Florence-The-Machine-How-Big-How-Blue-How-Beautiful

Florence And The Machine

How Big, How Blue, How Beautiful

Izdavač: Island, 29.5.2015.

Producent: Markus Dravs

Žanr: Art rock, indie rock, Baroque pop

Trajanje: 48:46

5.0/5

Ocena

Nakon samo dva albuma, i u godini kada je singl po singl predstavljala treće izdanje, 28-godišnja britanka Florens Velč uspela je da zaseni Evropu, pa će i predstojeći nastup na Glastonberiju biti nagrada za taj uspeh (za dlaku su joj Foo Fighters preuzeli mesto hedlajnera), a ujedno i njen najveći uspeh u karijeri (iako je slomljeno stopalo pretilo to da ugrozi).

Recimo da je “Lungs” bio jedan od boljih debi albuma koji se mogao čuti poslednjih godina, a “Ceremonials” bio njegova nadgradnja, “How Big, How Blue, How Beautiful” ide u nešto drugačijem pravcu. “Ceremonials” je bio jako mračno izdanje, tmurnih tema, sa dosta mraka, religije, vode i davljenja. Davljenja mahom inspirisanog samoubistvom Virdžinije Vulf i šekspirovom Ofelijom. Florens kroz svoju muziku provuče feminističke teme, pa su i glavni akteri njenih pesama uglavnom bili bezobzirni muškarci. Prvim singlom “What Kind of Man” sa aktuelnog izdanja činilo se da će se priča nastaviti u tom pravcu. Muškarci koji je zlostavljaju, davljenje u kadi, katoličko krštenje u vodi i priča o momcima koji su nesmotreni i nepažljivi prema njoj. Iščupana iz konteksta ostatka albuma deluje tako, ali izgled zavarava. Početni dijalog u spotu između Florens i njenog momka koji se svodi na to da je nije probudio iz ružnog sna jer je smatrao da nije na njemu da je budi. So you let me suffer? je trenutak kada se budi, otvara oči i svet vidi u drugačijem svetlu. Florens se više ne davi. Ona izranja iz vode a krštenje predstavlja ponovno rađanje (i brisanje starih grehova).

Album otvara, po mom mišljenju, najbolja numera na njemu – “Ship to wreck“. Pesma o samo-destruktivnom ponašanju, dosta lična pesma, reklo bi se. Zanimljiv spot ima, koji živopisno dočarava borbu Florens sa samom sobom. A kako se čini preovladala je dobra Florens koja “ne pije previše, ne udaljava ljude od sebe i neće da potone” (ha, opet ta voda). I kroz ranije materijale, F+M su imali lepe progresije aranžmanski, dramske – od smirenog, napetog početka do eksplozivnih refrena i uglavnom uzbudljivih završetaka. “HBHBHB” je manje orkestralan i grandiozan, ali i sa manjim instrumentarijom postiže se odličan efekat. Dobra upotreba doboša, izražene gitare i karakteristični vokali potvrđuju izreku less is more.

Naslovna numera kao da je upravo kontrast celom “Ceremonials” albumu i pesmi “No Light No Light”. Plavo, beskrajno nebo i divljenje njemu, deluju poprilično optimistično i idi u prilog njenom stihu iz pesme “Shake it out” It’s always darkest before the dawn. Teško je individualno istaći pesme sa ovog albuma, nekako se sve savršeno uklapaju, sve su dobre na svoj način. I svaka je specifična na svoj način. Mada se slobodno može reći da će na koncertima biti neverovatan osećaj čuti “Third Eye“.

Florens hrabro nosi svoje rane iz bitaka, srce u rukavu, i dosta je patila. Njena lična sreća, motivisana novom ljubavlju, odrazila se na album. Preživela je (figurativno) davljenje, maltretiranje, isplivala ponovo rođena i nikad nije bila veća, svetlija, lepša. Kejt Buš novog doba do sada nije omanula na muzičkom polju i “How Big, How Blue, How Beautiful” zaslužuje najvišu ocenu. Kada se sa “Lungs” pojavila već se znalo da je izuzetna umetnica; samo nekoliko godina kasnije uživa ogromnu slavu za jednu alternativnu muzičarku, a primetno je i da je na Balkanu sve popularnija. Na žalost, otkazala je zbog slomljenog stopala nastup na INmusicu u Zagrebu, ali je zato u avgustu očekuje koncert u Budimpešti, na Szigetu.

Spisak pesama:

1. Ship to Wreck
2. What Kind of Man
3. How Big, How Blue, How Beautiful
4. Queen of Peace
5. Various Storms & Saints
6. Delilah
7. Long & Lost
8. Caught
9. Third Eye
10. St. Jude
11. Mother
12. Hiding
13. Make Up Your Mind

Ostavite komentar: