Eyot u Feedbacku: Inat je, često, jako dobra stvar

eyot_11

foto: Biserka Jovanović

Osmi rođendan Eyota tradicionalno je proslavljen sinoć u Feedbacku. Ovom prilikom bend je predstavio standardni opus sa prethodna tri albuma, a premijerno smo čuli i dve pesme sa narednog albuma „Innate“.

Koncert je najavljen za 21 čas i sa akademskih petnaestak minuta kašnjenja je i počeo. Publika je u tom trenutku tek krenula da puni klub, te su neki propustili prvih par pesama. Čudno je prosto da ljudi još uvek nisu naučili da je svaki dosadašnji koncert Eyota počeo kada je najavljen, što je činjenica koja je, prilično sam siguran, jedino njima uspela u Nišu. O Eyotu je, barem o niškim koncertima, na Balkanrocku pisano previše puta, te se formalni detalji koncerta slobodnu mogu preskočiti. Set lista je manje više standard na njihovim nastupima i to je ono što vas svakog puta sve više iznenadi. Znate koje će pesme biti, ako ste ih slušali barem dva puta u životu, ali ta povezanost, homogenost, svih tih pesama je neka posebna priča.

eyot_4Ovom prilikom tu su „uplivale“ i dve nove pesme. Jedna, čije ime je još uvek nepoznato, je bila na samom početku koncerta dok je druga zatvorila nastup, a zove se kao i budući album „Innate“ odnosno „Inat“. Obe, a naročito naslovna, su dobar pokazatelj u kom smeru se kreće zvuk benda, glasnije, eksplozivnije i prepuno dinamičkih skokova. Naravno tu je i dalje njihov upečatljiv momenat sa etno motivima, bas deonicama koje su u svakoj pesmi stub kao i izlomljenim ritmom koji vas vrlo često natera da se zapitate kako je moguće da svako od njih četvorice svira u kontraritmu od ostalih a da to opet ima smisla. Ovo je pravi trenutak i još jednom ukazati na činjenicu da su taj album snimali pre par meseci u Čikagu, u studiju Stiva Albinija, jednog od najpoznatijih producenata rok muzike. Malo ljudi iz ovog dela Evrope može da se pohvali tom činjenicom zar ne?

Ono što je bilo jako zanimljivo je energičnost benda, koja kao da sve više i više raste. Do pre dve godine imali su „Nirvanu“ koja je bila apsolutno najenergičniji momenat na koncertima. Sada ta ista pesma ne štrči toliko od ostalih. Nove su otišle možda i korak dalje, dok su stare dobile neke nove momente, jako prijatne za čuti. Tu je i „Horizon“, sa samog početka karijere, kao i „Similarity“, koje vas na trenutke izgube, na način da ne znate da li je to sve jedna pesma, da li je početak ili kraj pesme.

eyot_2Definitivno je bilo lepo videti još jednom da Eyot ima veliku podršku svojih sugrađana. Ako je neko to zaslužio onda su to oni. Nakon pređenih ko zna koliko desetina hiljada kilometara, i to, verovatno, samo u toku ove godine, zaokružili su je na domaćem terenu, kako to godinama i rade. Bilo bi izlišno pisati o tome kako ovaj bend nema dovoljnu pažnju koju zaslužuje. To je činjenica koju svi već znaju, ali oni svoj put guraju na drugim mestima širom sveta, i to je mnogo bitnije. Na domaćoj sceni jednostavno ne postoji niko ko može da im parira u bilo kom pogledu, pre svega zbog činjenica da Eyot radi na nečemu o čemu će se godinama pričati, o nečemu što će se dugo pamtiti za razliku od mnogih popularnih bendova, čiji će trag za par godina potpuno izbledeti.

Kako je na kraju koncerta rekao Dejan Ilijić, drugi olimpijski ciklus je zatvoren. U iščekivanju novog albuma i barem još nekoliko olimpijskih ciklusa, po ko zna koji put preporuka da ako dosadašnja izdanja Eyota niste preslušali to obavezno učinite što pre, značiće vam.

eyot_13

Ostavite komentar: