Gibonnijeva tajna veština u Beogradu

Gibonni

foto: Marija Veljković

Ovaj koncert je trebalo da se desi ranije. To je možda glavna “boljka” onakvog spektakla kakav je sinoć Beogradu priredio popularni hrvatski kantautor Zlatan Stipišić Gibonni.

Poput rođenja deteta i dolaska na svet jedne potpuno nove, neiskvarene duše, njegova svirka je glavnom gradu, ako taj isti grad posmatramo kao svet, definitivno donela nešto novo, sveže, nešto što mnogi muzičari sa Balkana tek moraju naučiti.

002Počev od bine, izgleda i postavke muzičara na njoj, preko rasvete i fenomenalnih snopova lasera koji su prosto sekli pozitivnu atmosferu koju je publika stvorila unutar Arene – sve je bilo na svom mestu. A spontani gestovi samog Džibonija učinili su to da koncert ne liči na pozorišnu predstavu, u kojoj je svaki pokret isceniran i ponovljen stotinama puta kako bi se udovoljilo gledaocima, odnosno slušaocima. Prvom pesmom „Mirakul“ kao da je na glas rekao: „Znam zbog čega ste došli, znam da ste dugo čekali, i u narednih par sati vam sve što ste propustili vraćam!“ I vratio je – duplo! Narednom numerom, učinio je pravu stvar, i to se osetio. Nije se libio da uputi komplimente, i prisutnima, i Beogradu, i celoj Srbiji, svim njegovim fanovima, koji su se sjatili sinoć u Kombank areni.

Repertoar je bio pravi slavljenički, sastavljen je od samih hitova, kojih Džibo ima pregršt, sa albuma iz devedesetih i dvehiljaditih, sve do pesama sa poslednjeg izdanja „Toleranca“. „Hvala vam što ste došli i pružili priliku meni i mojim prijateljima da se pokažemo pred vama“, rekao je, te sišao među ljude. Radio je to nekoliko puta tokom koncerta. Kako je narod, koji je brojio oko 17,000 duša, gledao njega, po prvi put u prestonici, tako je i on hteo da vidi ko je to došao, ko to toliko uzvikuje njegovo ime i aplaudira, ko to zna sve njegove kompozicije napamet. Pozdravljao je prve redove, rukovao se sa njima, čak i ćaskao s vremena na vreme, kao da se radi o sedeljci sa starim prijateljima, o popodnevnom matineu koji se dešava svaki dan. Videvši tu i upornu damu fotografa, izveo je na pozornicu i kleknuo pred njom, eksluzivno pozirajući samo za nju. Isti potez na kolenima napravio je i kada je iz mase doveo curu koja je igrala trbušni ples, tik u njega.

003Jedan od najsvetlijih trenutaka sinoćne večeri bio je kada su trojica momaka zaprosili svoje devojke, pred hiljadama ljudi, pod svetlima reflektora. Naravno, odgovori su bili potvrdni. A kako i ne bi u onakvoj noći, usred onakvog koncerta. Ovo je inače uobičajna slika na Džibonijevim svirkama. Zato on svakome da priliku da na nešto glamurozniji i originalniji način zakorači u zajednički život, „dok ih smrt ne rastavi“.

Za ovu priliku slavni Splićanin pozvao je u goste Vlatka Stefanovskog, Damira Urbana, Maju Azucenu, Londonski gospel hor i Stiva Stivensona. Svako od njih je imao svoju ulogu i svojim glasom ili umećem na gitari jučerašnjim dan čarobnim. Specifična spika Vlatka i njegove „custom“ gitare dala je hitu „Libar“ potpuno novo lice. Laganu ljubavnu pesmu koja sa sobom nosi neku vrstu kosmičkog mira, makedonski virtuoz učinio ju je još pitkijom i lepšom. Sa Urbanom je u duetu izveo „Posoljeni zrak i razlivena tinta“, ali i klasik njegovog bivšeg sastava Laufer „Budi moja voda“, koju je spojio sa svojom „Judi, zviri i beštimje“, pokazavši kako dobro funkcionišu zajedno.

Nepuna tri sata Džibo je udovoljavao svojim obožavaocima. Dva puta se vraćao na bis, vidno umoran, ali s osmehom na licu. Kao da je tek početak, pevao je iz srca i petnih žila. I svi su pevali. I kao na početku, krenuo sa stilom i završio tako, maestralnim „Mirakulom“. Sve je bilo fenomenalno. Samo, ovaj koncert je trebalo da se desi ranije.

Ostavite komentar: