Fluid Underground

Antimajka

Izdavač: samizdat, 20.03.2017.

Producent: Nenad Pejčić

Žanr: alternativni rock, fuzz rock

Trajanje: 45:14

4.8/5

Ocena

Četvorka iz malog grada na jugu Srbije ovog proleća nam je podarila novi album naziva „Antimajka“. Bend Fluid Underground smo već više puta spominjali na našem sajtu i to, naravno, ne bez razloga. Jedan od ključnih motiva je to što su neosporno jedan od najkreativnijih i kvalitetnijih rokenrol sastava sa Balkana. Muzikom i te kako postepeno sazrevaju i pre svega osvajaju širu publiku u Srbiji, ali i u regionu. No, da se vratimo mi na album.

„Antimajka“, pored samog originalnog mističnog naziva, predstavlja skup od deset novih autorskih pesama koje su nastale tokom leta i jeseni prošle godine pod producentskom palicom Nenada Pejčića. Bend pored gitara i bubnjeva ovog puta uvodi sintove, daire i šejker kako bi dobili na atmosferičnosti. Nisam puno ispratio da li je ranije bilo gostovanja, ali ovaj album su pored, sada već standardnih članova benda, začinili svojim vokalima i sam producent Nenad Pejčić kao i Goran Kostić Kosta iz kultnog Novembra. Pošto FU još od svog stvaranja pati od produkcije, možemo slobodno reći da je ovo njihov najbolje isproduciran album do sada. Da se razumemo, to naravno ne znači da je produkcija vrhunska. Gitare su u pojedinim pesmama pretihe, činele pršte do zla boga, no za sve to ne mari, uspeli su da uhvate sirov zvuk, tmurnu atmosferu i prenesu je na digitalni format. I da, jako bitna stavka od samog početka, pravo oružje ovog benda su naravno koncerti i njihov zvuk uživo. Tu bi im, najiskrenije, mnogi pozavideli.

Fluid Underground je iz godine u godinu uspeo da stvori svoj zvuk da odmah po prvim taktovima prepoznajemo autentičan potpis muzike benda. Alfa i omega Fluida, Miloš Petrenj tekstualno je zaista briljirao. Metafore su naravno prisutne i njima pokušava da dočara aktuelne životne probleme današnjice simbolizujući skoro nadolazeći propast sveta. Tekstovi su, što smo navikli od njih, prepuni problema svakodnevice.

Gitarske deonice su na zavidnom nivou. Vlasotinčani imaju možda najbolje gitarski odsviran album u karijeri. Stvorili su mučnu i pre svega jezivu atmosferu. Bend je ovog puta dao težak zadatak sebi, a to je da ozbiljno poradi na aranžmanima pesama. Svaka reka prolivenog znoja oko toga je sa debelim razlogom. Album stvara osećaj mračne memljive zatvorske ćelije iz srednjeg veka uz konstantno škripanje zarđalih i teških lanaca. U toj ćeli na vrhu ipak ima mali prozor odakle dopire svetlost. Da, samo svetlost. Previše je visoko da bismo videli šta ima van te ćelije. Višeglasje u prvoj numeri „Vertikalno“ i filosofski refren se možda izdvaja kao potencijalni prvi singl za spot. Eto im ideje šta da ekranizuju prvo. Mantrasta „Sve više je manje“ gde bend uviđa da je pohlepa bolest 22. veka je možda najviše atipična FU pesma, ali to uopšte ne znači da je loša pesma, naprotiv, jedna je od boljih na albumu. „Mišomor“ je takođe vrlo specifična numera, čak deluje kao da bi Džoš Homi voleo da je on komponovao u svojim počecima u Queens Of the Stone Age. Ako tragate za osnovnom Fluid Underground numerom na albumu, naletećete na „Šupljeg Đavola“. E da, tu dolazimo do možda prve „mane“ albuma, a to je ponavljanje motiva iz predhodnih pesama:
Koplje u mojim rebrima – “Gola rebra”,
Kad đavo dođe po svoje – “Šuplji đavo”
Nema zemlje nema korova – “Korov i korenje”.
Zašto sam stavio “manu” pod navodnicima? Ponavljanje motiva može da se shvati kao današnji popularan žargon u muzici: “recikliranje”, ali i ne mora uopšte da predstavlja problem albuma. Nazovimo to prepoznatljivim stilom iliti načinom izražavanja autentičnosti, građenje svog svemira.

Inače, album nekako doživljavam kao direktni nastavak odličnog njihovog prethodnog albuma „Amanet“. Ovo je u stvari na neki način ispravka kosmičke greške što na ovom našem sajtu nema recenzije za jako dobrog prethodnika. Dosta sam razmišljao da li je „Antimajka“ „bolja“ od „Amaneta“ i koju bi ocenu dali „Amanetu“ da smo recenzirali dotični album. Odgovore nećemo nikad saznati.

Sve je ovo lepo i bajno, ali bend je sa omraženog juga, van „plodne“ zemlje beogradskog pašaluka gde zaista retko šta rodi. Ljudi su u ozbiljnim godinama i zvuk koji su svirali pre deceniju je naravno zakasnelo sve popularniji u Srbiji, tako da ne postoji sjajnija budućnost. Tu su gde su. Ne opterećuju se. Stvaraju, marljivo rade bez ikakvih usiljenih očajničkih lepota i dodvoravanja. Nisu izgoreli, na vrhuncu su. Verujemo u njih i čekamo dalji materijal, da ostave u „Amanet“… ili pak kod „Antimajke“.

Spisak pesama:

1. Vertikalno 04:27
2. Gola Rebra 05:47
3. Sve Više Manje Je 04:46
4. Šuplji Đavo 03:12
5. Beskrajna Petlja 03:55
6. Slučaj: Tarkovski 04:11
7. Korov i Korenje 05:15
8. Kraj 04:52
9. Mišomor 03:16
10. Veprovi 05:33

Ostavite komentar: