverovatnog dešavanja, bilo prilično jako, kidački od starta pa do krajnjeg i poslednjeg trzaja žice gitare… Neverovatna ekipa i skup bendova kao i fantastična publika, učinili su sinoć Barutanu, neverovatnim pankerskim mestom, punim divlje energije, jakih emocija, dobre zabave i bratske atmosfere.

Otvaranje kapija Barutane, propraćeno je i vatrometom, koji se nalazio sa druge strane Kalemegdana… To je već ukazivalo na dobro prašenje koje nas je očekivalo u toku večeri.

Blanquito Cojones

Neočekivano za početak nekog koncerta, publiku je Blanquito Cojones, kao prvi bend na bini podigao na noge i od tad, pa na dalje, publika ne prestaje da skače, peva, aplaudira, horski dobacuje pohvale i usklikuje, traži biseve, a sve to uz voziće, šutke i ogromne baklje koji su ovaj ceo događaj učinili još nestvarnijim i doprineli da  ostane u neverovatno lepom sećanju… Ovi fantastični momci, sa svojim komičnim opaskama, sa konstantnom interakcijom sa publikom i odličnim pesmama punim adrenalina, su digli raspoloženje u startu. Same tribine Barutane su se tresle od skakanja i igranja ljudi. Sa svim štoo su priredili na početku su postavili ogroman nivo očekivanja publike, pa je bilo pitanje da li će ostatak večeri uspeti da održi ovako neverovatnu atmosferu… Da li su ispunjena sva očekivanja? Videćemo u daljem razmatranju koncerta…

Sa pesmom “Borba!” već kreće i šutka, a svo to energično kolo se nastavlja i u pesmama “Rokenrol, “Deca iz bloka, “SPSKS… “Sam i slobodan, još jedna u nizu fantastičnih izvedbi, tera publiku da iz sveg glasa pokušava da nadjača i same pevače. Kad je krenula “Vinjakolada, bend je čak uslužio i prijateljski podelio pića prvim redovima pred binom, uz konstantne šale, opaske i simpatična i iskrena priznanja. Odjednom, kreće ogroman voz da se pravi i ekipe počinju da trče u krug, pri čemu se priprema sledeće rokanje. Pevači povlače klince iz publike na binu i svi zajedno kao jedna celina, Barutana peva jednim glasom ‟Neka sada znaju svi, da me sada ostavljaš ti”, iz pesme “Daj mi čašu rakije… Uz šalu da oni služe samo za popunjavanje mesta drugim bendovima na koncertima, daju obećanje da ako nastave da prave hitove , možda uskoro možemo da očekujemo i koncert Blaquito Cojonesa… Poslednjom pesmom, “555-333, uz koju je sijao mač na bini, a vatra uz ritam gorela oko iste, Blanquito momci se zahvaljuju i uz ogorman aplauz, vrisku i veliku zahvalnost publike, odlaze sa bine…

Koalicioni sporazum

Veoma brzo, na scenu pristižu Koalicioni sporazum, koji lagano ali opet, bez imalo prostora da se publika odmori, vec uz konstantno skakanje, bodrenje i aplauz, izvode svoje pesme, i polako najavljuju dugo isčekivane momke iz Mortal Kombata…Predivan ženski vokal, sjajan pevač i bend, publici su omogućili da uživo čuju i pesme “Ja imam svoje sutra“, “Sećanja“, “Debili, “Kao pile na mom panju”, “Doviđenja, “Američki san“, “Moj dom… “Alkoholičarka je bila udarna završnica jer publika nije ni na trenutak zastala da uzme vazduh, već je konstantno pevala iznova i iznova reči ove pesme… Još jednom, ovaj bend je prilično opravdao sva očekivanja, i korene koje vuče, čineći da se prisetimo dobrog starog panka.

Nakon malo duže pauze, ispunjene starim dobrim rokenrolom, rokom i metalom od AC/DC do Metalike, i nakon ogromnog nestrpljenja već prepune Barutane, na binu izlazi bubnjar, a glas pevača koji se čuje tad, odjeknuo je donjim Kalemegdanom… uskoro na binu dolaze i ostali članovi benda i Mortal Kombat kreće da sija u punom sjaju. Kriki započinje celu adrenalinsku vožnju, uz prve reči pesme “Evrovizija”, gde na već početku publika počinje sa ovacijama. Nakon toga Kriki moli publiku da prođe sve u najboljem redu, jer je cilj svega dobra zabava i uživanje. Uz “Zaplešimo svi, masa kreće da skače uz ritam i aplauz. Komičan duh ovog benda čini da atmosfera i dalje bude prijatna kao na početku same večeri, pa se ljudi sve više opuštaju, skaču, smeju… Uskoro kreće spektakl uz ozbiljno pitanje zabrinutog pevača “Da li imate dovoljno petlje za sledeću pesmu?”. Odjednom se pojavljuje sa šuškavcem i utokom, pa nadajmo se da imamo… Uskoro publika odgovara da je i više neko spremna, jer ni samo pucanje iz lažnog pištolja, ni vatra oko bine koja prati ritam, nije obuzdala istu masu koja je jednoglasno uzvikivala i pevala “Devedesete. Naravno, par sekundi “Dvesta na sat u krivinu…” nije bilo na odmet, a izazvalo je još osmeha u publici… Same Devedesete su preživele i paljenje baklji, tako da je cela atmosfera bila mešavina stadiona neke opasne utakmice i jake ogromne mase, koja se bori za nešto što definitivno nisu devedesete… Skakanje, veselje i pevanje, od tribina do donjih delova, su tresli Barutanu…“U mračnoj sobi sedim sam…”, kreću prve reči, a ekipa suprotno od bine već širi ruke i u glas preti “Da te ne bih lemo, nemoj biti emo…”.

Mortal kombat

Nakon toga, Kriki moli publiku za još jedan opasan krug i tad kreće “Miris benzina, vatre i dima, lučenje adrenalina”  i “Soferska pesma. Odjednom, još veći mrak je zavladao Barutanom i kreće paljenje upaljača… Naravno, prvih par sekundi “Buđav lebac” od grupe S.A.R.S., kroz komično recitovane je ubrzo zamenilo jedno ozbiljno delo, jer je ipak u pitanju ljubavna balada, a kako sama pesma kaže, dokaz je da i ljubav naši Kombati razumeju. “Ljubavna pesma” čini da se svi grle i pevaju uz jake rifove gitare, a iza ovih zidina odjekuju reči “Za malo volje potrudimo se oboje…”. Uz upozorenje da se ulazi polako u politički blok, aplauz dobijaju i Jorgovani, i pozdrav u jedinstvenom stilu za Duska Vujičića iz Blanquito Cojonesa, nakon čega se čuje “Ovde krece pakao…”. Sve je jasno kad kažem da je ovo neverovatna celina bez premca, koja je juče, celo mesto održala itekako živim… “Moj grad je digao ljude, ako je to moguće, više, i svi pevaju Beogradu ovu divnu pesmu…Baklje se pale, jer kreće jedna strava stvar… Čim se pomisli da je taj trenutak vrhunac večeri, desi se još jedan i još jedan i u nizu još sto i samim tim shvataš da sva srca kucaju u istom ritmu i uz ovu pesmu i uz celi koncert, i da svaki član ove stvarno neverovatne publike je samo delić ogormne celine sa bendom. Sve to zajedno čini mesto, vreme i doživljaj neverovatnim iskustvom i ponosom Beograda… Nakon ove pesme kreće “autobiografska” “Pozer”, uz člana Jorgovana kao specijalnog gosta… Moli se publika za jos jedan “Krug smrti” nakon čega se svi predstavljaju, uz reči “Večeras za vas sinovi, Mortal Kombat bend”. Iako je ovo naglašavalo kraj, bis je učinio svoje… Momci se vraćaju sa perikama i kreće pesma “Posto sam metalac”… “Mala je pokazala veličinu i jačinu verne publike još jednom, a pevač uz baklju peva poslednje pesme “FK Metalac” i “Teški Metal”, nakon čega se zahvaljuju od srca na ovom nezaboravnom događaju… Sad sami procenite odgovor na pitanje na početku… ne da su očekivanja ispunjena, već su i nadmašila granice očekivanog…

Jačina nekog benda ogleda se i u vernoj publici, karakteru koji ona kao celina poseduje i doprinosu koji ona ulaže svojim emocijama i snagom… Rukovođeni time, možemo samo reći da svi ovi bendovi mogu samo da budu ponosni i na sebe i odgovoriti na već, čini se, izlizano pitanje: Da li je ili nije pank mrtav? Sudeći po sinoćnoj svirci, odgovor napokon postoji…Ipak pank nije mrtav… Ali da, mi smo jedva živi posle ovog fenomenalnog koncerta… u to već nema sumnje.

Ostavite komentar: