Feud

Svinjotaur

Izdavač: Take It Or Leave It Records, 20.9.2013.

Producent: Vuk Protić Haludža

Žanr: industrial/nu metal, hip hop

Trajanje: 37:06

4.0/5

Ocena

Prema autoru Đorđu Radivojeviću Ramirezu, mitsko biće Minotaur, koje psihoanaliza interpretira kao primordijalni aspekt ljudske prirode, je u savremenoj civilizaciji poprimilo obličje svinje, postavši “Svinjotaur”, izvučen iz lavirinta i smešten u moderni Feud, na kome je ohrabren da ne prevazilazi stadijum životinje-svaštojeda.

Skoro deceniju nakon napuštanja kultne grupe Sunshine, 2010. godine, Ramirez osniva grupu Feud sa Vukom Protićem Haludžom, bivšim članom projekta Klinika. Spotovima za pesme „Milion milja“ i posebno „Vlast“, Feud su privukli pažnju javnosti kako jedan bend odavno nije na ovim prostorima. Promoi, uz pređašnji staž osnivača i ostalih članova, bubnjara Igora Maleševića (Bjesovi, Hazari, YU grupa) gitariste Aleksandra Nikića (Magma, Vlada Jet Band, Eyesburn) i vokala Roberta Perića (Rapid Force), doprineli su da njihov debi album bude jedno od najiščekivanijih izdanja ove godine.

Debi album Feuda, „Svinjotaur“, sa svojih deset pesama i 37 minuta muzike, kako tehničko-produkcijski, tako i autorsko-zanatski, primer je kako treba da izgleda jedan kvalitetan mainstream album. Ovde je posebno bitno naglasiti epitet „mainstream“, zato što je misija Feuda upravo podizanje društvene svesti publike koja je dosta šira od užeg manevarskog prostora koji zauzima alternativna, tj. rock i hip hop subkultura. Na kraju krajeva, sami članovi benda su verovatno svesni da samo interesovanje za pomenute žanrove je indikator posedovanja određene doze socijalne i kritičke svesti.

Sa druge strane, mainstream, uključujući između ostalog i onaj nealternativni deo rocka i hip hopa, sa jedne strane gotovo da isključuje bilo kakvu komunikaciju svojih sadržaja osim zabave per se, dok sa druge strane kao taoce drži daleko veliku većinu publike, koja inače konzumira muziku, i u kojoj sigurno ima onih koji bili zainteresovani i za nešto drugačiji izraz. Upravo taj mainstream „feud“ je bojno polje, na kojem Feud pokušava da dopre do što većeg broja sledbenika, naravno, pritom ne isključujući i onaj deo publike kojoj je širok žanrovski milje prisutan u njihovim pesama, već dobro poznat teren.

Feud su svesni moći pesme kao medijuma, akcentujući verbalni izraz koji će muzika amplifikovati u jednu efektnu poruku, ali žrtvujući muzičku originalnost kao sekundarnu pojavu. Neki će ovakav pristup nazvati postmodernizmom, a neki plagijarizmom, no činjenica je da je samplovanje integralni deo kako hip hopa, tako i industrial zvuka, koji su, između ostalog, žanrovska orijentacija Feuda. Samim tim, ovaj metodološki pristup Feuda je opravdan, jer nije u funkciji nadoknade nedostatka talenta, već, naprotiv, kao način povezivanja svojih ideja u širem muzičkom, ili uopšte kulturološkom okviru.

Album otvara prvi singl, „Milion milja“, sa video spotom koji kreira „Planetu majmuna“ od ovdašnjih prostora. Ipak, tekstualno „Milion milja“ ima „hibris“ mnogih domaćih tekstova, a on se ogleda u stavu „mi smo dobri, oni su loši“. Razlog zašto je bitno razjasniti ovaj problem leži u tome da u konfliktima bilo koje vrste obično se obe strane drže te maksime. Zato pre stihova, „milion milja daleko od vas“, treba odgovoriti i na pitanje „koliko milja od nas samih“? Posle famoznog petog oktobra, kada su sklonjeni „oni“ a ostali smo samo „mi“, pokazalo se da u i nama samima itekako postoje „oni“.

To potvrđuje i drugi singl, „Vlast“, čiji narator je latentni totalitarista, koji bi ponovio sve moguće greške iz prošlosti samo kada bi imao prilike. „Vlast“, obilno citirajući estetiku Rammsteina i Laibacha, govori o onoj unutrašnjoj zveri koja se tako često projektuje na raznorazne građanine ovdašnje „planete majmuna“. Na Orvelovoj „Životinjskoj farmi“ „sve životinje su jednake, ali su neke jednakije od drugih“, što opisuje i „Stoka“. Treći singl, „Televizija“, kako muzički-tekstualno tako i vizuelno, i najbolji je reprezentativni uzorak Feudovog opusa i verovatno najbolja pesma na albumu.

„Stoka“, „Televizija“, i naredna „Tajkun“, svojom eksplicitnošću predstavljaju onaj odraz naše realnosti u koji mnogi izbegavaju da pogledaju. Zanimljivo je da su se ove godine pojavile dve svojstvene pesme o tajkunima, ozbiljni „Tajkun“ Feuda i crnohumorni „VIP“ Dža ili Bua. „Dosta je“ je priča „prosvetno-zdravstveno-pravno uništenih“, koja artikuliše jednu bitnu ideju, a to je sistemsko proterivanje politički nepodobnih ljudi u inostranstvo da bi ovde ostala većina koja sledi sistem. Istom temom se bavi još jedna pesma sa „Kukovog leta“ Dža ili Bua, „Beskrajan pad“.

Ovakve analogije nisu neosnovane, jer Ramirez pripada generaciji ljudi koji su devedesetih vodili bitku sa jednim sistemom, da bi nakon pada tog sistema i optimizma da više nije potrebno voditi takve bitke, otišao u anonimnost. Ramirez se vraća na scenu u vreme kada i se okupljaju i njegovi saborci, Eyesburn, Goblini, Plejboj i mnogi drugi kojima je dosadilo slušanje priča o boljem sutra, a ne o boljem danas. Militantna „Rikošet“, sampluje stvar iz soundtracka za igricu Quake II i poslednja je iz niza angažovanih pesama, jer je sam kraj albuma posvećen ljubavnoj tematici.

„Kako dalje“, obilnom upotrebom talkboxa, će verovatno oduševiti ljubitelje moderne pop produkcije, no, nekima će ovo aranžmansko rešenje biti neprijatno za slušanje, uključujući potpisnika ovog teksta, te bih ovu stvar izdvojio kao najslabiju od ponuđenog materijala. Sa druge strane, pesma „Jack“, kako instrumentalno, s primesama funka i R&B zvuka, tako i tekstualno je pun pogodak, dajući dozu testosterona pop formi, nasuprot aktuelnom trendu „kastriranih“ pop muškarčina. To takođe važi i za bass-baritonsku rammsteinovsku baladu „Neron“, koja inače i zatvara ovo izdanje.

„Svinjotaur“, će nekima biti otkrovenje i izlaz i kolotečine, nekima će potvrditi stavove, dok će se sa nekima i dobro posvađati. U svakom slučaju ovo izdanje je značajno po hrabrosti da se na širem mainstream terenu izađe sa nešto subverzivnijim i angažovanijim materijalom, a da pritom iznošenje stavova bude dovoljno komunikativno da može dopreti i do onih kojima je najpotrebnije da ih čuju. Feud, zajedno sa još nekoliko bendova, pokreću debatu o mnogim problemima sa kojima se svakodnevno suočavamo, ali koji se definitivno ne preispituju dovoljno kako u muzici tako i u medijima.

Zato, ne morate da se slažete sa svime što ćete čuti na ovom albumu, ali će ovo izdanje postići uspeh i kao okidač za sam proces razmišljanja i preispitivanja onoga o čemu se na njemu govori. Sokrat je rekao da „nepreispitani ljudski život nije vredan življenja“, zato preispitujte više, a ne postoji razlog zašto biste u tom preispitivanju poštedeli i album „Svinjotaur“ grupe Feud.

Spisak pesama

1. Milion milja (4:04)
2. Vlast (3:41)
3. Stoka (2:34)
4. Televizija (3:26)
5. Tajkun (3:51)
6. Dosta je (4:26)
7. Rikošet (3:57)
8. Kako dalje (3:39)
9. Jack (3:41)
10. Neron (3:47)

Ostavite komentar: