Gary i Marshall (Pro-Pain): ‘Snaga kroz borbu sa nedaćama’

Nakon izdavanja novog albuma, „Straight to the Dome“, Pro-Pain je krenuo na evropsku turneju, u sklopu koje su nastupali u Beogradu i u Novom Sadu. Puni energije na bini i strpljenja za fanove, ovi kvalitetni muzičari dali su odgovore na pitanja o novom albumu, predstojećem albumu, turneji i njihovom odnosu prema nastupima na ovim prostorima. Za Balkanrock govore Gary Meskil i Marshall Stephens:

BR: Šta nam možete reći o novom albumu „Straight to the Dome“?

Gary: Mislim da ovaj album predstavlja vrhunac našeg stvaralaštva. Dobro je prihvaćen od strane novinara i kritičara, ali i fanova koji su prepoznali novu energiju koja dolazi delom i od novih članova benda. Uvek postoje fine razlike koje se osete kada u bend uđe nova postava, ali su ponekad stari članovi benda podjednako važni jer se na taj način balansiraju negativne i pozitivne strane stvaralaštva. Naravno, na kraju se nadaš da će pozitivni aspekti preovladati negativne i da će ljudi zavoleti nov materijal. Ali to nikada ne možeš sa sigurnošću da znaš, možeš da se nadaš i potrudiš da napraviš najbolji album koji u tom trenutku možeš da osmisliš. „Straight to the Dome“ je veoma iskren album, jer smo otišli u studio i sve smo snimili za šest dana. Izbegavali smo prepravljanja, dorađivanje bubnjeva i šminkanje snimaka – sve je uživo i iskreno. U avgustu se vraćamo u studio kako bi snimili novi album, koji će biti prvi za SPV (nova izdavačka kuća) i nadamo se da ćemo ponoviti uspeh ovog albuma.

Marshall: Album predstavlja saradnju između „sveže krvi“, fanova, odnosno trojice novih članova Pro-Paina, toga kako oni vide Pro-Pain iz perspektive publike, i stare postave. Mi smo ovaj album videli kao nešto što predstavlja hard core, sa umiksovanim trash-om, i velikim količinama besa, energije, koju tri momka koji su posmatrali Pro-Pain iz publike, mogu da donesu u bend jer im se pružila divna prilika da urade album sa nekim kao što je Gary Meskil. Snimio sam tri albuma u ovom bendu i ovaj mi je najomiljeniji (do sada).

BR: Šta ovaj album razlikuje od ostalih albuma? Ti (Marshall) i kao fan i kao član benda možeš to da sagledaš iz više uglova i proceniš šta je to što ti se sviđalo ranije, a šta ti se sviđa sada?

Marshall: Kada sam se pridružio bendu Pro-Pain je bio u nekoj eskperimentalnoj fazi, svirali smo raznovrsne stvari i pokušavali različite stvari, nešto što su članovi benda u tom periodu voleli, ali je drugi album više vukao na „heavy“ stranu. Na trećem albumu, mom omiljenom, bend se vratio korenima Pro-Paina, sa „heavy“ zvukom i besom, jer to je Pro-Pain. Ako je postojala bilo kakva sumnja u umu bilo kog fana – mislim da je ovaj album uspeo da ukloni sve sumnje. Ovo je album koji najviše vuče na „old school“ Pro-Pain.

BR: Nastupali ste u Beogradu i u Hrvatskoj. Kako je vaša muzika prihvaćena na Balkanu?

Marshall: Mislim da je bolje prihvaćena na Balkanu i u istočnim zemljama nego u zapadnim zemljama i SAD. Iskreno, smatram da su ljudi u istočnim zemljama još uvek dosta posvećeni muzici, iskreno doživljavaju muziku, posvećeni su osećanjima i tekstovima više nego što je to slučaj sa drugim zemljama koje su možda postale prezasićene velikom količinom muzike, pa dođu na koncert i, iako su entuzijastični, u istočnim državama i na Balkanu je atmosfera mnogo bolja. Zapadne zemlje i SAD – dobri ste, ali su vas istočne države prešle do sad, izvinite (osmeh).

BR: Kako je protekla turneja? Da li ste imali neke događaje koji su se istakli?

Gary: U Novom Sadu je bilo više publike nego u Beogradu, ali uzimamo u obzir i to da je nastup u Novom Sadu pao u petak, vikend je, pa samim tim ima i više ljudi. Fanovi u Begoradu su nas uvek podržavali svojim entuzijazmom i volimo da sviramo tamo.

Marshall: Ovo će možda zvučati glupo, neubedljivo i kao kliše, ali moram reći da je nastup u Srbiji jedan od najboljih na kojima sam učestvovao u svom životu. Publika i energija su bili fenomenalni, a nastup u Novom Sadu se takođe izdvojio posećenošću, publika se zaista unela u nastup i mislim da su ta dva koncerta za sada vrhunci ove turneje.

BR: Da li nam možete reći kako je stari gitarista, Tom Klimchuck? Kako se oseća?

Marshall: Tom je za sada veoma dobro. Bio je bolestan i shvatio je da su neke stvari u životu izuzetno važne, porodica i zdravlje, pa je reorganizovao svoje prioritete. Ono što je važno je da je sada dobro, video sam ga nedavno i odlično je. I dalje stvara muziku, ima svoj studio za snimanje, i on je jedan od mojih omiljenih momaka.

BR: Kako su se novi članovi benda adaptirali na Pro-Pain energiju i kako fanovi reaguju na vas?

Gary: Članovi na različite načine ulaze u bend. Nekada je to prijatelj prijatelja, nekada to može biti osoba iz nekog benda sa kojim smo bil na turneji, ali najčešće novi muzičari dolaze iz krugova ljudi koje poznajemo od ranije, a za koje smo sigurni da su dovoljno dobri i da mogu da „odrade posao“ kako treba. Momci su sjajni!

Marshall: S obzirom da smo i dalje u bendu znači da nešto radimo kako treba (smeh). Mislim da Gary kod nas voli energiju i novu „vatru“ koju unosimo u bend, pa se slobodno može reći da je on srećan s time kako smo se uklopili. Verujem da se ovo se dosta oseća na novom albumu, odnosno u tekstovima i na nastupima.

BR: Ovo pitanje ide Maršalu. Kako si ušao u Pro-Pain? Da li si ih zvao i tražio da uđeš u bend ili?

Marshall: Pa kao što sam rekao, kako je napredovalo moje učenje sviranja gitare, album „Foul Taste of Freedom“ je bio jedan od albuma uz koji sam i naučio da sviram gitaru. Svirao sam ga od početka do kraja, učeći sve rifove napamet. Kasnije, preko starog bubnjara J.C. Dwyer (svirao na Age of Tyranny), svirao sam u dosta bendova s njim i stari smo prijatelji, saznajem da Pro-Painu nedostaje gitarista. Iz meni nepoznatih razloga Eric je napustio bend i postavilo se pitanje ko može da svira umesto njega? Često sam svirao kao zamena u bendovima, i pošto sam bio prijatelj sa J.C. Dwyer-om, pozvao me je i tražio broj telefona mog prijatelja, ali sam rekao da nemam njegov broj i da ja mogu da odsviram šta treba (smeh). Otišao sam na probu, pokušao i sve je ispalo kako treba, a to znam jer su mi na drugoj probi doneli novu gitaru. Mada je to verovatnije jer sam se pojavio sa jako lošom gitarom (smeh).

BR: Šta vam daje energiju da idete dalje, da gorite na bini? Zar se nikad ne umorite?

Gary: Zato što i dalje volim ono što radim i mislim da je to suština. Verujem da će nekad doći trenutak kada ću morati da nastavim dalje, ali sada nije taj trenutak. Kada je nešto duboko u tvom srcu onda pratiš tu putanju i znaš kada je pravi trenutak da se prestane sa time. Ali taj trenutak za mene još uvek nije nastupio.

Marshall: Iskreno, moj otac, koji je preminuo, bio je muzičar, pa često mislim o njemu na bini, kako bi on voleo da radim ovo, mislim o svojoj porodici kod kuće, o prijateljima na poslu, i tome kako bi bili ponosni na mene. Takođe, pogledam u publiku i vidim ljude koji pevaju tekstove i pevam s njima, jer sam i ja fan ovog benda, i to me podstiče da idem dalje, da se ne umorim.

BR: Da li se sećate nastupa u Nišu 2008. i u kakvom sećanju vam je ostao?

Gary: Da, sećam se, bilo je dobro. Svirali smo na otvorenom prostoru koji je bio pun, a fanovi su bili puni podrške i iskreno srećni što nas vide na bini.

Marshall: Ovo je drugi put da nastupam u Srbiji. Sećam se nastupa 2008. U Nišu jer je to bila moja prva turneja sa Pro-Painom, i to je ujedno bila moja prva poseta Srbiji. Iskreno, nisam znao šta da očekujem, jer sam zbog priča o ratu očekivao lošiju situaciju, ali sam u stvari video lepu zemlju i dobre, ljubazne ljude. Ne mogu zaboraviti svoju prvu posetu Srbiji, kako bih mogao?

BR: A nastupa 1998., sa Fury of Five u Beogradu, i kakve uspomene nosite? Vi spadate među prve bendove koji su došli u Srbiju nakon dugogodišnje izolacije, kako ste uopšte došli na ideju da svirate ovde?

Gary: Verujem da je to bila naša druga poseta koja je ostavila zaista jak utisak na sve nas, i uvek smo želeli da se vratimo. Nismo uzimali u obzir rat koji je zahvatio ove prostore, jer smo uvek bili protiv ratova, i drago nam je što ljudi nisu pokazali netrpeljivost i negativne emocije prema nama. Srbija nam je uvek bila draga, jer su ljudi jako dobri i zaista uživam kad sam ovde. Ljudi sa ovih prostora su satkani od dobrog materijala jer su iskusili dosta tragedije i bola, a to čini ljude potpunijim i smatram da su ta iskustva dosta povezana sa značenjem Pro-Paina, a to je snaga kroz borbu sa nedaćama. I zaista se nadamo da ćemo opet doći ovde, i nadam se da ovo ne zvuči izlizano, jer dosta bendova priča kako im je svako mesto „omiljeno mesto“, ali Srbija ima posebno mesto u našim srcima.

BR: Da li imate da dodate nešto za kraj našim čitaocima?

Gary: Nadamo se da smo ispunili vaša očekivanja i nadamo se da ćemo se što pre vratii da sviramo ponovo za vas. Naravno, najiskrenije se zahvaljujemo što nas podržavate već 21 godinu!

Marshall: Zahvalan sam što su ljudi prepuni energije i entuzijazma kada su u pitanju naša muzika i tekstovi. To što neko odvaja vremena da presluša tekstove i zaista oseti suštinu bez žanrovskih podela i posmatranja nečega što je „kul“, i zaista oseća ono što mi osećamo dok sviramo ovu muziku je fenomenalno.

Ostavite komentar: