EXIT ’17: U borbi protiv gromova i kiše!

Jake Bugg / foto: Branislav Milošević

Za nama je još jedno veče EXIT-a, strastveni posetioci dokazali su da im dobro raspoloženje i sjajan provod ne može pokvariti ni malo kiše i vetra.

Ljudi su krenuli da pristižu, a za zagrevanje na Mainu pred glavne hedlajnere večeri bio je zadužen mladi indi muzičar Jake Bugg koji je na binu izašao oko 22:30. Iako je izgledalo kao da se sprema nevreme, Jake je svojim toplim tonovima gitare ugrejao posetioce. Dok su pesme poput “Two Fingers“, “Lightning Bolt“, “Trouble Town” razigrale masu koja je pevala zajedno sa njim, balada poput “Broken” unela je posebnu toplinu i publika je definitivno bila spremna za ostatak večeri. Bugg je završio oko 23:30, a ispraćen je gromoglasnim aplauzom i ovacijama.

Years & Years

Tačno u ponoć mein preuzimaju zvezde večeri, Years & Years – bend specifičnog izgleda i simpatičnog, pitkog pop zvuka. Iako bi se na prvi pogled reklo da nisu bend za svačiji ukus, veliki broj posetilaca i ovacije koje su dobili pokazuju da imaju veliki broj fanova. Već od samog početka ređaju svoje hitove kao što su “Shine” i “Worship” koje publika peva jednoglasno sa njima. Plesni pokreti pevača terali su svakoga na razmrdavanje. Uz hitove Take Shelter” i Desire” atmosfera je bila na vrhuncu, nakon razmrdavanja usledila je poznata balada “Eyes Shut koju je publika spremno dočekala. Na bis su izašli i otpevali svoj najveći hit “The King” i zavržili tačno u jedan.

Debeli precjednik

Na Explosive stage pristižemo nešto ranije. Na vreme moglo bi se reći, jer nakon kratke probe, pevačevog istrčavanja sa bine po pivo i proveravanja zvuka i mikrofona, Debeli Precjednik već kreće sa prvim rifovima. Na samom početku zavladala je ta prijateljska atmosfera,i komunikacija koja je usledila je ispunjavala ceo prostor, nešto jače napunjen, ali uz konstantno pristizanje ljudi u toku nastupa. Nakon pesme “Calvary“, poznate reči “Waste of My Time” kreću da se šire stejdžom, nakon čega kreće šutka pred binom. U toku pesme ogorman krug grupe mladića u centru kreće da se mrda i skakuće u sad već većoj masi. Nakon niza pesama, kreću da izvode pesmu posvećenu Atheist Rapu, “Nema me… u apotekama“, nakon čega publika istu s oduševljenjem prihvata i skače. Ubrzo se nižu pesme već na maternjem jeziku i nakon mračne bine sa efektima zelenih lasera, melaholičan glas kreće da se širi uz reči pesme “Subotom Kićo, nedjeljom Slabinac“. U toku pesme pevač silazi sa bine i kreće da peva pesmu zajedno sa publikom iz prednjih redova. Sledeće na redu je šala i ispevavanje pesme “Jokićev konj”, u trajanju od svega dve sekunde. Kako i sam pevač kaže, teška pesma, nema šta. Posle ovog zezanja, u nadi da će se ipak zaboraviti, kreće i pesma “Zaboravi. Pesma “Puška ne ubija ljude“, sledeća na redu, kroz  koju pevač duboko izražava tugu, moli za još jedan kružni voz, a podrška ovom sjajnom bendu se ispoljavala kroz konstantno ponavljanje refrena pesme, na čemu se pevač duboko zahvaljuje. “Moja su koljena umorna od moljenja“, sledeći hit je na stejdžu, a onda i poslednja pesma za veče, “Farmersko srce“. Kratka konstantacija, svirka sjajna. ali kratka. Desetak minuta ranije momci završavaju uz veliki pozdrav Novom Sadu i ogromnoj zahvalnosti, i odlaze sa bine. Možda sledeći put malo duža svirka nije na odmet, ali rećićemo da je zadovoljstvo ipak vladalo publikom.

In Other Climes

Sledeći na redu: In Other Climes. Malo pre nastupa kišica je već pretila da će pokriti Petrovaradinsku tvrđavu, ali bez obzira na istu, nekolicina ljudi je ostala u toku kraće provere insturmenata bend. U svom fazonu, neustrašivi pank momci iz Francuske kreću od starta sa pesmom “Live. Love. Learn. Lead. Leave“, i energično pune prostor adrenalinom koji tera par momaka da u sekundi prati ritmove gitara i bubnjeva. Iako već kreće jača kiša, momci na bini koriste situaciju da još više luduju i skaču. Pevač doziva ljude da priđu bini sa strana dok u centru moli najhrabrije da krenu u kružne vozove kako bi podržali pesme koje slede. Iako malo publike, prilično stidljive da bliže priđe bini, ovo je bio nastup za pamćenje. U mračnom prostoru, uz crveno preteće svetlo, pesma “This Is Your Time” kreće sa ekstremnim rifovima i pevač se penje na ogradu i sa ekipom ispred kreće zajednički da ispevava reči pesme. Nakon pesama “Dad’s man finger” i Another chance“, kreće i pesma “Who Are You“, nakon koje komično pevač opet poziva ljudi uz obećanje da niko neće biti pojeden. Kroz nastup pevalo se i “I walk alone“, “My World My War” i drugi hitovi. Do sada najenergičniji nastup od starta do poslednje pesme, sa konstantnim skakanjem u ritmu, penjanjem po zvučnicima, sa nekoliko silazaka sa bine i pevanja sa momcima iz prvih redova, dizanje na ogradu, polivanjem, bacanjem mikrofona u vis, pored dubokog, snažnog glasa ovog momka i fenomenalnih muzičara, ono je što je obeležilo njihov nastup. Samo ozvučenje bilo je bolje nego na prethodnom bendu. Samo da napomenemo da je i mladić po imenu Rade dobio aplauz nakoN najenergičnije podrške bendu. Ovako prijateljska atmosfera publike i momaka sa bine, kulminirala je sa silaskom pevača po poslednji put i deljenja žestokog pića ko god da je želeo iz publike. Naravno, ni publika nije bila škrta pa su nudili i svoja pića. Poslednja pesma za veče, “Digital Time“, orila se i svi pevaju zajedno. Sa srcem na kraju i velikom zahvalnošću sjajna ekipa odlazi sa bine. Ovakvi nastupi ostavljaju fenomenalan utisak, samo na žalost što veći broj publike nije to ispratio. Da li zbog pljuska i gromova koji su dizali atmosferu na neki veći nivo, ili ko zna čega, ali može se poručiti ljudima da su propustili sjajnu priliku da učestvuju u pravom druženju na pank način.

The Damned

Paralelno sa ovim nastupima, na Adico Fussion stageu nastupao je čuveni sastav The Damned. Prilično veći broj ljudi mogao se primetiti ispred bine. Iako čuveni po žestokoj atmosferi i posebnom autfitu pevača, ovaj put nešto drugačija slika. Malo veće euforije i zezanja moglo se još podeliti sa publikom. Ipak fenomenalan glas i usklađeno muzički, kao i šarolike kombinacije autfita svakog člana benda doneli su malo interesantniju sliku scene. Iako čuven po gotik izgledu, pevač je ovog puta imao smireniju kombinaciju. Jedna simpatična činjenica je i šaljiv komentar gitariste na pitanje kako se kaže Hvala, da je, razumevši baklava, taj kolač jeo juče. “Wait for the blackout“, The Hisory of the World“, “Smash It Up“, Love song“, New rose“, Neat neat neat” su neke od mnogobrojnih hitova koje su podelili sa publikom. Vidno oduševljena publika tražila je bis i moglo bi se reći da su legende ipak učunile svoje.

Doghouse

Oko 3 sata bend Doghouse je stigao na red. Pank rock bend iz Beograda, sa svojim pesmama na engleskom jeziku kao što su “My best friend“, “Better of this way” i mnoge druge, okupili su  nešto publike na Explosive stageu. Fenomenalan glas, pank rok muzika sa elementima skejt panka, obezbedila je sjajan provod na vreloj bini, nažalost kratkog vremena.

Nešto kasnije na FuturE Shock stageu pojavljuju se hip hop momci ravno iz Sarajeva. Iako svega par ljudi na početku, njihovi komični tekstovi i dobri bitovi DJ-a sa pulta, kao i opuštena atmosfera sve više i više ljudi su doveli ispred bine. U sledećem trenutku svi skaču, igraju, zezaju se i u ritmu zajedno sa pevačima prave koreografije i vrte se u krug. Iznad, na mostu, ljudi se okupljaju, tako da se sva ta energija širi ravno sa stejdža, preko prostora ispred, pa sve do mostića iznad, gde svi igraju i vesele se. Helem Nejz kreće da izvodi svoje pesme Vodič kroz Sarajevo“, “Ema” i mnoge druge hitove. Bravo momci, totalna dominacija, skidamo kapu!

Piknik

Stejdž koji svakako treba spomenuti je Noizz Future Shock, mala bina sa jakom energijom. Na njoj se mogu čuti kako neka malo poznatija imena, tako i bendovi koji definitivno zaslužuju više pažnje. Sinoć osim nastupa novosadskog benda Piknik koji su kao i uvek do sada priredili odličnu atmosfetru, na ovom stejdžu nastupio je bend Empathy Soul Project koji je definitivno jedan od tih koji zaslužuju više pažnje. Tokom njihovog nastupa u publici su bila već neka poznata lica koja prate njihov rad i pristizali su ljudi sa strane kojima se dopao oštar rif gitare. Samo tri momka na sceni i ogromna energija, osim jakog zvuka gitare koji te tera na ples, prodoran glas pevača upotpunjuje kompletan utisak. Ovaj mali bend iz malog grada priredio je pravi rok spektakl i pokazao da su prave rok zvezde. Ljubitelji alternativnog post rock zvuka definitivno treba da posete neki od njihovih nastupa.

Ovo veče kao i prethodno, donelo je puno pozitivnih komentara. Kiša nije uspela da omete kako izvođače, tako ni publiku. U borbi protiv gromova i kiše, za drugi dan festivala samo veliko Bravo.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Ostavite komentar: