Giant Sand u Beogradu: imaginarno bekstvo u pustinju

Giant Sand

Giant Sand; foto: Nemanja Đorđević

Sinoć je pred prepunom salom Amerikana beogradskog Doma omladine bend Giant Sand održao koncert za pamćenje. Ovo je bio njihov prvi nastup u Srbiji, u okviru turneje kojom obeležavaju trideset godina od izlaska debi albuma, promovišu novi, Heartbreak Pass, ali i koju najavljuju kao oproštajnu.

Giant Sand

Howe Gelb i Žikica Simić

Pre glavnog Giant Sanda, publika je bila u prilici da vidi nastupe Gelbove ćerke sa svojim bendom Patsy’s Rats i dvojca koji čine Gabrijel Salivan i Brajan Lopez. Petsi je sa svojom ekipom, uz pomoć Salivana i Lopeza, otsvirala tri pesme sa njihovog EP-ja i pokazala se ne samo kao dobar naslednik svoga oca, već i kao sasvim originalna autorka, čija se muzika kreće u okvirima power-pop žanra. Salivan i Lopez su se, sa druge strane, pokazali kao dobri gitaristi i vokalisti, a i kao odlični poznavaoci muzičkog nasleđa Tusona iz koga dolaze i muzičkih stilova sa obe strane američko-meksičke granice.

Pre nastupa Giant Sanda na bini su se pojavili Dragan Ambrozić i Žikica Simić, ljudi koji su najzaslužniji za promovisanje muzike ovog benda u Srbiji. Ambrozić je objasnio publici da emisija Tajanstveni Voz Žikice Simića ove godine slavi trideset godina postojanja, što se poklapa sa jubilejem Giant Sanda, a kako je Žikica Simić prvi na ovom prostorima promovisao njihovu muziku, koncert je na neki način bio posvećen emisiji i njenom tvorcu. Sam Simić je rekao da ako bi trebalo izabrati jedan bend kojim bi se opisala njegova emisija, to bi upravo bio Giant Sand. Tada se na bini pojavio Hau Gelb, izrazio zahvalnost obojici i Simića nazvao svojim novim bratom, pošto i bend i emisija slave sličan jubilej.

Giant SandGlavni deo nastupa je započeo sam Gelb sa gitarom, izvodeći akustičnu verziju pesme Thumble And Tear, sa njihovog prvog albuma. Odmah zatim Gelb seda za električni klavir, na bini se pojavljuje bend i sviraju obradu pesme Leonarda Koena 1000 kisses deep. Nakon laganog uvoda, bend sastavljen od tri gitare: Gelbove, Lopezove i Salivanove, uz bas Togera Lunda i bubanj Pitera Dombernovskog, kreće žestoko, dajući i novijim pesmama bučnu notu, karakterističnu za rane Giant Sand albume. Pesma koja je otvorila ovaj deo seta, Forever And A Day, sa svojim karakterističnim uvodom: “Good luck suckers, i’m on my way”, otvorila je put za imaginarno bekstvo iz hladne beogradske noći u sunčane pustinjske predele Arizone, iz kojih se publika još dugo nakon završetka koncerta nije vratila. Akcenat je bio na numerama sa novog albuma, ali su otsvirane i neke koje su u poslednje vreme ređe izvodili na živim nastupima. Tako je pravo iznenađenje bila pesma Wonder, koju je Gelb otpevao sa ćerkom, odmah posle fenomenalnog dueta na Man On A String. Sličnu emociju i iznenađenje izazvala je i pesma Shiver. Negde na sredini ovog seta, Gelb je ponovo seo za klavir i izveo dve pesme, dok je duhovitim opaskama ljudima u publici poručivao da odmore i da odu da kupe pivo. Oficijelni deo koncerta završen je onako kako je i otpočeo, pesmom Thumble And Tear, ali ovog puta u električnom aranžmanuGranice između muzike i prirodnih stihija, na koje izvedbe ovog benda neretko asociraju, kao da su potpuno nestale. Tri gitare su zvučale kao grmljavina nad onim imaginarnim pustinjskim pejzažem u koji je publika na početku koncerta bila preneta.

Giant SandNakon završetka oficijelnog dela, bend je izlazio na još dva bisa. Publika kao da nije želela da prihvati o tome da se radi možda i o poslednjoj turneji ovog benda, te je želela da čuje još pesama. Koncert je završen pesmom Heaventually, kojom Gelb kao da je želeo da sugeriše neke nove susrete sa beogradskom publikom. Uostalom, i jedan od stihova ove pesme glasi: “We’re gona meet again. Heaventually”.

Kada je koncert završen Gelb i ekipa su otišli da se druže sa publikom,raspoloženi za deljenje autograma, fotografisanje i razgovor. Kako je bina bila bez ograde, a i vidno spuštena za ovu priliku, te na osnovu Hauovog opuštenog, prijateljskog stava prema svima prisutnima, sa obiljem duhovitih i pametnih opaski, čini se da je postignuto ono što je i glavna misao koja vodi Giant Sand: publika i izvođači su postali jedno, veliki pesak nošen rokenrol vihorom. Time je potvrđeno i ono što je Gelb rekao u intervijuu za naš portal, da je Giant Sand nešto više od benda i da je akcenat, pre svega na druženju i prenošenju osećaja zajedništva. Iako je turneja najavljena kao oproštajna što se Gelbovog rada sa bendom tiče, ostaje nada da će se ovo druženje ponoviti, kako je i pesmom Heaventually sugerisano.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Giant Sand

 

Ostavite komentar: