Gillaume Bideau (Mnemic, One-Way Mirror): “Zanima me rezultat, ne način na koji ću doći do njega!”

Gillaume-Bideau-3

Mnemic predstavlja jedno od značajnih imena moderne metal muzike sa početka 21. veka, jedan od prvih sastava koji je uspešno kombinovao futuristički zvuk jednog Fear Factoryja sa poliritmičnim haosom Meshuggah koji je danas neretko utkan u zvuku kod brojnih metal bendova (pogotovo onih za koje etiketiramo termin “djent“). Prošlo je jedanaest godina od prvog i dve godine od poslednjeg albuma benda “Mnemesis” i došlo je vreme da načinimo blagu retrospektivu i analizu sa, frontmenom, Gillaumom Bideauom o svemu što je bend učinilo onakvim kako ga danas znamo.

BR: Pored tvojih interesa za muziku, poznato je da si vrlo zainteresovan za fotografiju. Kako bi opisao svoj stil i šta ti je najznačajnije da postigneš fotografijom u umetničkom smislu?

Gillaume: Pa, oduvek sam bio zainteresovan za fotografiju. Ipak, kada sam bio mlađi nisam želeo da moji roditelji izdvajaju sredstva za ovo interesovanje, jer je bilo prilično skupo i nisam bio siguran koliko bi me dugo fotografija zanimala. U tom smislu, ostavio sam fotografisanje na stranu tokom više od deset godina i onda sam oko dvadesete godine ponovo postao zainteresovan. Ali, bilo je još uvek skupo i nisam mogao da investiram novac istovremeno u studijsku opremu, kao i opremu za fotografisanje. Tako da sam sačekao dok nisam napunio 25 i onda sam uložio novac u dobar “Canon” bridge fotoaparat da vidim da li sam još uvek “na nivou” i shvatio sam da jesam, tako da sam konačno mogao da se zabavim u otkrivanju sveta fotografije… (smeh) Od tog momenta uvek nosim kameru sa sobom gde god da idem. Vremenom sam kupio mnogo bolju opremu, ali dobra oprema ne čini dobrog fotografa. Ipak, dobra oprema dosta pomaže… (smeh) Tek pre dve godine sam odlučio da postanem “pravi” fotograf pored mojih muzičkih aktivnosti… Sada imam i kompaniju za fotografiju. U principu sam zainteresovan u bilo koji vid fotografije… Teško je izdvojiti nekoliko žanrova. Ne mislim da pokušavam da postignem nešto na umetničkom nivou. U pitanju je potreba da pronađem nešto što je vizuelno lepo i da pokušam da ga još više unapredim u vizuelnom smislu bilo da se radi o pejzažu, osobi ili obroku. Želim da dodam na vrednosti toj “stvari” za moje oči. Sve može biti lepo, čak i veliko osušeno pseće g**no. Sve je stvar dobrog ugla, osvetljenja i tačke gledišta…

Gillaume-Bideau-2BR: Na tvojoj Facebook stranici je zapisano da si studirao na muzičkoj akademiji u Nansiju u Francuskoj. Možeš li nam reći na kom si odseku studirao i u kojoj oblasti si diplomirao? 

Gillaume: Pohađao sam ovu školu kao pevač da bih upoznao ljude, jer je to najveća škola za rok muziku u Francuskoj. Živeo sam pored mora na zapadnoj obali, ali tamo nije bilo dovoljno dobrih muzičara. Morao sam da upoznam bolje muzičare da bih ispunio svoje muzičke potrebe.

Zapravo, nisam zaista pohađao kurseve, jer mrzim muzičku pedagogiju. Imam problem sa tim da vidim iskrenost kod profesora muzike. Što se mene tiče, 80% njih se bavi tim poslom da bi zaradilo novac, jer nisu uspeli da postanu profesionalni muzičari. Svako je drugačiji i istina za nekoga verovatno neće biti istina za nekoga drugog kada je u pitanju umetnost. Zapravo istina ne postoji, ali žele da nametnu njihovu u većini slučajeva. U tom smislu sam išao tamo da bih svirao sa ljudima, a ne da bih učio predmete kroz kurseve. Iskreno, tamošnji profesori gotovo da nisu imali čime da me nauče. Vežbao sam pevanje i sopstveni glas u svom stanu. Bio je samo jedan stari učitelj klasične muzike koji je bio sjajan i pokazao bi nam neke dobre vežbe za zagrevanje. Takođe je bio sjajan kao osoba. Na kraju sam diplomirao kao profesionalni pevač iako ne umem da čitam ili pišem muzički tekst. Zapravo me to i ne zanima. Ipak, pored toga sviram bubnjeve, pomalo gitaru i bas i imam svoj studio u kom produciram neke od svojih projekata, kao i druge bendove.

BR: Ti si deo i bio si deo mnogih bendova poput Scarve, One-Way Mirror, Manu Livertout benda i Mnemica, naravno. Kako vidiš sve ove projekte i koje su razlike u internoj dinamici svakog benda/projekta?

Gillaume: Ja vidim muzički projekat kao potrebu. Imam neke ideje u svojoj glavi i potrebni su mi različiti muzički projekti da bih mogao da iskažem sve što imam da kažem u muzičkom i vokalnom smislu. Ne volim da komponujem sa više od jedne osobe pored mene jer mrzim ustupke. Tako da ću komponovati pesmu sam ili sa još jednom osobom ili neću učestvovati u komponovanju pesme uopšte. Tu govorim o samoj muzici pošto ja, naravno, komponujem sve svoje vokalne linije. Tako da zapravo ne marim za dinamiku odnosa i slične stvari. Sve što me zanima je rezultat, ne način na koji ću doći do njega. I uvek je drugačije od pesme do pesme, kao i od albuma do albuma. Ne postoji magična formula.

BR: Zvuk Mnemica je vrlo tehnički napredan i sadrži izrazito digitalno procesovan zvuk. Koliko to vidiš kao problem u smislu nastupa uživo, jer zapravo nije moguće ostvariti u potpunosti moć studijskog zvuka?

Gillaume: Zapravo, Mnemic nije toliko preproduciran uopšte. Samo koristimo semplove tokom nastupa da reprodukujemo deonice klavijatura, kao i druge zvuke koje ne možemo načiniti sa našim instrumentima (kao i 90% metal bendova), ali u studiju je zapravo vrlo prirodan zvuk. Ne koristimo “trigger-ovanje” na bubnju. Sve je prirodno. Naravno, vrlo kompresovan zvuk, jer je u pitanju metal muzika i neophodno je da se svaki instrument čuje, ali na prirodan način. Mnogi ljudi su iznenađeni i teško ima je da poveruju kada im to kažem. Ne postoji nikakvo programiranje ili korišćenja digitalnih zvukova na bubnju. Takođe, gitare i bas su snimljene na “pravim” pojačalima i bez emulacije. Tako da ne postoji prava razlika u zvuku unutar studija i na bini. Kako sam stariji, koristim sve manje vokalnih “naslojavanja”. J**eno je preglasno na bini i često ne mogu ništa da čujem. Jako je teško ostati u tačnoj intonaciji sa našim gitarama u vrlo dubokim štimovima…

BR: Imao si prilike da putuješ širom sveta i poznato je da voliš da kuvaš. Koliko su putovanja uticala na tebe kao kuvara?

Gillaume: Imao sam sreću da sam bio u prilici da jedem bilo šta u okviru evropske kulture. BILO ŠTA! Smatram sebe srećnim što sam u mogućnosti da jedem kada želim i ne dopuštam sebi da budem izbirljiv. To znači da mogu probati bilo kakav lokalni specijalitet i to je nešto što voooooolim! Svet je toliko bogati u pogledu hrane tako da sam zaista srećan što toliko putujem da mogu da “okusim” svet. Naravno, kada se vratim kući pokušavam da pripremim obroke koje probam na turneji, ali nije nikada lako pronaći prave sastojke… Ipak, čak i da ne mogu da pronađem prave sastojke, moj pristup kuvanju se promeni. Volim azijsku hranu i, na sreću, lako je pronaći različite sastojke azijske kuhinje u Evropi, ali kada odeš u Kinu postoji toliko stvari koje pojedeš, a ne znaš šta je u pitanju!! (smeh) To je sjajno… To je jedan magični aspekt turneje!

BR: Koja je najneobičnija hrana koju si ikada okusio?

Gillaume: Volim gotovo sve osim insekata, pauci i slične stvari su mi još uvek uvrnute. (smeh) Ali ću ipak probati! U Kini sam pronašao neke velike bube na pijaci u Bejžingu. To je bilo vrlo čudno. Imamo vrlo čudne stvari za jelo i u Francuskoj. Samo je razlika u tome što smo navikli na njih… Sve je stvar kulture i kako i gde si odrastao. Normalnost je vrlo subjektivna. Takođe, postoji tzv. Hakarl u Islandu. U pitanju je meso ajkule koje se zakopa u zemlju da bi se nakon pola godine otkopalo i zatim sušilo tokom narednih mesec, možda dva. U suštini, u pitanju je trulo meso ajkule. Imao sam problem da pronađem nešto lepo u njemu jer je vrlo “posebno”. J***no je odvratno za mnoge strance…

BR: Pošto si član Mnemica od albuma “Passenger”, postoji li neka pesma sa prethodnih albuma koje posebno voliš?

Gillaume: Mnogo volim “Liquid“, “Dreamstate Emergency” i “The Naked and the Dead“.

Gillaume-Bideau-1BR: Koje pesme su najzahtevnije za izvođenje uživo?

Gillaume: Nijedna od pesama nije pojedinačno zahtevna za izvođenje. Ono što je teško jeste izvoditi sve te pesme jednu za drugom tokom jednog časa i petnaest minuta na bini… (smeh)

BR: Koliko je teško razdvojiti život na turneji i van nje?

Gillaume: Bilo je teže kada sam bio mlađi. Povratak sa turneje je bio vrlo tužan trenutak. Život je toliko intenzivan tokom turneje da povratak kući deluje depresivno. I možeš da se zabavljaš svaki dan sa gomilom ljudi oko sebe koji ti govore koliko si sjajan. To nije stvaran život. Ali, kada si stariji to postane samo jedan deo turneje. I ne toliko bitan uopšte. Mnogi mladi muzičari imaju tendenciju da zaborave da turneja jeste vreme za zabavu, ali je pre svega promocija tvog benda i uživanje u žurkama svaki dan ne pomaže u tvom nastupu na bini. Ja sam osoba koja voli da se zabavlja, ali takođe želim da budem svež što je češće moguće da bih mogao da izađem napolje i fotografišem i otkrivam lokalnu kulturu… I uz malo slobodnog vremena koje imaš bolje bi ti bilo da si svež i odmoran. Sada sam srećan kada idem na turneju, ali sam takođe srećan kada se vratim kući. Oba života se međusobno dopunjuju.

BR: Koja je najozbiljnija povreda koju si imao tokom nastupa?

Gillaume: Uništio sam ligament u kolenu tokom poslednjeg momenta poslednje pesme u setu! (smeh) To je bilo oko 2003. ili 2004. Imao sam bend u okviru izdavačke kuće SONY music u Francuskoj koji se zvao The Cube. Bili smo na turneji i to se desilo tokom festivala. Skočio sam sa visoke platforme i moje koleno je eksplodiralo kada sam doskočio!! (smeh) Povreda kolena je oduvek bila moj strah kada sam bio mlad pošto sam se pre muzike bavio sportom. Bio sam u državnom rukometnom timu i nikada se ne možeš u potpunosti oporaviti od povrede ligamenta u kolenu. Ipak, prestao sam sa rukometom zbog muzike tako da je onda bilo ok… (smeh) Imao sam operaciju, ali čak i danas se moje koleno nije skroz oporavilo.

BR: „Onaj ko radi dobija novac.“ Misliš li da mnogo radiš i čini li ti se da možeš sebe finansijski da održavaš radeći na brojnim projektima?

Gillaume: Pa, radim koliko mogu i finansijski sam ok, muzika omogućuje finansijske uspone i padove ali mi se sviđa. Ne bih mogao biti zaposlen u okviru nekog uobičajenog državnog posla… To bi značilo da je moj život završen. Nekim ljudima je potrebna sigurnost. Mene lično to plaši.

Postoji mnogo ljubomornih ljudi posvuda, a ja zaista nisam ljubomoran na ljude koji uspevaju kada naporno rade. Mnogi ljudi u ovoj eri interneta misle da je dovoljno da poziraju da bi bili primećeni i da bi dobili novac. Ne rade apsolutno ništa i žele da budu poznati. Problem je u tome što nemaju zbog čega da budu poznati! To je današnji svet… Ako ne radiš, ne dobijaš novac. To je jednostavno, ali neki ljudi ne razumeju to u 2014. godini. Čudna ljudska bića…

BR: Pored gitariste Victor-Raya, koji je napustio bend, u izjavi se može pročitati da su postojale “loše vibracije” unutar benda što je dovelo do pauze. Možeš li nam reći nešto više o tome?

Gillaume: To je naprosto bio problem sa menadžerom. Pokušao je da ukrade novac od nas i uhvatili smo ga, ali on to nikada nije hteo da prizna koristeći neke bedne izgovore. Ako staviš g**no ispod nosa određene osobe i ta osoba i dalje govori da miriše ruže… Kako je možeš ubediti? Ne možeš, jer je ta osoba isuviše glupa, ponosna i tvrdoglava da prizna da je pogrešila. Poslednja opcija je fizički obračun ili sud. Nismo želeli ništa od toga. Teško je objasniti celu priču i ne želim, ali veruj mi kada kažem da loše menadžerstvo može prilično s***ati bend iako ne postoje loši odnosi među članovima benda.

BR: Sa bendovima poput Gojira, Dagoba, Sybreed i Mnemic, misliš li da je Francuska značajno doprinela sa mnogo novih muzičara u modernoj metal sceni i zašto?

Gillaume: Ne znam zašto! (smeh) Ali, vezano za sve bendove koje si pomenuo, svi znaju engleski jezik. To je vrlo bitno. Mnogi muzičari iz Francuske ne znaju engleski jezik i to je veliki nedostatak. Uvek je bilo dobrih muzičara u Francuskoj. Mislim da postoji neki vid kompleksa sa Skandinavijom i Amerikom. Godinama francuski metal muzičari prate scenu, ali sada mogu da stvaraju bez posmatranja šta rade u Skandinaviji i Americi. Oni (Francuzi) definišu sopstveni stil umesto da prate određeni trend. To je jedna od bitnih stvari koja se promenila.

BR: Na zvaničnoj Twitter stranici Mnemica je napisano da je 28. novembra prošle godine bend možda poslednji put nastupio uživo. Koliko možemo očekivati priliku da vidimo/čujemo bend ponovo?

Gillaume: Trenutno ne mogu odgovoriti na ovo pitanje. Naprosto, jer ne znam.

BR: Postoje li muzičari sa kojima bi voleo da sarađuješ?

Gillaume: Richard Patrick iz Filtera.

Gillaume-Bideau-4BR: U nekoliko intervjua si rekao da ne voliš koncepte i konceptualne albume, i voliš da pišeš na spontan način. U tom smislu, misliš li da si više orijentisan ka pisanju same muzike, dok je tekst nešto što ti nije toliko bitno?

Gillaume: Ranije nisam mario za tekstove. Pišem tekstove koji imaju značenje za mene, naravno, ali je vrlo subjektivno. Ne marim za to šta drugi pevači imaju da kažu. To je njihov život i ne zanima me šta misle, osim ako ih ja ne pitam tako da ne volim da zamaram ljude koji slušaju moju muziku sa onim o čemu ja mislim… (smeh) Ranije sam bio takav. Pa da, muzika mi je mnogo bitnija od poruke. Ne zanima me poruka u pesmi. Zaista me ne interesuje. Ja sam pevač, ali sam više muzičar što se toga tiče. Ali, što sam stariji, moji tekstovi su sve više puniji značenja i sa više izraza. Manje subjektivnosti i mnogo više direktnosti na neki način. Ne mogu da zamislim vokale u pesmi pre nego što je 90% pesme završeno. Ovih dana pokušavam da nateram sebe da promenim svoje radne navike i srećan sam što to činim, jer pronalazim mnogo više interakcije sa sobom ili osobom sa kojom komponujem pesmu. Vodim malu debatu unutar sebe… Uvek menjam svoju tačku gledišta u pogledu tih stvari i to me primorava da prihvatim ideju da ne postoji magična formula. Ponovo. I to je sjajno, jer kada uspeva ostaje delom neobjašnjivo i to je ono što volim vezano za muziku. Kao što vidiš, moj odgovor je pomalo bez strukture… Jednostavno, jer nemam uređen odgovor… (smeh)

BR: Šta možemo očekivati od Gillauma i Mnemica u bliskoj budućnosti?

Gillaume: Što se Mnemica tiče videćemo pošto zaista ne znam. Želeli bismo da napravimo još muzike, ali nam je potrebno dobro vreme i dobra energija. Videćemo da li ćemo to pronaći.

One-Way Mirror će objaviti novi album tokom oktobra u okviru američke izdavačke kuće Pavement Music tako da ćemo uskoro biti ponovo na turneji i ponovo ćete čuti o nama!

Takođe radim na pesmi sa muzičarem iz Ukrajine koji se zove Robar i ono što radimo je prilično kul… (smeh) Objavićemo EP izdanje negde u toku ove godine ili početkom 2015. godine.

Pored toga, radim na još dva projekta. Jedan je u pop stilu sa Brianom Larsenom, bubnjarem Mnemic-a i još jedan u rok stilu koji se zove Stereobastards sa mojim prijateljem Manu-om Livertout-om. Trebalo bi da budu objavljeni sledeće godine.

Biću i glavni vokal na narednom izdanju Melted Spacea. U pitanju je neki vid koncepta francuske metal opere. Na engleskom jeziku će biti izvedena, naravno… (smeh) Deo sam i mnogo drugih projekata kao gostujući muzičar.

Pored svega ovoga radim na miksu i masterovanju bendova u mom studiju. Što se fotografije tiče, pripremam knjigu za kraj godine ili nešto slično. I mnogo se zabavljam… (smeh)

 

Ostavite komentar: