Gitarske vratolomije Vlatka Stefanovskog u Nišu

Foto: Vukašin Stanojević

Velika zvezda gitarskog neba je sinoć zasijala u Banovini pred mnogobrojnom publikom. Vlatko Stefanovski je sa svojim triom pružio Nišlijama priliku da uživaju u noći punog meseca.

Ali ne samo Nišlijama. Ne, ne. Kada se oslušne unaokolo zatrepere i koje germanske reči i naravno anglosaksonske iza kojih ko zna ko bi mogao biti. Bez ikakvog peuveličavanja, karte su jednostavno bile rasprodate, a red ljudi pre početka koncerta poretezao se do glavnog ulaza zgrade Univerziteta. Kao takav bio je prvi akter u oduzimanju daha. Prosečan posetilac sinoćnog događaja je dok se prebacivao s noge na nogu i polagano pomicao unapred znao šta ga tamo čeka. Gužva. I… još gužve. I još znoja. Znate šta, u takvoj situaciji je potreban spas. E, tu nastupa Vlatko Stefanovski pola sata iza najavljenog vremena. Oduzimanje daha se nastavlja. Ili zapravo tek otpočinje.

Iz potpunog mraka, evo, Mesec je svedok, ukazao se slab snop svetlosti sa bine da bi fenomenalna solaža zaplovila vazduhom. Nemirno je još uvek ispred bine usled kretanja onih koji nadolaze. Romantične duše, poštovaoci muzike, žene sa muževima, starije generacije, pa dobro i mlađe, deca. Ipak četrdeset godina posvećenosti nije malo. Publika se oglasila aplauzima dok se Vlatku lagano priključila ritam sekcija, bas i bubanj, da upotpune muzički izražaj. Nakon par perfektno odsviranih instrumentala, povratak korenima kroz narodnu pesmu Jonča Hristovskog, “Makedonsko devojče” je izazvao sveopšto oduševljenje. Vreme je bilo da se Nišlijama poželi dobro veče i da se predstave članovi tria. Pored dobro poznatog gitariste, tu su i Dino Milosavljević na bubnjevima i Đoko Maksimovski na bas gitari.

Kada se lepo utvrdilo ko je ovog puta sa Vlatkom na sceni predstavljen je plod njihovog zajedničkog rada, pesma “Seir” sa istoimenog albuma koji je aktuelan već tri godine. Snažna opredeljenost za gitaru dovela je do pesme koja je potom usledila “Guitar tzar“. Napomenuo je Vlatko, da ne misli za sebe da je car mada se tako oseća već četrdeset godina. Rekao je da je Niš oduvek bio grad progresa i da njegovi građani zasluzuju više. Rekao je to i na engleskom “You deserve more”, a onda je skliznuo u “Gipsy song“. Predivno odsviran velepoznati hit sa dodacima improvizacije ispraćen je uz horsko pevanje u publici i gromoglasne aplauze. Drugi čas instrumentalne muzike je potom otpočeo. Milosavljević je bio centar pažnje na momente, nenadmašno izvodeći ritam na bubnjevima. Set od četiri instrumentalnih kompozicija je naročito obeležio sinoćni koncert. Sedam osmina (“7/8”), devet osmina (“9/8”), jedanaest osmina (“11/8”), u skladu sa ritmikom samih pesama. Bilo je nepravilno i baš takvo odlično. Još jedna stvar po imenu “Kalajdžisko oro” u istom maniru sa brojiocem trinaest je zatvorila sekciju nepravilnosti. Etno rock/džez fjužn gitarista je dalje predstavio pesmu “Country“, snimljenu za film “Šmeker”.

Nakon malo razigrane muške zavodljivosti zapisane u notnom sistemu pozdravljen je sledeći set koji je ispunjeniji rečima. Ostvarenja iz perioda grupe Leb i sol su naišla na izuzetno odobravanje pristutnih. Ne zna se koja je pesma izazivala više naklonosti. Da li “Čuvam noć od budnih“, “Mamurni ljudi“, “Čukni vo drvo” ili “Kao kakao“. Sve su fino dočekane i ispraćene, kao i među njima provučena etno kompozicija “Jovano, Jovanke“. Najviše veselosti se projektovalo uz pesmu “Skopje” kada se trio povukao sa scene a kraj približio. Povratak na binu je doneo pesmu “Uči me majko, karaj me” i onu za koju Vlatko kaže da je dosta emotivna, te da ne želi da je izvodi na baš svim koncertima. Reči je bilo o pesmi “Bistra voda“. Jednostavno, prava demonstracija gitarske spretnosti ali i kompozitorskog talenta za koju je Vlatko rekao da posle nje ne može ništa drugo da svira. I zaista išta posle nje bi bilo suvišno.

Prvi put u dvorištu Univerziteta, Vlatko Stefanovski trio je zdušno predstavljao plodove svog rada. Raznovrsno angažovanje vanvremenskog virtuoza na gitari iznedrio je specifičan muzički izraz. Njegova profesionalnost je i sinoć zablistala. Niš je zahvalan i kao grad progresa uvek će rado gostiti one koji u te svrhe i dolaze.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Save

Ostavite komentar: