Fluid Underground premijerno u Nišu

Veliko veče za Niš. Sjatili se diplomatski hard kor, Toma i verske poglavice u drevni Naisus. Pozorište nakićeno i trodimenzionalno za šije utegnute u kravate i učtive aplauze ruskom ortodoksnom pojanju. Sve lepo i grandiozno, nema šta. E sad mimo svega toga potkrala se i mnogo dobra svirka u Feedbacku. Svi gore navedeni zvaničnici bili su sprečeni da dođu ali se zato običan živalj gladan dobre rok svirke spustio u drevne lagune Feedbacka za dozu nešto drugačijeg roka.

Veče je otvorio mladi niški sastav Leer kome je ovo druga svirka pred domaćom publikom. Leerovci su nastupali u nešto okrnjenijem izdanju (minus jedna gitara i minus ženski vokal) tako da su izostale autorske stvari ali je zato bilo jako zanimljivih covera. Počeli su sa Eminemovom “Lose yourself”, inače čuveni soundtrack za onaj film gde on kao glumi sebe. U početku je to bilo simpatično i smešno a onda smo u refrenu svi shvatili da to može da zvuči itekako moćno i paljivo. U nastavku su usledile već najavljene obrade Deftones-a, Isis-a i Faith No More-a koje je bend svirao i na svom prvom nastupu. Novina su bile obrade SOAD-a, tačnije pesma “Spiders”, ali i Nirvanina “Territorial Pissings”. Pevač se odlično snalazio u vokalnim vratolomijama koje zahtevaju pojedine pesme i nametnuo se kao jedan od aduta benda. Za kraj je ipak izvedena autorska numera “Akt.” koja će se naći na EP prvencu benda koji željno iščekujemo. Očigledno je da bend već ima jaku fan bazu u svom gradu i uopšte ne bi iznenadilo da se ona proširi i van granica niške opštine s obzirom da bendova sa takvim modernim muzičkim izrazom nema puno u Srbiji.

Na red su došli i hedlajneri Fluid Underground. Nije nam strana situacija da glavni bend večeri svira pred manje publike nego predgrupa koja, logično, ima dosta društva u matičnom gradu. Slična stvar se desila i sa vlasotinačkim stoner bendom. Međutim osipanje nije bilo veliko pošto nije bilo ni mnogo ljudi koji bi se osipali. Bilo kako bilo oni koji su ostali pokajali se nisu. Ovaj trio kao da je konačno zagazio u prvu sekundu svojih, i te kako zasluženih, 5 minuta slave za koje se nadam da će trajati dosta poduže od ovih figurativnih. Bendu je ovo prvi nastup u Nišu iako nisu baš mlađani bend pošto iza sebe imaju već 3 izdanja od kojih je poslednje “Sumrak bogova” pokupilo hvale regionalnih recenzenata sa punim pravom. Da sve to zvuči moćnije nego na albumu uverili smo se u nekih 2 sata svirke. Distorzije su bile jezivo znojave i namrštene, stajke obilate i perfektno navežbane, vokal krajnje razumljiv za jedan lajv nastup. Počeli su mahom pesmama sa prvog albuma “Napad i prve noći” da bi se posle prešaltali na “Decembar” i “Sumrak bogova”. Bilo je tu mesta i za po neku obradu (tačnije Stingovu “Shape of my heart”, “Paklene vozače” Atomskog Skloništa i “Teške boje” Keva) ali i za nekoliko novih pesama koje pokazuju da je bend nastavio dalje u istom pravcu u kome je krenuo sa “Sumrakom” pa tako možemo očekivati još jedan album specifičnog tekstualnog izraza iz koga prelivaju dobri rifovi. Kako se koncert bližio kraju sve više ljudi je prilazilo bini, glave su se više drmale, i aplauzi su bili jači. Znali su momci da dolaze na nepoznatu teritoriju i da moraju da se pokažu. Sigurno da im je to uspelo i nadam se da na sledeći koncert nećemo čekati ovoliko dugo. Požnjali su dosta novih fanova u Nišu i, nadam se, dobro se proveli kao i mi.

Eto otvorismo Milanski edikt kako vera nalaže, teškim gitarama i grebajućim refrenima. Šta reći za kraj sem: “Pravoslaaaaavlje…dolazi sa juga”!

Ostavite komentar: