Goblini

Roba s greškom

Izdavač: Long Play, 12.11.2013.

Producent: Dragan Alimpijević Pik

Žanr: punk rock

Trajanje: 45:25

4.0/5

Ocena

Fanove grupe Goblini, koji su čekali 14 godina nastavak „Istinitih priča I deo“, krajem 2013. godine, dočekala je „Roba s greškom“.

Poslednje tri godine, od ponovnog okupljanja benda, bile su dosta dinamične i zanimljive za Gobline. Fizičkim približavanjem rodnoj grudi, i razvojem telekomunikacija, postalo je moguće da frontmen benda, Branko Golubović Golub, ponovo aktivira svoju muzičku karijeru, a, samim tim, omogući okupljanje postave koja je poslednji koncert odsvirala juna (sada već daleke) 2001. godine u zagrebačkoj Močvari. Ipak, avgusta prošle godine, došlo je do promene u bendu, pa je za gitarom, umesto Saše Šetke, došao povratnik Leonid Pilipović, čovek koji se Goblinima snimio antologijski album „U magnovenju“.

Samim tim, postava koja je snimila novi album postaje „superpostava“, u kojoj se po prvi put sreću Pilipović i bubnjar Milan Arnautović Firca (kasniji je sa Goblinima snimio potcenjeno remek delo „Re Contra“), jer objedinjuje kako muzičare iz različitih faza razvoja benda, tako i njihove individualne talente, čija kombinacija kreira sasvim novu energiju. Ta nova energija se itekako osetila na živim nastupima, i, uz svo poštovanje prema Šetki, koji je ostavio svoj pečat u bendu, ovakav raspored uloga je definitivno dobitna kombinacija.

Ipak, izvođenje već snimljenih pesama i pisanje novog materijala, koji treba da nasledi tri izuzetno kvalitetna albuma, su dve različite stvari, jer je ovo drugo dosta zahtevniji zadatak. S toga, imenovati album „Roba s greškom“ i nije pogrešno, imajući u vidu da ovo izdanje sa sobom nosi teret jedne kvalitetne i komercijalno relativno uspešne diskografske karijere, u čemu i leži pomenuta tragična greška ovog izdanja. Imajući u vidu tu aristotelijansku grešku, ovo izdanje se pokazalo kao jedan prkosan i kivan suparnik starije braće, iako osuđen na bivstvovanje u njihovoj senci.

Svojim kultnim statusom, Goblini su nakon reformacije komotno mogli da vangoghizuju svoj zvuk i relociraju se u tabor muzičara koji imaju veliku medijsku zastupljenost, mogu da napune veće koncertne lokacije i da pristojno zarade, pritom samo-cenzurišući bilo kakav pomen o trenutnoj političko-ekonomskoj situaciji. No, Goblini, kao javne ličnosti, i osobe od nekog uticaja na određen broj ljudi, su preuzeli na sebe odgovornost da kroz angažovane tekstove prozbore o onome što nećete naći u autističnim srednjestrujaškim pesmama, ali i u medijima koji plasiraju i promovišu pomenutu kastu muzičara.

Ipak, autori ovakvih tekstova, poput hodača na žici, u ravnoteži moraju da drže, sa jedne strane, konkretnu sadržinu koju žele da iskomuniciraju sa slušaocem, a sa druge strane ograničenja koja pesma, za razliku od proze, postavlja po pitanju forme. „Roba sa greškom“, u velikoj meri uspeva da pošalje jasnu autorsku poruku, bez previše upakivanja te poruke u slatkorečive stihove. Primera radi, jedan od najuspelijih komada, prvi singl, „Deca iz komšiluka“, jasno potvrđuje da su „devedesete“ stanje uma koje se teško leči na ovim prostorima, posebno onih u fotelji, ili onih koji imaju fetiš ka istoj.

Goblini očigledno imaju tu nesreću da su celu karijeru podredili lečenju od te opake bolesti, no, oni koji nemaju ni gram devedesetih u sebi su „roba sa greškom“ koja se ne uklapa u ostatak sistema, kako opisuje pesma „Kupi me“. Pored „Kupi me“, jedna od najuspelijih pesama je i „Pozdrav Suncu“, posvećena onima koji su se „toliko dobrih riba napecali, ali ih se nisu najeli“; među njima i dvojici fanova Goblina iz Zadra. Takođe pohvalna stvar je da Goblini ne beže od priče onih sa „druge strane“, pa „Maligan“ opisuje kako mnogi nalaze prečicu u promeni sveta, promenom sopstvene svesti.

Da Goblini umeju da iznenade netipičnim pesmama pokazuje „047“, koja se bavi posetom basiste Vlade Kokotovića i gitariste Alena Jovanovića svom rodnom gradu, sa ovim pozivnim brojem. Pesma je fantastično aranžirana i producirana, sa gotovo svečanim tonom vokala, muzičkom pratnjom u ritmu laganog marša i proganjajućih gitarskih jecaja i horskih glasova. Ova pesma kompletno odudara od materijala sa ploče, koji se pre svega bazira na energičnom punk rock zvuku sa ubitačnim bubnjarskim deonicama, britkim distorzijama, i horskim refrenima.

Albumom, pored članova benda, dominira i producent Dragan Alimpijević Pik, pa će vam na momente pesme zazvučati kao njegov bend Grate, donekle i zbog činjenice da vokal Gratea, Goran Beg, zajedno sa Bobanom iz Ritma Nereda i Bišketom iz Pera Defformera, gostuje na pratećim vokalima. Pikova produkcija je album definitvno obukla u moderno ruho i dala još jednu nijansu aktuelnosti. No, po pitanju produkcije, lično bih se više radovao da je bend sniman uživo u kontrolisanim studijskim uslovima, s obzirom ovaj bend uživo zvuči ubedljivije nego u studiju.

Znatno veći problem od metoda produciranja predstavlja jedan deo pesama, počev od pesme koja otvara izdanje do pesme koja zatvara izdanje. Ovih par pesama nisu pravi fileri, ali su neubedljivije od ostalih. Prva je pesma „Idemo“, koja je sa jedne strane najagresivnija na albumu, a sa druge ispunjena klišeiranih poruka, tipa „ne predajem se“, „jedan protiv svih“, itd. „Pečenja i rakije“ koristi gotovo provincijalistički stav u, tobože, analiziranju života u Srbiji, kao da ostatak sveta, koji nema „pečenja i rakije“ ne „bulji u ekran“ kompjutera, na Facebooku, ili u rijaliti programe, kao što su Veliki Brat i Farma.

Gotovo je ironično, da sa jedne strane bend kritikuje proizvode Zapadne popularne kulture (društvene mreže, rijaliti programi) ili, još bolje, kapitalizam, a sa druge poziva Evropu u spas „balkanskih plemena“. Štaviše, taj poziv je i upozorenje, jer ćemo mi Evropu da „sjebemo“, kao da Evropa sa Grčkom, Španijom, Portugalom, Irskom, (popuniti prazno polje), u golemoj recesiji, nema već dovoljno problema u svom dvorištu. „Evropo“ samo pokazuje koliko je potrebno videti sliku iz šire perspektive prilikom pisanja ovakvih tekstova, jer, u suprotnom, vrlo lako sami sebi možete skočiti u usta.

Još jedna stvar sa albuma, koja ima nejasno iskazanu poruku, sročenu na vrlo robustan način, je pesma „Binarni svet“, koja, u nastavku priče o kritikovanju neadekvatne upotrebe savremenih tenhologija sa „Pečenja i rakije“, pravi neku vrstu robotske balade. Jednostavno, ovako sročeni megabajti, kablovi, u kontekstu ljubavne pesme, mogu da izazovu identifikovanje upravo kod onih koji inače preferiraju virtuelnu stvarnost, nego što ukazati da nešto tu nije u redu. Ova pesma isuviše dvosmisleno opisuje pokušaj prevazilaženja ograničenja koje postavlja virtuelna stvarnost, ili ga nedovoljno kritikuje.

Na kraju krajeva, slagali se sa pesmama kao što su „Evropo“ ili „Binarni svet“, ili ne, ovo izdanje je definitivno od značaja za aktuelni politički, ekonomski i kulturološki trenutak. Ovaj album se takođe pokazao kao uspešan povratak, i nastavak karijere bez pozivanja na staru slavu i nostalgični plagijarizam samih sebe, što treba ceniti kod benda sa pedigreom kakav imaju Goblini. Najbitnije od svega, „Roba s greškom“ je definitvno izdanje koje staje u red izdanja koja odstupaju od kompromisa i bilo kakve neutralnosti, i direktno uperuju prst u probleme koji nas okružuju, a ima ih dosta. Ali, ima i nas.

Spisak pesama:

1. Evropo (3:02)
2. Kupi me (3:06)
3. Deca iz komšiluka (4:04)
4. Splet okolnosti (5:01)
5. Jedan na jedan (3:12)
6. 047 (3:37)
7. Pozdrav Suncu (2:57)
8. Maligan (2:23)
9. Idemo (2:43)
10. Pod ledom (3:47)
11. Savršen svet (2:58)
12. Pečenja i rakije (3:35)
13. Binarni svet (5:00)

2 komentara o “Goblini – Roba s greškom (2013)

Ostavite komentar: