Goražd Čapovski (Mizar): “Klasična rok muzika je mrtva”

Gorazd Čapovski, jedini preostali originalni član kultnog makedonskog dark-rock benda Mizar, otkriva za Balkanrock šta se krije iza novog albuma “Deteto i beloto more”, Makedonije i rock’n’rolla.

Objavili ste novi album, koliko ste Vi lično zadovoljni njegovom pripremom?

Goražd: Ovaj album, peti po redu, saradnja je dva tima – Mizara i hora Harmosini. Radili smo ga skoro dve godine, na različitim lokacijama, snimali trake, u studiju i crkvi. Može se reći da sam poprilično zadovoljan kako je sve ispalo.

Zašto baš naziv “Deteto i beloto more”?

Goražd: Pre svega zbog toga što zvuči pomalo poetski. Nešto slično kao Hemingvejev “Starac i More”, a isto tako dobro zvuči i na engleskom, “The Boy and the White Sea’. Inače, Belo More je drugi naziv za Egejsko more, odakle potiče moja familija. Udarna pesma “Belo More” je posvećena mom dedi koji je bio borac u DAG-u (Demokratska Armija Grčke), tokom građanskog rata 1848. godine.

Kakva je tematika i koncept novih pesama?

Goražd: Tematika i koncept novih pesama je prvenstveno “Vizantija”, kao nešto najbolje što su ovdašnji narodi nasledili u kulturološkom smislu, poput kulture, a ne vizantije u pogledu politike, koja označava razdor i mržnju između balkanskih naroda. XXI vek je vek identiteta i Evroazije, za razliku od XX veka koji je bio vek ideologije i “Pax Americana”. Kad kažem identitet, mislim na demokratizaciju čoveka u pozitivnom smislu. Ovim albumom šaljemo poruku evropskim političarima da je čist fašizam terati štapovima jedan mali narod da promeni svoje ime (reč Makedonija ne sme biti izgovorena), tako da album dobija i jednu anti-globalističku notu.

Da li je u planu neka Ex-Yu promotivna turneja?

Goražd: Svakako, “Deteto i beloto more” je trenutno izašlo za hrvatski Dallas Records, tako da su sledeći na redu koncerti.

U čemu je razlika između ovog i prethodna tri otkrovenja?

Goražd: Prva razlika jeste vreme kada su rađeni. Harmosini je trenutno trebao Mizaru i obratno, inače je koncept svuda isti, samo se forma menja. Novo izdanje takoreći nasleđuje B stranu prvog albuma iz 1988. godine. Naravno, i uticaj prethodnih pevača: Vrteva, Tanevskog i Trajkovskog je ogroman. I za razliku od prethodnih albuma ovo nije rok album, niti ima mnogo dodirnih tačaka sa rok muzikom.

Koliko danas polažete na to da Mizar, pored uticaja etno i starovizantijske muzike, još uvek zvuči kao darkwave/gotik sastav?

Goražd: Pa, to je ipak osnovni muzički pravac sa kojim je Mizar krenuo, ali mislim da i dan danas imamo uticaj tog stila, što je dobro, jer folkor, pogotovu crkveno pevanje odlično ide u kombinaciji sa dark rokom.

Pre dvadesetak godina ste se borili protiv seljačkog roka, protiv čega se danas borite?

Goražd: Isto, jer se ništa nije promenilo na “brdovitom Balkanu”. Ovaj region se nalazi u kulturnom vakumu, u negativnom smislu, tako da se svi mi zajedno trebamo potruditi da vratimo nekadašnji sjaj Balkana.

Koliko se Mizar kao bend, a koliko ste se Vi kao muzičari promenili?

Goražd: Normalno, čovek se menja tokom godina. Naš primarni cilj je bio da stvaramo muziku koja će imati svoj identitet, neki vid eastern muzike koja na kraju neće biti samo loša kopija zapadnog rock’n’rolla.

Kakva Vas sećanja i uspomene vežu za Srbiju i Niš, u kom ste poslednji put nastupali 1996. godine, sa lokalnim grupama Dobri Isak i Arnold Layne?

Goražd: U Nišu je rođen Konstantin Veliki, tako da je cela ta struja, počev od Dobrog Isaka, preko Mizara, Arnold Layne-a, Anastasije, Telo-Nauka, faktički pokrenuta u Nišu. To je istorijska činjenica.

Kakva je muzička scena u Makedoniji, i da li su po Vama mediji uključeni u njenu promociju?

Goražd: Pa, ima i dobrih i loših stvari, zavisno od muzike. Imamo na primer dobar, angažovan rap/hip hop, ali ima i brdo gluposti. Što se tiče balkanskih medija oni su totalno “out”. Sva sreća što imamo internet, jer bi bez njega bili mrtvi.

Šta slušate u slobodno vreme?

Goražd: Slušam sve od Nine Inch Nailsa do Doorsa i Zepelina. Volim eksperimentalnu muziku i folkor, kao i dosta dark bendova koji imaju jednog boga – The Velvet Underground.

Na numerama sa albuma “Deteto i beloto more” primetan je, čini mi se do sada najveći upliv crkvene muzike i motiva. Kao da ste prešli granicu klasične rok forme?

Goražd: Tako je. Nije bilo lako, ali kao što sam rekao, namera je bila da se prevaziđe upravo ta klasična rok forma, jer ja lično mislim da je rok muzika kao takva odavno mrtva, paralelno sa padom američke imperije.

Ko sada čini postavu Mizara? Jeste li Vi zadovoljni njome?

Goražd: Ja na gitari, Pece Kitanovski na basu, Zoran Origanski za bubanjevima i Vlatko Gergiev na klavijaturama. To su odlični i talentovani muzičari, ne mogu da budem nezadovoljan.

U kakvim ste odnosima sa sadašnjim pevačem Arhangela, sa kojim se svirali 80tih, Risto Vrtevom?

Goražd: On je prekrasan, kao muzičar i kao čovek. Sve je u najboljem redu, ponekad odemo na pivo.

Ostavite komentar: